Поп који то није

Хоће ли Срби следећег патриjарха Српске православне цркве (СПЦ) добити на страначким изборима? По принципу, jедан човек jедан глас.

Изађе, узмимо, Демократска странка са своjим кандидатом, а то може да буде, шта jа знам, владика Григориjе; Српска напредна странка кандидуjе, рецимо, владику Атанасиjа Ракиту; Демократска странка Србиjе, Воjе Коштунице, истакне кандидатуру Амфилохиjа (Радовића); Уjедињени региони Млађана Динкића стану иза, претпоставимо, епископа Василиjа…

И крене предизборна кампања, ТВ дуели, конференциjе за новинаре, страначко опањкавање…

Ово jе, рећи ћете, немогуће. Надам се. Али, догађаj од пре неки дан, забележен у Земуну, покренуо jе, бар у моjоj глави, горе изнету могућност.

У земунском Магистрату, просториjама Српске радикалне странке, обележена jе страначка слава, Света три jерарха и том приликом, као што налажу обичаjи, свештеник СПЦ пресекао jе славски колач. Ове године то jе урадио извесни Бранко Зелен, коjи jе том приликом уместо духовни одржао политички говор, наступаjући као страначки активиста.

Ево шта jе свештеник Зелен, како га цитираjу неки београдски медиjи, уз остало рекао окупљенима у Магистрату.

– Ми у Српскоj радикалноj странци трудимо се да нашем народу отворимо очи да зна одакле вреба зла коб, а jедино наша Српска радикална странка чува православље и српство (…) Над Србиjом се надвило зло уништења православља, српства и светиња, то зло проводи двоглава аждаjа, Запад и Америка. У томе им не сметаjу Срби попут Чеде Јовановића или Чанка, jер су им такви подобни, али им сметаjу они Срби коjима су на првом месту свети Сава, Василиjе Острошки, цар Лазар…

Чак и да jе све ово тачно, а ниjе тачно, зар jе на попу да то говори? Шта jе Бранко Зелен? Страначки активиста или свештено лице? Надлежна црквена инстанца jош ниjе реаговала на оваj скандал, а да jе скандал – jесте.

Да ли су сви свештеници Српске православне цркве чланови, симпатизери, гласачи (како год хоћете) Српске радикалне странке. Нису, чак ни по закону вероватноће. Знам неке од њих коjи су блиски демократама (што Коштуници, што Тадићу), друге коjи у Томиславу Николићу виде спас и Србиjе и српства, треће коjима су сви политичари оличење зла, али о томе jавно не говоре, не учествуjу у страначким кампањама. Ко jе Зелену дао право да буде страначки поп?

Канони СПЦ забрањуjу свештеницима да се баве политиком, странчарењем, политичким агитовањем. Нико поповима у Србиjи не брани, нити jе бранио, да гласаjу на изборима, то jе дозвољено, али им њихова црква брани страначко и политичко ангажовање. То jе кршење светих начела вере.

За свештеника jе сваки човек исти, и хероj и издаjник отаџбине. Свештеник ниjе позван ни да суди ни да пресуђуjе. Његово поље деловања jе људска душа. Бранку Зелену би, ако jе заиста на путу Исуса Христа, jеднако драги требало да буду Воjислав Шешељ и Чеда Јовановић. Христово учење му чак налаже да се више моли за Јовановића него за Шешеља, да ту „залуталу овцу“ врати духовном стаду. Као што jе то радио Исус у чиjе учење, ваљда, веруjе Бранко Зелен.

Како се Зелен понаша кад у његовоj парохиjи умре човек за кога се поуздано зна да ниjе члан Српске радикалне странке и да о Шешељу не мисли ништа добро? Служи ли опело на тоj сахрани или тражи замену? Ако служи да ли jе то само због новца? У коjоj мери jе то опело искрено „посредовање“ између душе покоjника и Свевишњега? Где jе у свему овоме душа свештеника Бранка Зелена?

Хоће ли сутра неки демократа или напредњак, у парохиjи Бранка Зелена, кад буде крстио дете, звати попа радикала или… Хоће ли поп радикал, и са каквим духовним миром у себи, крстити дете демократе?

Безброj питања, а мало одговора. Ево jош два: Каква jе будућност СПЦ са оваквим свештеницима? Чека ли Србе, заиста, она проjекциjа са почетка текста?

Извор: vesti