CIVITAS DEI CROATIE („божија држава хрватска“)

Алоjзиjе Степинац благосиља усташе

Данима већ траjе вербални напад ЕУропских хрватских дужносника, коjи се утркуjу у познатоj   спортскоj дисциплини – пљуни Србина – jер ово jе ипак изборна година у „лиjепоj њиховоj“, а гласови подршке домољуба тако су добро дошли!

Нико, баш нико од многих новинара из Србиjе не сме да таj безобразлук доведе у везу са   изборима у Хрватскоj (иако су ХДЗ „дечки“ већ победници!), а нарочито са видљивим напорима „драге цурице“ Весне Пусић, коjа упорно покушава да њена странка пређе изборни праг. Тако jе лепо бити саборски заступник и лагодно ући у неки од одбора ЕП, те мало путовати до Брисела без видљивих обавеза у одрживом „раму“ гаулаjтерке Балкана.

Таман кад jе тензиjа пред изборе у Хрватскоj избацила неугодне социjалне теме свакодневног живота, стиже срећом србиjански министар да походи Јадовно, где jе одржан  помен и парастос за поклане Србе и Јевреjе.

Министар и новинари коjи су писали о парастосу очито не знаjу, да jе први управник логора Јадовно био Rudolf-Rude Ritz, учитељ, потомак „бахових хусара“, франковац и jедан од усташких првака у Госпићу.

Када jе дотерана прва група Срба за клање у маjу 41.-е, Ritz jе код jаме одржао говор и између осталог изjавио: „Фундаменат ће бити од Срба и Жидова, а глазура од непоћудних Хрвата!“ пуштаjући клаоницу у рад!

„Бахови хусари“ – назив за државне чиновнике-католике  у аустриским  покраjинама  Хрватска и Славониjа, у време апсолутизма министра Баха, из друге половине XIX века. Ови неожењени момци узимали су локалне Хрватице за супруге, рађаjући потомке коjи су нарочито мрзели Србе, као православне хришћане. Проводили су диктатуру као чиновници и наjчешће постаjали чланови новостворене странке ХСП (Хрватска странка права).  У краљевини Југославиjи били су њихови потомци чланови илегалне усташке терористичке организациjе а неретко и чланови илегалне КПХ, jер им jе србофобиjа била заjедничка.

Министар Вулин назвао jе у свом говору Алоjзиjа Степинца, кардинала РКЦ – усташким викаром – и изазвао незадрживу лавину критика, због истине!

Викар jе код римокатолика службени назив за воjног душобрижника а Степинац jе то доказано био, у фашистичкоj хрватскоj држави НДХ.

НДХ jе имала формациjе усташке воjнице, хрватског домобранства и хрватског оружништва (жандармериjа), као униформисани део система одбране. Воjни викар Алоjзиjе Степинац био jе душобрижник за сва три дела хрватске „воjнице“, коjи су учествовали у
геноциду над Србима, Јевреjима и Ромима, од 1941. до 1945.године.

„Црква у Хрвата“ активно jе учествовала у пљачкању имовине СПЦ у новоствореноj НДХ, широм тек проглашене државе. О проблемима повратка имовине, данас врли демократи неће да говоре,то jе ипак само питање правне регулативе, а они су ЕУропски  устроjени.

Још пре настанка НДХ, Јадовно jе плански изабрано за губилиште, док су усташе уз помоћ велебитских сточара Хрвата сачиниле „радну карту“ са преко стотину обележених jама, у коjе су планирали да бацаjу трупла мртвих. Тада jош нису ни планирали Јасеновац, и тек ће реокупациjа проширене зоне коjу држе Талиjани у августу 1941.године, након усташких зверстава над Србима у Херцеговини, Далмациjи и Лици, прекинути крвави посао „Максових месара“, намећући фашистичкоj хрватскоj власти потребу налажења нове локациjе логора. Зато усташе  селе преостале Србе и Јевреjе у Јасеновац, у унутрашњости земље, и ту почињу да уништаваjу и Роме.

Талиjански официри-лекари коjи су по наређењу команде вршили асанациjу терена, били су згрожени над призорима бестиjалности коjе су и фото документовали, а узимали су и детаљне изjаве од ретких преживелих Срба, коjи су се некако спасили.

Сви су ови материjали достављени у талиjански  генералштаб а упознат jе и свети отац у Ватикану, jер су у изjавама поименично помињани РКЦ свештеници, фратри (калуђери) и часне сестре, коjи су и лично учествовали у злочинима, или су благословили и злочин и злочинце.

По бестиjалности злочина, Јадовно jе остало без премца,  у крвавоj стварности убиjања српског народа у НДХ. Ту jе почето систематско затирање српских интелектуалаца, jавних радника и угледних првака, са циљем да остане обезглављени народ, коjи ће бити насилно преведен у римо-католичку веру, о чему jе Алоjзиjе Степинац и издао окружницу своjим свештеницима, коjи ће то да обаве на терену, након jавне наjаве министра bogoštovlja Миле Будака у Госпићу.

Чак jе формирана и комисиjа РКЦ коjа ће то да надзире, а на њено чело jе именован Јанко Шимрак, бискуп крижевачки, jер jе у Крижевцима седиште униjатске цркве у Хрватскоj.

Ту на Јадовну зверски су убиjани свештеници СПЦ дотерани из градова широм НДХ у ту велебитску пустош и забит, где нико не може да види зверства и посведочи о њима.

Владика горњокарловачки Сава Трлаjић, убиjен jе на Јадовну, након ужасног мучења у свом владичанском дому у Плашком. Током мучења владике, пустиле су усташе грамофонске плоче са одабраним духовним песмама, из богате владичанске збирке.
Необразовани мучитељи свакако су имали инструкторе да их поуче коjе духовне песме и да одаберу, а богатство музичке збирке било jе веома добро познато фратрима  тадашње сењско-модрушке бискупиjе РКЦ, jер су били чести гости код умнога владике Саве.

Довођење српских угледника од Петроварадина и Земуна у Срему до Мостара у Херцеговини, да би били уморени у Јадовну, било jе добро осмишљена радња са далекосежним последицама за Србе. Талиjани су своjом реокупациjом спасили таj део српског становништва, коjе jе већ подигло оружани устанак против хрватских фашиста, без обзира на цену борбе.

Цинизам данашњих хрватских ЕУропеjаца, коjи се запрепашћуjу што jе министар Вулин назвао Степинца правим именом, само jасно показуjе колико jе дубоко успео Josip Broz и КПХ да наметне радну тезу да су усташе марсовци, а не Хрвати и муслимани („хрватско  цвиjеће“ у време постоjања НДХ).

Хрватски политички троугао из XX. века- Шубашић-Павелић-Броз – омеђио jе судбину српског народа у западним српским земљама, омогућаваjући РКЦ  да спроведе насилно превођење  дела српског народа у римокатоличанство. Ово превођење ниjе упитно већ jе стварно и постоjећа документа то и казуjу. Радни материjал СПЦ иако сачињен под немачком окупациjом, и уз напоре патриота достављен влади у Лондону али и старешини англиканске цркве, не може се негирати, jер обилуjе детаљима описа злочина и именима убица!

Зато jе свети отац Франциско (а не никакав  Фрања, како га полтрони у Београду упорно називаjу) журно подузео сложену операциjу политичког притиска актуелних србиjанских челника, да некако утичу на првосвештенике СПЦ да „забораве“ на извештаj за владу у Лондону и барем зажмуре на jедно око, зарад будућег срећног(?) суживота на брдовитом Балкану (можда и уз чашицу вина из jедног познатог херцеговачког манастира).

„Драга цурица“ Весница, никако да заобиђе деда-уjака своjе маjке, иако се може подичити колаjнама тате Еугена, примљеним из руке поглавника „лиепе наше“ за одговорне дужности. Увек се пред изборе поjаве неугодни текстови о jугоунитаристи Анђелиновићу, из пера каквог плаћеника. Само jош да се „спонтано“ укључи и бата Зоран, актуелни челник хрватских антифашиста, па да му се прикључе „спонтано“ и србиjански антифашисти, успеће предизборни ангажман, засигурно.

Покушаj да се каже истина на Јадовну, изазвао jе бес као реакциjу страха од истине, и  будућег сигурног захтева за резолуциjу о геноциду над Србима, Јевреjима и Ромима, коjи jе починила  хрватска фашистичка држава, а учествовали цивилни и воjни органи али и „црква у Хрвата“, као неотуђиви део РКЦ!

Октроисано право кастрациjе слободног српског мишљења, коjе jе увела jош аустро-угарска окупациона власт 1915.године а до савршенства довео Josip Broz, преко србиjанских политичара отеловљених у делу и лику „маме друге Србиjе“ и новонасталих цензора из ЕУ као Ружа Томашић и слични, неће бити ни мало лако сузбити, чак и када се имаjу аргументи доказа коjи потврђуjу сву истину. 

Отварање талиjанских воjних архива неће моћи да спрече хрватски политичари, а страшна истина полако излази на видело, примичући се потомцима злочинаца.

Речи светог Вукашина из Клепаца упућене хрватском усташком злочинцу коjи га мрцвари, не могу се спречити никаквом резолуциjом, договором између политичара коjе надзиру НАТО званичници или ватиканским проглашењем усташког викара за „свеца“!

Нарочито зато и што их jе записао и о њима сведочио, утамничени лекар у усташком логору Јасеновац, али игром судбине Хрват, Никола Николић (брозов туриста на острву Голи).

Истина jе непобедива, и њено лице се све ближе примиче и брдовитом Балкану, да разобличи лажи коjе превише дуго траjу о jедном народу и његовим неброjеним жртвама.

Пише: Тимофеj ВОЛКОВ

Извор: ФОНД СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ

Везане виjести:

ВУЛИН: СТЕПИНАЦ ЈЕ БИО УСТАШКИ ВИКАР

НИН: Без имена и спомен-обележjа

Ми вас нисмо заборавили!

НЕ МОЖЕ СЕ РЕЋИ ДА ЈЕ СТЕПИНАЦ БИО СВЕТАЦ

Фељтон Политика: Пут дуг два дана ћутања (1)

Фељтон Политика: Заборављена увала ужаса (2)

Викар усташа

Комплекс Јадовно – Јадовно 1941.