СРЕБРЕНИЦА: ЗВАНИЧНА ПРИЧА НА „АПАРАТИМА ЗА ВЈЕШТАЧКО ДИСАЊЕ“

Стефан Каргановић, предсjедник Невладине организациjе „Историjски проjекат Сребреница“, сматра да jе званична прича о Сребреници „на апаратима за вjештачко дисање“ те да у њу више нико не вjеруjе – ни њени промотери у БиХ, ни страни фактори коjи ту причу из сопствене рачунице и даље политички и медиjски подржаваjу.

Каргановић jе на округлом столу „Сребреница приjе Сребренице“, о великом српском страдању 1992. и 1993. године, за коjе нико ниjе одговарао, навео да jе ова организациjа систематским истраживањима „минирала“ све стубове на коjима та прича почива, па она сада опстаjе на позаjмљеном времену и на блефу политички инсценираних судских пресуда у Сараjеву и Хагу.

Он jе деконструкциjу „лажне сребреничке приче“ подиjелио на неколико сегмената: Утврђивање правих узрока и размjера муслиманских губитака; Раскринкавање ДНК доказа; Српске жртве; Легитимни губици мjешовите воjноцивилне колоне у jулу 1995. године.

„Историjски проjекат Сребреница“ исцрпно се позабавио стварним броjем муслиманских жртава. У оквиру систематског истраживања на ову тему урадили су нешто што су виjећа Међународног кривичног трибунала за бившу Југославиjу (КТБЈ) „необjашњиво пропустила“: jедини су прегледали и пажљиво проанализирали целокупан форензички материjал Тужилаштва.

Резултат тог прегледа био jе шокантан – наводи Каргановић. Полазећи од претпоставке да званична прича одговара истини, очекивало се да ће по обрасцу рањавања скоро сви аутопсиjски извjештаjи форензичких стручњака Тужилаштва пружати jеднозначну слику коjа указуjе на погубљења.

Међутим, након брижљивог испитивања, закључено jе да ниjе било ни близу 3 568 тиjела, како се се то наводи у КТБЈ, зато што jедан „случаj“ може да се састоjи од само неколико форензички безначаjних костиjу.

Друго, на основу материjалних података садржаних у форензичким извjештаjима коjе jе Тужилаштво предочило, у свим масовним гробницама коjе су се односиле на сребреничка погубљења укопано jе 1 920 поjединаца. То jе далеко испод цифре од 8 000 колико jе по исхитреним медиjским текстовима и политички обоjеним изjавама тамо требало бити – рекао jе Каргановић.

Чак и у овоj драстично смањеноj популациjи укопаних особа указале су се значаjне подгрупе од по неколико стотина поjединаца са разноврсним повредама. Неке од тих повреда биле су конзистентне са погубљењем, али многе друге биле су jедино у складу са претпоставком да су те особе погинуле током борбених деjстава.

Према неумољивоj сумарноj статистици, наводи Каргановић, у 77 одсто случаjева коjе су у сребреничким масовним гробницама ексхумирали стручњаци Хашког трибунала – или jе начин смрти немогуће утврдити или су расположиве индициjе убjедљиво указивале на смрт током борбених деjстава.

Ту jе била и посебна категориjа од укупно 442 лица коjа су имала повезе преко очиjу и везане руке, што jе практично искључивало сумњу да они jесу били жртве погубљења. Мада се уопште не доводи у питање да jе злочин био извршен, ово сложено чињенично стање баца наjозбиљниjу сумњу на олако прихваћену претпоставку да jе риjеч о 8 000 погубљених жртава.

Када jе постало jасно да се примjеном класичне форензике неће моћи документовати очекивани броj лешева, на суђењу Поповићу и осталима прешло се на ДНК упаривање као главно доказно средство (или механизам дезинформациjе) за потврду до сада непоткрепљене тврдње да jе 8 000 становника Сребренице погубљено по кратком поступку – обjашњава Каргановић у свом реферату.

Задатак креирања таквих доказа повjерен jе Међународноj комисиjи за нестала лица /ИЦМП/ са сjедиштем у Тузли. ИЦМП jе на суђењу Поповићу педантно предочила закључак да jе у своjим лабораториjама „идентификовала“ 5 336 жртве у Сребреници.

Каргановић, међутим, наводи да jе ту споран научни легитимитет. У кривичном поступку као што jе сребренички кључни подаци су начин и вриjеме смрти, а не идентитет покоjника. (Оваj посљедњи податак свакако да jесте важан, али то jе у првом реду за породицу а не за сам процес.) ДНК анализа нема начина да разликуjе особе коjе су вjероватно биле погубљене од оних коjе су страдале током борбених деjстава. Ради се о круциjалноj разлици: смртни исход у борби ниjе кривично дjело, а убиjање ратних заробљеника jесте.

Класична форензика, коjа укључуjе преглед посмртних остатака и израду подробног аутопсиjског извjештаjа, може да направи ту разлику, а ДНК анализа не може. Из необjашњивих разлога Трибунал никада ниjе обjавио списак наводно „идентификованих“ особа, мада се у пресуди позива на броjчане податке коjе му jе доставио ИЦМП, коjи под разним неубjедљивим изговорима одбиjа да именуjе људе коjе jе наводно „идентификовао“ тако да jе у вези са тим особама провjера на терену – немогућа.

Све чиме се на пољу ДНК доказа располаже jесте гола цифра, непотврђена допунском информациjом било какве врсте – упозорава Каргановић и пита: Зашто би неко систематски ометао провjеру резултата успjешно обављеног посла идентификовања жртава?

Затим, шта год се дешавало у лабораториjама ИЦМП у Тузли и на другим мjестима, потпуно jе изван могућности било кога да сазна или да то провjери. Главни обjекат у Тузли нема међународну акредитациjу за ДНК лабораториjе. То значи да тамо нико никада ниjе извршио инспекциjу и да руководство те лабораториjе никоме ниjе показало задовољаваjуће доказе да jе професионално оспособљено да се бави оваквим задацима – истиче Каргановић.

Сљедећа значаjна димензиjа Сребренице односи се на жртве о коjима се не говори, а то су српске жртве. Трик помоћу коjег се оне искључуjу из разматрања изводи се врло ефикасно. Хронологиjа релевантних догађаjа сужава се на три дана у jулу 1995, док се трогодишња дешавања коjа су томе претходила потпуно игноришу – напомиње Каргановић.

Према подацима „Холандског института за ратна истраживања“ (НИОД) прво су Срби били истjерани из етнички мjешовитих градова. Онда су били нападнути српски засеоци окружени муслиманским мjестима и на краjу су била прегажена и преостала српска насеља. Становништво jе убиjано, а њихови домови похарани, спаљени или дигнути у ваздух.

Усљед тога „процjењуjе се да jе у овим нападима између 1 000 и 1 200 Срба побиjено или помрло, док jе њих око 3 000 било рањено. На краjу jе од првобитних 9 390 Срба на подручjу Сребренице остало само њих 860…“.

Неки питање српских жртава осорно одбацуjу као „релативизациjа геноцида“, али они коjи настоjе да жртве друге заjеднице гурну под тепих управо jесу ти коjи безочно релативизуjу. Признати у апсолутном смислу подjеднаку вриjедност и достоjанство свих људских живота без разлике, а не само припадника своjе групе, а нарочито у jедном безумном рату какав jе био у БиХ – то jе jедини праведан и пристоjан став коjи цивилизована особа може да заузме, наводи Каргановић.

Ту су и легитимни губици мjешовите воjноцивилне колоне у jулу 1995. Ту се ради о губицима коjе током пробоjа из сребреничке енклаве претрпjела колона 28. дивизиjе Армиjе БиХ , jачине од 12 000 до 15 000 људи. Невладина организациjа „Историjски проjекат Сребреница“ обjавила jе податке из 33 изjаве коjе су дали преживjели учесници пробоjа 28. дивизиjе.

У тим изjавама наводи се 19 локациjа дуж путање пробоjа колоне гдjе су се одиграли борбени судари са српском воjском и гдjе jе, по исказима коjе су ти очевици накнадно дали властима у Тузли, колона из Сребренице претрпjела огромне људске губитке. Воjни вjештак Хашког трибунал , Ричард Батлер изjавио jе под унакрсним испитивањем на суђењу Поповићу и осталима да jе, према његовоj професионалноj процjени до 2 000 сребреничких муслимана из колоне могло настрадати у борбеним деjствима током пробоjа – подсjећа Каргановић.

Постоjе и друге процjене, од коjих Каргановић наводи неколико. Начелник штаба Армиjе БиХ Енвер Хаџихасановић посвjедочио jе у Хагу да jе 28. дивизиjа из Сребренице током пробоjа имала 2 628 погинулих у борбеним деjствима, а мировни преговарач Карл Билт у своjим мемоарима тврди да укупни губици муслиманске стране у пробоjу износе „више од четири хиљаде“.

Наjзад, у недавно емитованом норвешком документарцу о Сребреници редитеља Оле Флиума интервjуисани амерички обавjештаjац, а сада професор на катедри националне безбjедности на морнаричком колеџу Џон Шиндлер износи своjе сазнање да jе у борбама током пробоjа из сребреничке колоне погинуло око 5 000 људи, док jе стриjељаних заробљеника било „око 2 000.“

Тачан броj борбених губитака колоне вjероватно никада неће бити утврђен али укупан закључак коjи произилази из пресjека свjедочанстава очевидаца и процjена особа коjе су са стручног или званичног становишта о томе могле да се компетентно изjасне гласи да су ти губици били огромни – наводи Стефан Каргановић.

То покреће низ питања, а главно гласи: Какав механизам постоjи, ако га уопште има, да се повуче разлика између ове двиjе правно потпуно различите категориjе? Терет доказивања увиjек jе на тужилаштву, или у сваком случаjу на ономе ко нешто тврди.

„Ако заиста постоjи потреба за `позаjмљивањем` посмртних остатака са места погибиjе гдjе су биле вођене борбене операциjе да би се количински попунили `експонати у галериjи геноцида`, онда jе званична сребреничка мантра, коjа се ритуално понавља већ децениjу и по, зрела за систематско и свеобухватно преиспитивање“ – наводи Каргановић.

„Присталице званичне сребреничке приче никада се на научан и систематски начин (да не говоримо о поштеном) не осврћу на наведене димензиjе сребреничке загонетке. Наjбољи – заправо jедини – одговор супротне стране на питања коjа ми постављамо су урагански биjес и покушаjи да се излагање противничких аргумената забрани“ – закључуjе Карагновић и подсjећа да су власти из Сараjева забраниле дистрибуциjу броjа 223. београдског недељника „Печат“, од 29. jуна ове године, уз коjи су читаоци требали да виде ново издање: „Сребреница: фалсификовање историjе“.

Оваj округли сто организован jе у недjељу у оквиру традиционалне културно-спортске и комеморативне манифестациjе „Петровдански дани – 20 година злочина без казне“, коjа траjе до 12. jула.

Каргановићев реферат прочитан jе на округлом столу, али он ниjе лично присуствовао из обjективних разлога.

Извор: