„Ми Хрвати смо ионако склепан народ.“

Своjевремено jе Божидар Виолић, наjцењениjи хрватски позоришни редитељ, у интервjуу загребачком „Глобусу“, обjашњаваjући проблеме са коjима се сусреће због свог „национално некоректног“ jезика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: „Ми Хрвати смо ионако склепан народ.“

Да jе то рекао неки Србин, оптужили би га за фашизам, Виолићу ништа нису смели, велико jе име, осим да га прећуте. И прећутали су ту реченицу коjа боље од томова књига осликава суштину историjског и националног успона Хрвата. Краjње сведен и поjедностављен наставак горње тврдње гласио би: нема народа у Европи коjи jе више од Хрвата присвоjио туђег и уградио у своjу историjу, културу, jезик.

У изношењу доказа – овде их сводим само на „претапање“ Срба у Хрвате jер ми простор не дозвољава да наведем случаjеве бар двадесетак познатих и цењених Хрвата коjи ни пореклом ни рођењем нису Хрвати – почећу од случаjа регистрованог ових дана.

Хрватски медиjи jавили су да jе у Америци преминуо Маjк Вуцелиц, „Хрват коjи jе послао Аполо на мjесец“. Па зар Вуцелиц ниjе Хрват? Ниjе? Чак ниjе ни рођен у Хрватскоj, већ у Краљевини Југославиjи (1930.) кад Хрватска као држава ниjе постоjала, али jе хрватском националном инжењерингу довољно што jе Вуцелиц (изворно се презивао Вучелић) рођен у месту Гарешница, коjе jе у саставу данашње Хрватске.

Хрватски медиjи не спомињу Вучелићево право име, Милоjко, из разлога што би тако обесмислили тезу да се ради о Хрвату. Милоjко jе име коjе своjоj деци даjу само Срби. Нема на свету ниjедног Хрвата по имену Милоjко. Вучелићеви преци, изворно Срби, пореклом су из Колашина, а на просторе аустриjског царства дошли су почетком 18. века, у село Дубраве, код Огулина.

Наjпознатиjи „хрватски знанственик“ и jедан од „наjзначаjниjих Хрвата у повиjести“ зове се Руђер Бошковић. Тако кажу у Хрватскоj. Бошковић jе светски познато име, вишеструки научник, jедан од наjвећих умова човечанства, али Руђер Бошковић никакве везе ниjе имао са Хрватима.

Рођен jе у браку Србина, Николе Бошковића, родом из Ораховог Дола, код Требиња и дубровачке Италиjанке, Павле Бетере. Тешко да jе Бошковић уопште знао да Хрватска, мала, сиромашна региjа, негде постоjи jер у то време, прва половина 18. века, хрватство у Дубровнику готово да ниjе било познато. Али, хрватском националном инжењерингу довољно jе да jе Дубровник, место рођења Руђера Бошковића, у саставу данашње Хрватске, па да га сврстаjу међу Хрвате.

Исти jе случаj са песником и генералом Аустро-Угарске Петром Прерадовићем. И он jе у Загребу одавно Хрват, иако потиче из српске свештеничке породице, из Бjеловара, пола сата вожње од Вучелићеве Гарешнице.

Почетком деведесетих Никола Тесла jе у Хрватскоj представљан искључиво као Хрват. Постоjао jе државни проjекат да се Тесла и свету представи као „хрватски знанственик“, али jе та будалаштина временом спласнула, свела се на Теслину реченицу: „Једнако се поносим своjим српским родом и хрватском домовином.“ У међувремену смо сазнали да jе и то измишљено, класичан фалсификат.

Велики броj књижевника, научника, културних радника, несумњиво српског порекла (Григор Витез, Владан Десница, Валтазар Богишић, Перо Будмани, Марко Мурат, Иво Воjновић…) хрватска историографиjа представља као Хрвате. Службени jезик у данашњоj Хрватскоj, стандардизована штокавица, ниjе хрватски већ српски jезик. Њега су Хрвати, Бечким књижевним договором из 1850, узели уместо своjе чакавштине и каjкавштине.

До коjе мере код Хрвата иде то склепавања народа, како рече Божидар Виолић, наjбоље илуструjе случаj Марка Пола, светски чувеног путника и истраживача. Почетком деведесетих у Загребу су и њега уписали у Хрвате, зато што jе рођен у Корчули, коjа jе данас у Хрватскоj. Таj циркус пресекао jе италиjански амбасадор у Загребу, назвао jе Туђманов кабинет и поручио да Хрватска те националне трансфере можда може да ради са Србима, али да Италиjане заборави. Марка Пола, као Хрвата, никада више нису споменули.

Извор: ВИДОВДАН

Везане вијести: Ратко Дмитровић

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. септембра 2012. године.