Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

А ШТА ЈЕ СА ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА?

Датум објаве: уторак, септембар 27, 2011
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

Jasenovac

Приредио: Дарко Терзић

Инициjатива да само 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, буде обиљежаван као дан сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату, погрешна jе, jер би се тако заташкале и ставиле у други план наjвеће српске жртвe из тог периода, а то су оне из НДХ – сматра Миленко Јахура из Српског националног друштва /СНД/ “Пребиловци” из Београда.

“Нема сумње да jе хрватски геноцид над Србима у Другом светском рату, коjи се довршава од 1991. године до данас, наjтрауматичниjи догађаj и битно обележjе целокупне српске историjе”, изjавио jе Јахура за Срну, коментаришући ову инициjативу.

Он каже да jе у српском народу свако сагласан да крагуjевачки 21. октобар буде дан сjећања на жртве њемачког нацизма у Србиjи, али да jе погрешна идеjа да то буде дан сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату.

“То би изазвало нова подваjања у српском народу због његових жртава и мученика, што би било трагично и неопростиво” – истиче Јахура, предсjедник Управног одбора СНД “Пребиловци”.

Према његовим риjечима, злочин у Крагуjевцу спада међу наjстравичниjе коjе су Ниjемци починили над Србима у Другом свjетском рату.

“Свако убиjено дете jе немерљив злочин. Таквих немачких злочина на просторима некадаше Југославиjе има jош доста и са jош већим броjем убиjене деце. Нажалост, усташки злочини над српским народом далеко су тежи и броjниjи, посебно они над децом, коjом су пунили стотине крашких jама, а имали су и посебне логоре за децу”, каже Јахура.

Он подсjећа да jе само са Козаре убиjено више 11 200 српске дjеце, од оних у колиjевци до оних са 14 година, док jе у Пребиловцима у Херцеговини, селу од 1 000 становика (коjе jе имало 826 жртава) само у jедном дану 1941. године, у крашкоj jами убиjено 300 дjеце, заjедно са њиховим одраслим сестрама, маjкама и бакама.

Слична судбина задесила jе и стотине других српских села у злогласноj усташкоj творевини Независноj Држави
Хрватскоj /НДХ/.

“Ако Београд неће или не сме да обележава страдање Срба у НДХ /Хрватска, Краjина, Славониjа, Херцеговина, Босна и Срем/, онда не би требало да
проглашава неке нове датуме сећања на српске жртве, када већ имамо Видовдан – дан сећања на све српске жртве `од Косова до данашњих дана`”, истакао jе Јахура.

Он jе у име СНД “Пребиловци” затражио од предлагача да одустану од инициjативе да 21. октобар буде дан сjећања на све српске жртве, оцjењуjући да
ту инциjативу не би требало да подрже ни град Крагуjевац, ни Српска православна црква /СПЦ/.

Предсjедник Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке Душан Басташић рекао jе Срни да jе стриjељање у Шумарицама свакако наjвећи поjединачни злочин на тлу Србиjе у Другом свjетском рату, али да jе историjска чињеница да по броjу жртава и карактеру то ниjе ни приближно наjвећи злочин над српским народом почињен у том рату.

“Усташки погром над српским народом, не само у комплексима логора “Јасеновац” и “Јадовно”, него и на кућним праговима, по jамама, ливадама и шеварjу НДХ, ниjе само дио историjског искуства Срба ван Србиjе, већ и парадигма свих српских страдања у Другом светском рату. То jе дио
нашег српског и православног идентитета, али и велики испит нашег историjског достоjанства и одговорности”, наглашава Басташић.

Он jе оциjенио да jе добродошла инициjатива за подизање “српског мемориjалног `Јад Вашема`”, али не само за сjећање, као што jе рекао лидер СПО Вук Драшковић, на “све жртве и њемачког, и мађарског, и бугарског, и албанског нацизма”.

“Како оваj боjкот страдања Срба ван Србиjе обjаснити, протумачити, покушати оправдати и тиме се покушати изборити са тугом у души и срамом пред
свиjетлим лицем оних стотина хиљада покланих мученика на подручjу НДХ?”, пита Басташић.

Он jе рекао да jе “тешко повjеровати да су Борис Тадић, Воjислав Шешељ и Вук Драшковић, окупљени у овоj непринципиjелноj коалициjи, заборавили и на властито, усташким ножем посjечено кориjење у Сембериjи и Херцеговини”.

“Ову инициjативу сматрам покушаjем институционализациjе заборава страдања нашег народа ван граница Србиjе. Пошто се оно што jе заборављено лако може и поновити, оваквим односом посредно се угрожава биолошки опстанак jош нерођене дjеце”, упозорава Басташић.

Он указуjе на познату праксу да се само у усамљеним случаjевима шаљу делегациjе на стратишта коjа се налазе ван граница Србиjе.

“Величину и страхоту нашег страдања у Другом свjетском рату на подручjу Краљевине Југославиjе не могу располутити ни тренутне државне границе ни овакве историjски неодговорно конципиране инициjативе. Дубока jе, али и опасна заблуда да се изградњa добросусjедских и приjатељских односа може убрзати и поспjешити одрицањем од наше страдалне прошлости и гушењем историjског искуства. Одрицањем од прекодринских српских губилишта гриjешимо душу циjелог српског народа”, каже Басташић.

Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир сматра да jе ова инициjатива “тенденциозна, jер оставља могућност манипулациjе жртвама”.

“То свакако говори да jе организатору ове акциjе била преча лична промоциjа него да се дође до рjешења коjе би било прихватљиво са становишта
истине. Тужно jе видjети представнике наjвећих странака у Србиjи, коjи би требало да заступаjу интересе циjелог српског народа, а они дозвољаваjу да их организатори ове акциjе изманипулишу”, наводи Будимир.

Он наглашава да нико не спори да се у Шумарицама догодио наjвећи поjединачни злочин на тлу Србиjе и да таj датум треба да се достоjанствено обиљежи, што jе и до сада чињено.

“Али, питамо се коме ћемо оставити оне датуме коjи су везани за страдање стотина хиљада недужних цивила за вриjеме злочиначке творевине НДХ. Значи ли то да ће те датуме обиљежавати `антифашистичка` Хрватска коjа jе порушила више од три хиљаде споменика Народноослободилачке борбе и протjерала преживjеле потомке оних коjи су завршили у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима и на хиљадама других стратишта?”, каже Будимир.

Он пита “да ли jе то начин да се амнестираjу усташе коjе су починиле наjвеће злочине над српским народом, осим ако се не крене од претпоставке да таj народ ниjе живио у границама `авноjевске` Србиjе”.

“Овакав приступ користи матрицу коjа jе до сада доносила само неслоге и раздоре међу Србима. Посебно забрињава чињеница да се то чини у вриjеме када они малоброjни Срби коjи су послиjе прогона остали на своjим вjековним огњиштима улажу напоре да достоjанствено обиљеже 70. годишњицу страдања”, додаjе Будимир.

Према његовим риjечима, да се заиста хтjело доћи до jедног датума коjи би уjединио све Србе, без обзира на неприродне `авноjевске` границе, онда би се организовао озбиљан научни скуп на коме би историчари и сами учесници ових догађаjа на основу аргумената дошли до приjедлога рjешења коjе би било прихватљиво за све.

“Овако остаjе горак укус спознаjе да данас у Србиjи нема озбиљних политичара, а jош мање оних чиjи би глас требало и морао да се чуjе”, сматра Будимир.

Он каже да избjегли и прогнани Срби ниjедним своjим гестом не желе да буду фактор нестабилности и захвални су свима онима коjи су им у наjтежим данима дали подршку и пружили уточиште, али им jе истина преча од свега.

“Зато и не чуди да су до сада безброj пута у своjоj историjи и страдали ради истине и љубави коjу су имали за своj народ и православну вjеру”, наводи Будимир.

Он сматра да би датум коjи би био обиљежен као дан сjећања на све српске жртве требало да одреди Свети архиjереjски сабор СПЦ коjи заступа интересе свих Срба без обзира гдjе се налазе.

Послиjе три мjесеца велике акциjе, београдски лист “Прес” предао jе недавно министру рада и социjалне политике Србиjе Расиму Љаjићу више од 16 000 потписа да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, обиљежава као дан сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату.

Подршку инициjативи дали су предсjедник Србиjе Борис Тадић, премиjер Мирко Цветковић, предсjедница Скупштине Србиjе Славица Ђукић – Деjановић, скоро сви министри у Влади Србиjе, предсjедници политичких партиjа, посланици, угледне jавне личности и спортисти.

Извор: срна

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top