Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Наши познати уметници и водећи историчари из света мобилисаће домаћу и светску елиту, како би се спречио забрињавајући тренд ревизионизма историје и чуле чињенице о страдањима у Јасеновцу
Љубише Манчића (Фото: К. Т.)
Андрићград – У Њујорку ће крајем јануара следеће године бити отворена изложба посвећена жртвама јасеновачког логора, у организацији њујоршког Института за истраживање Јасеновца, Института за образовање, документовање и истраживање о холокаусту – Шем Олам у Тел Авиву, и Одељења за историју Андрић института, најављено је приликом посете тројице познатих светских историчара који су се срели са редитељем Емиром Кустурицом у Београду.
Кустурица, који ће отворити изложбу, разговарао је са Беријем Литучијем, професором европске, америчке и светске историје на универзитету Медгар Еверс у Бруклину, проф. др Гидеоном Грајфом, експертом за холокауст из Тел Авива и историчаром Кнутом Флувик Торесеном из Норвешке.
На изложби, која би требало да гостује у Ослу и Тел Авиву, биће представљени панои са чињеницама о овом логору у НДХ, фотографије, документарни филмови, као и скулптуре Љубише Манчића и младе уметнице Катарине Трипковић. Идеја је да се окупе и међусобно умреже истакнути уметници и водећи историчари, као и да се мобилише наша и светска елита како би се спречио забрињавајући тренд ревизионизма и послала порука да не желимо понављање историје, већ се залажемо за мирну будућност.
Поводом 75 година од оснивања Јасеновца у петак су ови стручњаци одржали предавање на Филолошком факултету у Београду, где им је домаћин била декан Александра Вранеш, а потом се упутили у Вишеград; говорили о култури сећања и представили своје књиге, одајући пошту Елију Визелу, добитнику Нобелове награде за мир, који је преживео страхоте холокауста.
Професор Литучи, истакнути члан српске академске дијаспоре, који је у Њујорку организовао 1997. Прву међународну конференцију и изложбу о јасеновачким логорима на Кингзборо колеџу у Бруклину, уредник је и коаутор књиге „Јасеновац и холокауст у Југославији”, оснивач Института за истраживање злочина у Јасеновцу и потпредседник Холокауст меморијалног парка у Бруклину, где је постављен први споменик Јасеновцу изван наших простора.
Литучи је, у Андрићграду, подсетио да је, по одобрењу градоначелника Њујорка Мајкла Блумберга, 22. април проглашен за Дан Јасеновца, и указао да су на првој конференцији били представници Србије, Хрватске, али и америчке владе с циљем да нађе прави пут за дијалог о овој теми.
– Све то не може да се уради уколико хрватска влада не едукује омладину и ако и даље усташе представљају као хероје – сматра Литучи.
Конференција је, додао је, постала база за интернационалну сарадњу и сакупљања сведочења преживелих из холокауста, што је уврстио у књигу (преведену на немачки), уз историјски осврт на тај период и позадину дешавања у Југославији. Дванаест историчара писало је текстове за ову књигу (међу њима Мајкл Беренбојм, Кристофер Симпсон, Ели Розенбаум, Чарлс Р. Ален, Томас Поповић), уз 15 сведочења преживелих логораша које је Литучи лично срео.
Професор Литучи сматра да имамо дужност према породицама страдалих и наглашава да „ако само једна од тих прича преживи и буде забележена, цео свет ће сазнати о томе шта се дешавало у тзв. фабрикама смрти”.
Говорећи о томе на који начин се борити за заштиту пијетета српских жртава и како допрети до медија, Литучи је рекао да нема много опција јер је деценијама вођена негативна медијска кампања, али сматра да је важно прећи и изван граница Србије и тамо ангажовати историчаре и експерте.
– Много може да се уради на самим универзитетима. У америчком академском систему постоји слобода мисли и има отворености за разна питања. Треба се повезати са другим нацијама које су прошле кроз голготу. Најпре од Јевреја учити о заштити страдалника и радити на подизању колективне свести о страдању сопственог народа. То је питање од безбедносног и националног значаја ради даљег постизања културе мира – подсећа Литучи и додаје да би идеално било када би институције ЕУ могле да помогну да се ова нерешена питања на Балкану реше.
Када је реч о неслагањима око броја жртава у Јасеновцу, где је процењено да има 700.000 убијених, док Хрватска наводи да је било 70. 000, Литучи каже да је број жртава вечито питање, и да Хрватска, причајући о бројкама, жели да одврати пажњу „од тога да се у Јасеновцу догодио геноцид”. Неспорно је, истиче Литучи, да је било стотине хиљада жртава Јасеновца, и додаје да је хрватска влада спречавала подизање споменика жртвама Јасеновца у Њујорку, али у томе није успела.
Члан руске академије наука, академик Јелена Гускова, подсетили смо се у Андрићграду, записала је да су у Јасеновцу усташе убиле око 700.000 Јевреја Срба и Рома. Према њеним речима, по броју жртава, Јасеновац заузима треће место у Европи, после Освјенћима и Треблинке, али по начину мучења и суровостима, како сматра, не може се поредити са било којим другим логором у време Другог светског рата.
– У Јасеновцу усташе су мучиле и убијале логораше помоћу мачева, ножева, сабљи, секира, чекића, металних шипки, мотика, колаца, каишева, путем вешања, спаљивања мртвих у специјалним пећима, живих у гасним коморама, онесвешћене и повређене су газили ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Заробљенике су мучили глађу и жеђу, високим и ниским температурама, тешким физичким радовима – навела је Јелена Гускова.
Истакнуто је и да је „Јерусалем пост” четвртог маја ове године објавио текст Мајкла Фројнда, новинара и председника Друштва српско-израелског пријатељства, у којем се наводе речи Јаше Алмулија, некадашњег председника београдске јеврејске општине, који је описао да су убиства у Јасеновцу углавном обављана ручно. „Врло ретко су користили метке”, причао је Алмули, „jер су веровали да жртвe то не заслужују”. „Концентрациони логори којима су управљале усташе били су толико шокантни да су навели Хитлерове представнике у Хрватској да их описују као „суштину ужаса”, написао је Фројнд.
Андрићев институт је изразио спремност да ближе сарађује са Институтом за холокауст из Тел Авива и Институтом за истраживање Јасеновца у Њујорку, а најављено је и да ће књиге истакнутих историчара који су посетили Вишеград бити преведене на српски. Емир Кустурица је предложио да се у Андрићграду оснује Одељење за проучавање холокауста, као и да се у Андрићграду установи и одржава међународна конференција о холокаусту.
Аутор: Мирјана Сретеновић
Извор: Политика
One Response
Jasenovac nije potuno istražen a troje naučnika Srbin Slovenac i Hrvat vršili su sondiranja masovnih grobnica sedamdesetih godina i usaglasili su oko 700 000 žrtava a licitiranjje brojem ubijenih je obična destrukcija istine izmeštanje iz SUŠTINE a to je ustvari negiranje!Sramota je nas danasnjih generacija što sve to nije potpuno definisano da bi ISTINOM prezentovali svetu sataniste koi su sve to uradili i da se nebi ponovilo jer potomcio tih satanista vaspitavaju se u istom duhu !Hrvati su jedini poznati ljudožderi Evrope jer su nosili male gumene cevcice da bi pošto ubiju Srbina maljem pili njjegovu krv što je sa zaprepaštenjem otkriveno na posleratnim suđenjima Hrvatima !