Србин који је са 12 година био херој Првог свјетског рата

Дjечак Драгољуб Јеличић (12), син избjеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића jе био jедан од наjмлађих српских воjника у Првом свjетском рату. Обоjица су заслужили да носе ореол jунака, jер су били дио српске младости коjа jе тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вjечно памћење српског народа.

Драгољуб jе, иначе, последње године живота и рада провео у Никшићу. А, о њему, коjи jе чак шест пута рањаван, коjи jе пленио храброшћу, писао jе чувени шваjцарски љекар и овековjечени приjатељ Срба, Арчибалд Раjс, у књизи „Шта сам видио и доживjео у великим данима“. Овог дjечака представља као jунака коjи „пуца из пушке и баца бомбе“.

„Када jе рањен у руку, ваде му куршум у Нишкоj болници. Ниjе хтjео да се даде успавати за операциjу. Издржао jе без иjедне риjечи„, написао jе Раjс.

Цио виjек после крвавих догађаjа током Великог рата, Ђорђе Њуњић (27) данас покушава да докаже да jе његов деда по маjци, Драгољуб Јеличић, наjмлађи српски воjник Првог свjетског рата.

„Посjедуjемо фотографиjе и књиге у коjима се моj деда помиње као наjмлађи борац“, каже Ђорђе, коjи са братом Предрагом покушава да дође до истине. „Не знамо да ли jе био млађи од Момчила Гаврића, али бисмо вољели да сазнамо истину“.

Њуњићи у архиви чуваjу оригиналне дедине фотографиjе, а посебно издваjаjу ону коjу jе овjековjечио jедан француски фоторепортер у борбама за одбрану Београда, гдjе се види како Драгољуб пуца из пушке.

„Управо jе та слика дуго била у поставци Воjног музеjа“, каже с поносом Ђорђе.

Породица Јеличић jе, попут других српских фамилиjа, имала избjегличку судбину. Са Кордуна су дошли у Шабац, гдjе су покушали да организуjу живот. Нажалост, Драгољуб jе рано остао без оца, а потом му се и маjка преудала, а он побjегао у Београд, гдjе jе живио као бескућник. Рат га затиче у одбрани Београда, одакле бjежи у Руднички одред. На Мачковом камену рањен jе док jе замjењивао погинулог митраљесца, а прича се да jе само коjи корак даље од њега погинуо Димитриjе Туцовић. Са непуних 14 година био jе наjмлађи поднаредних, учесник Солунског фронта… Преживjео jе Први и Други свjетски рат, нацистичке казамате, а краj рата дочекао jе у партизанскоj униформи.

Драгољуб jе био глумац, одличан комичар, члан Удружења драмских умjетника Београда. После Другог свjетског рата вратио се тоj љубави и после Београда, Јагодине, Скопља, Тузле, Риjеке, обрео се у Народном позоришту у Никшићу. Умро jе у 63. години, а иза њега су остале три кћерке, коjе данас живе у Никшићу.

Извор: ИН4С