Обновио споменик прадеди погинулом у Колубарској бици

Споменик, дело познатог београдског ваjара тог времена, за 94 године, од
када jе изграђен, преживео jе Други светски рат и све недаће времена

Споменик, подигнут 1920. године у Јагодини борцу Колубарске битке
Живоjину Глигориjевићу, jедан од наjлепших споменика краjпуташа у
Србиjи, коjи jе био у веома лошем стању, обновио jе његов праунук да у
новом сjаjу дочека стогодишњицу погибиjе и Великог рата.

Споменик, дело познатог београдског ваjара тог времена, за 94
године, од када jе изграђен, преживео jе Други светски рат и све недаће
времена.

Немци су из десне руке фигуре Глигориjевића ишцупали карабин а Бугари га гађали из пушака.

Издржао
jе кише, мразеве, небригу, jаке вибрациjе возова на међународноj прузи
Београд – Ниш коjа пролази само неколико метара од споменика.

На
споменику пише да jе Живоjин Глигориjевић „други позивач“, погинуо у
38 години живота, да jе припадао првоj чети другог батаљона петог пука
Моравске дивизиjе и да jе краjпуташ подигла супруга Алексиjа са
синовима Мирославом и Миjаjлом и кћерком Милицом.

Пише и ово:
„Стан путниче, стан рођаче те прочитаj спомен моj коjи падо на чуку.
Крвљу сам земљу залио и костима земљу потрусио 21.11.1914. године“.

У
писаном обраћању међима, праунук Глигориjевић, истиче да jе последња
рестаурациjа споменика обављена 1992.године, када jе споменик био „доста
урушен, с њега отпадали делови, испуцао, видела се арматура“…

„Обратио
сам се Завичаjном музеjу у Јагодини, рекли су да ниjе у њиховоj
надлежности а у Заводу за заштиту споменика културе у Крагуjевцу су
рекли да jе споменик краjпуташ jединствен и међу реткима у Србиjи, али
да немаjу средстава за реконструкциjу“, стоjи у писму Глигориjевићевог
праунука Драгана.

„Решили смо jа и брат да учинимо што би сваки
Србин требало да учини за своjе претке и обновили споменик уз помоћ
академског ваjара Ивана Марковића и сестрића Боjана Новчића, а главни
финансиjер jе био Зоран Глигориjевић“, наводи се у писму.

„Сада
обновљен прати људе и возове коjи пролазе и бдиjе над нама као наш
чувар. Пушку смо направили сличну оноj коjу jе имао на фронту, толико
верну оргиналу да су jе већ друго вече по завршетку радова лопови
покушали да украду“, пише Глигориjевић.

Он наводи да jе на дан
откривања споменика, 1920.године, „приређено опело, коjем су
присустовали високи воjни званичници тог времена и коjи су постхумно
одликовали Ззивоjина Глигориjевића и породици уручили орден и плакету“.

О
Споменику jе шездесетих година прошлог века рађен документарни филм
коjи jе приказиван у журналима пре проjекциjе играних филмова у
биоскопима, подсећа Глигориjевић.

Извор: Вечерње Новости

Везане виjести:

Откривен споменик “Српском ратнику”

Заборављени чинилац Србоцида

Олга Николић Куновчић: Како jе моj стриц спречио пад Београда