Нешто крупно догађа се на линиjи Београд – Ватикан. Таjна дипломатиjа затегнута jе као наjтања жица на тамбури и све се последњих месеци убрзава. Министар иностраних дела државе Србиjе, Ивица Дачић, примио jе
прошле недеље у Београду секретара Свете столице за односе с државама, надбискупа Доминика Мамбертиjа, и након састанка изjавио да jе папин долазак у Србиjу државни интерес ове земље.
Председник Николић, на
изненађење многих, такође се састао с Мамбертиjем и након тога отишао
корак даље од Дачића; казао jе да ће му бити драго да као председник
Србиjе пожели добродошлицу папи. Значи, готова ствар: ето папе међу
Србима!
Не. Да би дошао у Србиjу, папа претходно мора да добиjе благослов Српске
православне цркве, а то, засад – подвлачим, засад – ниjе ни у
наговештаjу. Тачниjе, СПЦ се око тога не изjашњава, бар не на адреси
Светог синода. Истина, посета папе може да се изведе и мимо Српске
православне цркве, с обзиром на то да Ватикан у међународном праву има
статус државе, папи су подређене законодавна, судска и извршна власт, па
би у оваквоj проjекциjи улогу домаћина могао да одигра председник
Николић.
Какве су шансе да папа у догледно време слети у Београд? Шта то може да
донесе Србиjи на међународном, а шта на унутрашњем плану? Како ће
реаговати Српска православна црква?
Доласком папе у Београд Србиjа би, ту нема дилеме, додатно поправила
позициjу у међународноj заjедници, посебно код држава с католичком
већином, при чему се не сме занемарити огроман, готово несагледив утицаj
Ватикана у политичком и пословном свету. Али… ко год да jе на власти у
Београду, таj у овом случаjу, неће контра става Српске православне
цркве, да не кажем народа. То jе незамисливо. Шта у вези с тим питањем
можемо да очекуjемо од СПЦ?
Историjски оквир jезиво jе крвав: Јадовно, глинска црква, Дракулић код
Бањалуке, Јасеновац… стотине хиљада побиjених Срба и на сваком стратишту
остао jе и белег Католичке цркве. Синдром Мирослав Маjсторовић
Филиповић. Према документованим налазима, поименичним навођењем,
Комисиjа за злочине НДХ, међународног карактера и састава, утврдила jе
да jе 1.400 свештених лица Католичке цркве окрвавило руке брутално
радећи на циљевима усташке државе. Шта с тим? Како то превазићи? Постоjи
ли начин?
У међувремену, догодило се нешто од немале важности за разумевање ове
приче: патриjарх Српске православне цркве, Иринеj, послао jе у име СПЦ
писмо Ватикану у коjем се тражи обустава поступка канонизациjе Алоjзиjа
Степинца. Идентично jе урадио и Томислав Николић.
И jош нешто, не могу мали (или малоброjни) народи без великих.
Православни свет нема врховног верског поглавара, али Срби православци
знаjу да jедну тако крупну одлуку, каква jе долазак папе у Београд, не
могу донети без сагласности Московске патриjаршиjе.
Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ
Извор: Интермагазин