У Брадини код Коњица у суботу, 25. маја, биће обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге.
Тим поводом биће служена Света архијерејска литургија и парастос у Цркви Вазнесења Господњег, те положени вијенци на спомен-обиљежје у црквеној порти.
Из Српске православне црквене општине Коњичке саопштено је да би обиљежавање страдања Срба Брадине требало да почне у 10.00 часова литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег, коју ће предводити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а у 11.30 часова је предвиђен помен парастос жртвама и полагање вијенаца на спомен-обиљежје у порти храма.
На најбруталнији начин 25. маја 1992. године у Брадини је убијено 48 српских цивила, а преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова покретна имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.
У логорима су живот изгубила још 22 становника Брадине, док се за пет још трага.
Преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазе из свих дијелова Републике Српске и Србије, а неријетко и из прекоокеанских земаља, у обновљену цркву да би одали почаст страдалима и подсјетили на злочине које су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација.
Уз некадашње становнике Брадине који се сваке године окупљају овим поводом, очекује се долазак представника институција Републике Српске, града Источног Сарајева, Источне Херцеговине, као и представника Срба у институцијама БиХ, Федерације БиХ, чланова удружења логораша и породица страдалих.
У Брадини након рата живи свега двоје Срба, иако је ријеч о селу које је прије сукоба било насељено већински српским становништвом.
За злочине у Брадини правосуђе БиХ до сада није никога осудило, а 8. маја почело је суђење дванаесторици припадника тзв. Армије БиХ и ХВО-а за злочине над Србима у овом селу и на подручју коњичке општине.
Суд БиХ потврдио је оптужницу против 12 бивших команданата и припадника такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација, оптужених за злочине почињене 1992. и 1993. године над српским цивилима на подручју Коњица, Брадине и околине.
Оптужени су Есад Рамић, Шефик Никшић, Аднан Аликадић, Митко Пиркић, Реџо Балић, Хамед Лукомирак, Сафаудин Ћосић, Мухамед Цакић, Исмет Хебибовић, Алмир Падаловић, Енес Јахић и Аган Рамић.
Они су оптужени за нападе и убиства више десетина српских цивила оба пола, међу којима је било дјеце и старијих лица, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна заточења већег броја Срба из Коњица и околних села Брадина, Церићи, Зукићи, Брђани, Џепи, Загорице, Хум, Блаце, Невиздраци, Доње Село, Врдоље, Живања, Ситник, Бјеловчина, Забрђани, Бијела.
У оптужници се наводи да је велики број српских цивила са овог подручја незаконито ухапшен и одведен у логоре на подручју Коњица, гдје је настављено њихово мучење и злостављање.
Суд БиХ судио је раније Миралему Мацићу по оптужби да је у мају 1992. године, као резервни полицајац Станице јавне безбједности Коњиц, у Брадини убио тројицу Срба и учествовао у малтретирању и мучењу српских цивила, али је суђење обустављено након што је Мацић умро у јануару 2012. године.
Извор: СРНА