СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА

Соколско друштво Бетина у жупи Шибеник-Задар, прослављало jе сваке године Дан Уjедињења. Свечаноj седници 1932. присуствовало jе сем чланова, нараштаjа и деце, и много сељака. После подне приређена jе поворка. Са заставама, певаjући и кличући краљу, соколима и Југославиjи ишло jе мноштво народа кроз окићено село, дочекивано свуда са весељем. Увече на свечаноj академиjи, развила се свечаност у народно славље. Пространа дворана соколског дома била jе пуна. Академиjа jе отворена предавањем учитеља Калеба о значаjу уjедињења. У програму су биле тачке : певање химне, декламациjа, два родољубива игроказа, вежбе деце,  нараштаjа и чланова. Публици се допала “Соколска песма”, вежба подмладка са певањем. (1)   Соколи из Бетине учествовали су на приредбама околних соколских друштава. Соколско друштво Сукошан приредило jе 11. септембра 1932. своjу трећу jавну вежбу у  Сукошану код Задра. Јадранска пловидба jе због великог интереса приредила тога дана излете у  Сукошан са 3 пароброда. Излетнике из Шибеника, Мандалине и Бетине довезли су бродови “Водице” и “Зрмања”, а излетнике  из Биограда, Ткона, Филипjакова и Пашмана брод “Козjак”. На прослави учествовале су соколске  jединице : Биоград, Шибеник, Мандалина,  Бетина,  Пашман, Филипjаков,  Преко, Бенковац, Новиград,  Ткон,  Бибиње, Дикло и Смилчић. Сва три брода дошла су у Сукошан у 11 часова, где jе био приређен ванредан дочек.  На дочеку су биле чете Сукошан, Бибиње, Дикло и Смилчић, затим школска деца и остали мештани  Сукошана. Бродовима су стигле музике  из  Шибеника и  Биоград на мору. Бродовима “Водице” и “Зрмања” стигло jе у Сукошан око 600 излетника, а бродом “Козjак”  око 500 излетника. После бурних поздрава формирана jе поворка и упутила на сеоски трг, где jе са балкона jедне куће поздравио соколе и госте, начелник чете  Сукошан, Јосо Перичић. После њега говорили су др. Потурица, старешина Соколског друштва Шибеник; Милан Костић, заменик  старешине Соколског друштва Биоград; Кукољ, учитељ из Петрчана и народни посланик професор Јосип Антуновић. Јосип Антуновић пренео jе поздрав бана др. Јаблановића, коjи jе изразио жаљење што ниjе могао присуствовати лично том слављу. После jе поворка кренула на слетиште где се разишла. После подне у 3 сата почео jе jавни наступ. Наступиле су све категориjе друштва Биоград, чланови и чланице  Соколског друштва Шибеник,  чланови  друштва  Преко, подмладак чете Сукошан и  чланови   чете  Дикло.Сеоска чета Дикло наступила jе са 30 своjих вежбача.  Вежбе су извођене уз пратњу  соколске музике из   Биограда на мору. После вежби одржани су говори. Говорио jе Перовић из Прека, подстарешина  Соколског друштва Биоград Милан Костић, пуковник Божић, члан жупске управе и jедан учитељ из Смоковића. Излетници су се бродовима враћали у своjа места. У местима Пашману и Филипjакову свуда су били величанствено дочекивани , а посебно у  Пашману где jе цело село било расветљено. По доласку у Биоград биле су приређене велике манифестациjе, коjе су достигле врхунац испраћаjем на брод сокола из Шибеника. У Сукошан jе  тог дана  посетило око 3.000 излетника. За организациjу славља били су заслужни  Јосо Перичић из  Сукошана и  Милан Костић, подстарешина  Соколског друштва Биоград. (2)

Соколи су се припремали за одбрану земље. Соколско друштво Бетина  одржало jе од 15 до 20 маjа 1939. течаj за увежбавање простих вежби, са свим категориjама, за 1939.  Течаj jе водио жупски предњак Вељко Ронац. Соколско друштво jе направило два излета пешке, да би се чланство и нараштаj упознали са извођењем воjничких и соколских вежби, у оквиру одбрамбеног васпитања. Захваљуjући начелнику Филипу Драгом, израђено jе  15 комада дрвених пушака. Друштво jе основало “Стрељачки одсек” са 30 чланова и 10 нараштаjаца, ради гађања са воjничким и малокалибарским пушкама. (3)

Соколско друштво у Бетини приредило jе прославу 30-годишњице освећења заставе друштва августа 1939. На прослави су учествовала соколска друштва из Муртера, Шибеника, Тиjесна, Биограда и Мандалине са подручним четама. Пре наступа кроз мисто jе прошла поворка у коjоj jе било преко 1.500 сокола са 3 музике и 11 застава. Учествовала jе jедна чета воjника из Шибеника. На jавном наступу су наступиле све категориjе чланства и одељење воjника, коjима су приређене срдачне манифестациjе. У име жупе говорио jе др. Богић, а после њега Сладић и Плеснић. (4)

Хрватски сепаратисти настоjали су да онемогуће соколске припреме за одбрану земље. Нова ситуациjа у Југославиjи настала jе склапањем споразума Цветковић-Мачек 26. 8. 1939. После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло jе до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватскоj. Напад на Соколски дом у Бетини траjао jе од 19 до 23 часа, а нико се ниjе поjавио да заштити соколе и њихову имовину. Полупана jе цела соколана, секирама су разбиjена врата и прозори.  Сва имовина соколског дома била jе запаљена. Чланови сокола били су несметано нападани од неприjатеља. У Муртеру наоружана руља напала jе куће сокола и пуцала из револвера. Изгредници су викали да треба убити и старешину и таjника сокола. У Тиjесном jе дошло до напада на кућу старешине Обратова, … .  Кроз прозор куће Анте Бибана, секретара Соколског друштва у Кустошиjи, испаљено jе 11 октобра 1939. 7 метака, а исте ноћи испаљена су три метка у кућу Стева Грубића, члана сокола у Кустошиjи. Напади су били учестали одкад су листови “Хрватски гласник” из Сплита  и  “Хрватски дневник” из Загреба отворили кампању против соколских домова.  (5) “Хрватски дневник”  jе jавио из Шибеника да jе “у поткровљу соколског дома у Бетини неко подметнуо динамит и да jе зграда оштећена”. Загребачки “Обзор”  од 21 октобра 1939. донео jе вест, да у Бетини  уопште ниjе било никакве експлозиjе, нити да jе дом оштећен. (6)  У Соколском гласнику су истакли да су неке новине писале да су напад на дом у Бетини инсценирали сами чланови сокола.

Чланови Соколског друштва у Бетини Томас Филип, Бранко Билић, Петар Јурош и Јере Микин били су позвани 2 новембра 1939. као сведоци на Срески суд у Тиjесно, да сведоче о демолирању соколског дома у Бетини. За демолирање jе оптужена група на челу са Миланом Босном.  Старешина друштва  у Бетини  Томас Филип са осталим соколима пошао jе пешке у Тиjесно. На брегу Бисага приметили су групу људи, коjи су се спремали да навале на њих. Скренули су са пута, али су противници потрчали за њима, гађаjући их камењем и испалили три метка из револвера, вичући “Хура Заштита !” и “Нећете на суд у Тиjесно !” Соколи су приметили да су им са противне  стране  долазили нападачи, наоружани ловачким пушкама. Побегли су натраг у Муртер, одакле су известили жандармериjску станицу, због чега нису могли да приступе на саслушање у суду. Жандармима су изjавили да су препознали међу нападачима Марка Босну, Божу Сладића, Петра Микина, све из Бетине. Соколи из Бетине су изjавили у жупи  Шибеник, да jе истог дана извршен напад на кућу начелника соколског друштва у Бетини. И он jе препознао нападаче, њих 20, и приjавио их жандармериjи. (7)  Насупрот хрватским листовима коjи су игнорисали паљење дома у Бетини, франковачки “Хрватски народ” орган др. М. Будака обjавио jе хвалоспев над демолирањем дома у Бетини.  У чланку jе истакнуто : “У Бетини, оближњем селу Шибеника, дошло jе до необичне провале народних осjећаjа. … тамошњи соколски дом остао jе без и трунка покретне имовине. Неке су новине jавиле о некаковом динамиту, коjи jе био постављен под кров. …. Али jе истина, да су сложни сељаци преко ноћи посве оголили то легло сваког зла. … а било jе и — ”емиграната”. Папирнате обjекте сваке руке поjела jе ватра. … “.„Соколски гласник“ пренео jе како су назвали зулукаферски хвалоспев  “Хрватског народа”. Истакли су да док су “Хрв. Дневник”, “Хрв. Стража”, “Хрв. Гласник” па и ”Ново Доба”, jављали да jе био постављен од непознатих људи динамит, или да ниjе било напада на дом, или да су напад инсценирали сами соколи, дотле jе Будаков лист похвалио сељаке због “осваjања Бастиље”.  „Соколски гласник“ констатовао jе : „Али кад jе требало рушити праве Бастиље, оне аустриjске, онда су их рушили Соколи, док су им франковци покорно служили”. За писање “Хрватског народа” констатовао jе „Таква глорификациjа злочинства не може се читати  ни у централноj Африци!”. (8)

Једна група предвођена од Славка Сладића, напала jе 18 децембра 1939. увече на кућу Петра Јуроша у Бетини, зато што jе био члан сокола, и зато што су се у њоj склонили соколи Микин, Билић, Капов и Филипи, коjи су од противника били гоњени. Противници су полупали прозоре и врата, а Микин jе био рањен. То jе био већ пети напад на кућу Јуроша, а да нико од криваца ниjе био кажњен, иако jе сваки пут извештено среско начелство. (9) 

 Сем у Бетини, у Комижи на Вису биле су   запаљене просториjе  соколског друштва. Изгорео jе инвентар и читаоница. У „Соколском гласнику“ истакли су : „И jош ће нам„Обзор” и „Јутарњи лист” говорити о томе, да „клевећемо” и да „не износимо конкретне чињенице” о прогонима Соколства у Бановини Хрватскоj, кад им њихове присталице, из дана у дан лиферуjу, не само конкретне, него и пламтеће примере тог варварства и тих прогона ! … “. (10)У Бановини Хрватскоj и 1940. године паљени су соколски домови, а„Соколски гласник“  jе извештаваjући о нападима истакао : „ …сам ултрахрватски „Хрватски народ“ обjавио jе триумфалну вест о палежу дома у Бетини, као пад Бастиље, …“. (11)

По избиjању Априлског рата 1941, Сељачка заштита с усташама разоружавала jе диjелове Југославенске воjске, прикупљала воjну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању воjних снага НДХ (12)  У своjоj заповjеди изданоj 19 априла 1941. Славко Кватерник jе истакао : “у данима стварања Независне државе Хрватске, колико Хрватска сељачка толико и  грађанска заштита, свjесне  хисториjског збивања, дале у свакоме погледу све своjе, да код оживотворења настоjања циjелог Хрватског народа одрже ред и сигурност на достоjноj висини.” У знак признања добили су име : “Хрватски заштитни ловци”.(13)

Део сокола у Бетини  се прикључио комунистима. Гоjко Јаковчев jе у разговору са своjим братом Милом Јаковчевом, секретаром комунистичке организациjе  рекао да он и десетак соколаша одавно прижељкуjу да постану чланови СКОЈ-а и  КПЈ. Миле Јаковчев му jе одговорио да се од тог дана може сматрати чланом СКОЈ-а. Састали су се у пољу 6 jуна 1941. Миле Филипи, Бранко Босна, Метод и Јере Микин, Шиме Капов, Анђело Сладић, Петар и Звонко Јурош, Бранко Билић и Гоjко Јаковчев. Гоjко Јаковчев jе пренео шта му jе рекао брат : „основни задатак свих нас jе прикупљање оружjа и свега што може користити против окупатора.” Сви чланови Гоjкове групе су  10 jула 1941. постали чланови СКОЈ-а и „Ударне групе”. Гоjко Јаковчев jе био секретар актива СКОЈ-а и командир ударне групе. У групу су дошли Драгутин Томас, Петар Јаковчев, Јосо Филипи, Крешко Капов и Фране Јадрешић. Краjем 1941. актив jе броjао око 20 омладинаца, а jезгро jе била ударна група од 12 чланова. Средином jула 1941. настала су и прва хапшења комуниста и националиста у краjу. Бранко Босна и Метод Микин били су подофицири jугословенске воjске. Почетком октобра 1941. организована jе воjна обука омладине коjа ниjе служила воjску. Наставници су били  Бранко Босна,  Метод Микин и Драгутин Томас. Краjем 1941. придружиле су се омладинке. Гоjко Јаковчев jе давао комунистичке летке и свом оцу. Његов отац jе створио групу од 7-8 симпатизера НОП-а, све некадашњи чланови сокола. Краjем септембра 1941. Гоjко Јаковчев jе у Муртеру придобио jугонационалистичку омладину да приђу  комунистима. (14)

Сељачка и грађанска заштита ХСС настоjала jе да онемогући соколске припреме за одбрану земље. Вршила jе нападе на соколе и соколане. После оснивања Бановине Хрватске 1939. дошло jе до масовних напада на соколе и њихове домове у Хрватскоj. У штампи се полемисало око напада на соколски дом у селу Бетини код Шибеника. Док jе “Хрватски народ” славио паљење соколског дома као “осваjање Бастиље”, дотле jе остала хрватска штампа настоjала да умањи важност напада на соколски дом. По избиjању Априлског рата 1941. сељачка и грађанска заштита  ставиле су се на располагање усташама. Део члановa Савеза Сокола у селу Бетина пришао jе комунистима.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе     

Напомене :

1. „Соколско друштво Бетина”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 децембра 1932, бр. 51, стр. 7;
2. „Соколска манифестациjа у  Сукошану краj Задра”, „Соколски гласник“, Љубљана,  22 септембра 1932, бр. 38, стр. 3;
3. „Стрељачки отсек сок. Друштва Бетина”, „Соколски гласник“, Београд, 9 jуна 1939, бр. 23, стр. 5;
4. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 7;
5. „Нападаjи на Соколе се множе!”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 3;  „Читаjући новине …”, „Соколски гласник“, Београд,  27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;
6. „Читаjући новине …”,  „Соколски гласник“, Београд,  27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5;
7. „Још о догађаjима у Бетини”,  „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;
8. „Глорификациjа злочинства”,  „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 1;
9. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 29 децембар 1939, бр. 52, стр. 2;
10. „Наш дом у Комижи опет унишен”, „Соколски гласник“, Београд,  22 децембар 1939, бр. 51, стр. 3;
11. „Бездушна хаjка на соколство“,  „Соколски гласник”, Београд, 12 jануар 1940, бр. 2, стр. 3;
12. Нева Журић-Скоти, „Талиjански окупациони систем на дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;
13. Срета Савић, „Борбе у Срему 1941 1944”, Сремска Митровица 1981, стр. 48;
14. Гоjко Јаковчев, „Омладина села Бетине 1941”, „Устанак народа Југославиjе”, Зборник, књига VI,Београд 1964, стр. 464, 465, 486,487;

Везане виjести:

Рад Савез Сокола у духу словенске узаjамности

рад сокола на косову и метохиjи у међуратном периоду

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …