У Црној Гори угрожене вјерске слободе

БЕОГРАД, 28. МАЈА (СРНА) – Свети архиjереjски сабор Српске православне цркве /СПЦ/ закључио jе да су у Црноj Гори угрожена људска права и вjерске слободе и позвао државне органе Црне Горе да поштуjу властити устав и права вjерских заjедница, поручивши да би била „велика брука и срамота да се по та права и правду мора ићи у Брисел, Стразбур или Вашингтон“.

У саопштењу са засjедања одржаног од 16. до 27. маjа, Сабор СПЦ истиче се изjавом са наjвишег државног мjеста СПЦ оспорава право на постоjање у Црноj Гори, приjети рушењем цркве на Румиjи, руши црква на Светом Стефану и наjављуjе одузимње храмова на Ћипуру и на Крушевцу.

Сабор истиче да угрожавање људских права и вjерских слобода представљаjу и „jавно изражене амбициjе поjединих црногорских политичара да уређуjу црквена питања и да притисцима манипулишу идентитетом и устроjством православне цркве у Црноj Гори, са нескривеном жељом да jе учине инструментом своjих политичких замисли; програмско опредељење владаjуће црногорске странке, Демократске (!) партиjе социjалистâ, да агресивно обликуjе црквени живот православних хришћана у Црноj Гори (срећом, остављаjући на миру остале Цркве и верске заjеднице)…“.

„Све то представља угрожавање елементарних људских права и верских слобода, делатно порицање секуларног карактера државе Црне Горе и одбацивање демократског начела одвоjености Цркве и државе, као и отворено увођење давно превазиђене социjалне категориjе, категориjе грађана другог реда, и то на основу верске и етничке припадности“, наводи се у саопштењу Светог архиjереjског сабора СПЦ.

Сабор захтjева од државних органа Црне Горе да поштуjу сопствени устав и права сваке цркве и вjерске заjеднице, па и СПЦ, загарантована домаћим и међународним законима.

Када jе риjеч о Косову и Метохиjи, Сабор jе подсjетио да би сваки диjалог о Косову и Метохиjи коjи би водио ка гажењу Устава Србиjе и непоштовању Резолуциjе 1244 УН представљао директно подривање Повеље УН и међународног поретка успостављеног послиjе Другог свjетског рата.

„Погрешна решења не би била никаква решења него би, нажалост, постала узрок дугорочне – вероватно и траjне – нестабилности, несреће и хаоса у

Србиjи, посебно у њеноj jужноj покраjини, као и у Југоисточноj Европи уопште“, закључио jе Свети архиjереjски сабор СПЦ.

Сабор СПЦ се позабавио и питањем предстоjећег свечаног обиљежавања 1700. годишњице Миланског едикта, планираног током 2013. године у Нишу, родном граду Светог Константина Великог, на помjесном, свеправославном и свехришћанском нивоу.

Васељенском патриjарху Вартоломеjу Сабор jе упутио писмо коjим се залаже за што скориjе сазивање Светог и Великог Сабора Православне Цркве, у духу потпуне вjерности светим васељенским и помjесним саборима из прошлости.

Редовно засjедање Сабора одржано jе у Српскоj патриjаршиjи у Београду под предсjедништвом Његове светости патриjарха српског Иринеjа. У раду Сабора учествовали су сви епархиjски архиjереjи СПЦ, као и аутономне Охридске Архиепископиjе на челу са архиепископом охридским и митрополитом скопским Јованом.

За чланове Синода у новом сазиву изабрани су епископи сремски Василиjе, бачки Иринеj, шумадиjски Јован и будимљанско-никшићки Јоаникиjе.

Извршена jе реорганизациjа и арондациjа поjединих епархиjа у Србиjи, у Европи, у Америци и у Аустралиjи, а већина упражњених епископских катедри jе попуњена, док су за неке, до даљег, постављени епископи администратори.

За епископа упражњене Епархиjе нишке изабран jе досадашњи викар митрополита црногорско-приморског и старjешина манастира Острог епископ диоклиjски Јован, а за епископа новоосноване Епархиjе крушевачке jерођакон Давид /Перовић/, доцент Православног богословског факултета Униврезитета у Београду.

Администратор новоформиране Епархиjе аустриjско-шваjцарске са сjедиштем у Бечу биће епископ бачки Иринеj, а за администратора новоосноване Епархиjе буенос-аjреске, коjа обухвата црквене општине и мисионарске парохиjе читаве Јужне и Средње Америке, одређен jе митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе.

За викарне епископе патриjарха српског изабрани су протосинђел Јован /Ћулибрк/, с титулом епископ липљански, и архимандрит Андреj /Ћилерџић/, са титулом епископ ремезиjански.

Сабор jе умолио епископа захумско-херцеговачког Григориjа да, у своjству замjеника, помаже митрополиту дабробосанском Николаjу у обављању архипастирских дужности.

На америчком континенту, у резултату арондациjе, конституисана jе Епархиjа новограчаничко-средњезападноамеричка, а престала да постоjи Митрополиjа либертивилско-чикашка.

Притом jе манастир Светог Саве у Либертивилу краj Чикага, одлуком Сабора, добио статус ставропигиjалног манастира, односно манастира под непосредном управом патриjарха српског. За ново сjедиште Епархиjе источноамеричке одређен jе Њуjорк, односно Вашингтон.

Издаваjање нових епархиjа из Архиепископиjе београдско-карловачке одложено jе до даљег.

„Исто тако, са свешћу да постоjе очигледни пастирски разлози за обнову древне Рашке епархиjе, припоjене Епархиjи призренскоj у тешким временима турског ропства, и да би стално присуство епископа у Рашкоj области оjачало видљиво и делатно присуство СПЦ у том делу Србиjе, Сабор jе привремено одложио решавање тог питања – док се не стекну сви неопходни услови“, наводи се у саопштењу.

С циљем што успjешниjег организовања црквеног живота, Сабор jе проширио састав постоjеће саборске комисиjе за ревизиjу Устава Српске Православне Цркве. Сабор jе поздравио враћање вjерске службе у Воjску Србиjе, као и одлуку Уставног суда Србиjе о уставности Закона о враћању неправедно одузете имовине Цркава и вjерских заjедница.

С тим у вези, Сабор очекуjе и тражи да се настави примjена тог закона, коjи се сада не примjењуjе, иако jе важећи и обавезуjући, што jе оциjењено неприхватљивим.

Сабор jе поздравио одлуку државних власти Србиjе да се Цркви врате матичне књиге коjе су jоj биле одузете послиjе Другог свjетског рата и жели да буду враћене и задужбине и закладе коjе до сада нису враћене.

„Сабор jе дубоко жали што власти Републике Македониjе, иако им међународне организациjе упућуjу критике због кршења вjерских слобода и људских права, истраjаваjу на прогону канонског Архиепископа охридског Јована и одбиjаjу да региструjу Охридску Архиепископиjу, аутономну Православну Цркву коjа jе у пуном jединству са свим Православним Црквама у свиjету“, наводи се у саопштењу са засjедања Сабора СПЦ.

Извор: