Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Fotografije prikazuju stradnja civila, uništavanje bolnica i svega onoga što nije bilo voljni cilj
Stravični prikazi stradanja nedužnog naroda i bolne uspomene nastale tokom 78 dana agresorskog NATO bombardovanja 1999. godine Savezne Republike Jugoslavije, predstavljeni su na izložbi koja je sinoć upriličena u Domu Vojske pod nazivom „Da se ne zaboravi“, autora Milena Čuljića.
Žrtve agresije, život pod NATO bombama, kao odbrana otadžbine uhvaćeni kamerom mnogobrojnih znanih i neznanih foto-reportera, izloženi su povodom dvedeset godina od bombardovanja, a, kako je autor rekao, da se domaća javnost, i, pre svega, strane delegacije koje su prisustvovale ovom događaju, podsete na to zlo proleće i strahote.
– Fotografije prikazuju stradnja civila, uništavanje bolnica i svega onoga što nije bio voljni cilj – rekao je general Milomir Miladinović. – Efekti razaranja, rušenja, dugo će se još osećati. Prema nekim podacima, na našu zemlju tokom bombardovanja bačeno je više bombi u tako malo dana i na tako malom prostoru, nego što je bacio Hitler tokom Drugog svetskog rata. Izložba će dopirineti da ovo bude prodor istine u svet.
Baka na zgarištu svog doma, odrastanje dece u mračnim podrumima, „streljanje“ voza u Grdelici, u kom su putnici pobijeni, posledice razaranja Niša, Ćuprije, Surdulice, Aleksinca, Novog Pazara i drugih gradova širom Srbije, uništenih bolnica, mostova, kao i preciznih brojki koje dokumentuju foto-zapise, sabrani su u ovu značajnu postavku.
– Ove fotografije govore više nego što mi možemo da kažemo – rekao je autor Čuljić. – Ovi fotografi rizikovali su svoje živote kako bi ovo zabeležili, da se ne bi zaboravilo, a ja sam samo sabrao. Izložba je podeljena na dva dela, na prikaze agresije i odbrane.
Uz prikaze strahota koje je preko svojih pleća preneo srpski narod, stoje i reči glavnokomandujćeg vazuhoplovnom operacijom nad Jugoslavijom, američkog generala Majkla Šorta, koji je tvrdio: „Ne može se dobiti rat ako ne uništimo mogućnost normalnog života za većinu stanovništva. Moramo im oduzeti vodu, struju, hranu, pa čak i zdrav vazduh.“
Među mnogorbojnim foto-podsetnicima na patnju našeg naroda, našle su se i one foto-reprotera „Novosti“ Dragana Milovanovića, Alekse Stankovića, ali i Zorana Jovanovića Mačka, koji je ovekovečio granatiranje rafinerije „Pančevo“, čime je proizvedena svojevrsna „ekološka katastrofa“.
Osim portreta civila na čijim se licima oslikava sva nemoć i patnja tokom tri meseca granatiranja naše zemlje, foto-reproteri su zabeležili i drugu stranu života tokom bombardovanja. U ramove su stali osmesi solidarnosti i jedinstva, kojima su jedni drugima olakšavali te teške dane, kao i zbijanje šale na račun agresora. „Ratnih dana Beograd, kao i ostala mesta u našoj zemlji, živeo je dvostrukim životom. Danju to je bio beli grad, sa svim poznatim čarima. Noću ulice sablasno puste, prozori zatamnjeni, zlokobno odzvanjaju eksplozije“ – stoji uz prikaze sravnjanih objekata, ali i ljudskih duša.
Izložbu su uz budnu pažnju posmatrali i mnogi predstavnici stranih delegacija, koje su u poseti Beogradu u okviru Međunarodne konferencije posvećene obeležavanju 20 godina od bombradovanja, koje će, kako se autor nada, doživljaje ovih slika odneti i preneti svojim sunarodnicima.
KARTA „NOVOSTI“
NA izložbi je prikazana i karta agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, u izdanju „Novosti“. U nju su ucrtani gađani mostovi, rafinerije, skladišta, bolnice, domovi zdravlja i sve mete agresora. Takođe, u brojkama je prikazano koliko je ljudi stradalo, koliko mostova strušeno, kolika je pričinjena materijalna šteta.
UJEDINjENI PROTIV AGRESORA
Fotografije su prikazale mnogobrojne proteste, koji su se u mnogim gradovima Srbije, ali i sveta, održavali protiv NATO bombardovanja. Među fotografijama je i ona nastala na fudbalskoj utakmici između Partizana i grčkog AEK, na kojoj su igrači pre početka razvili transparent „protiv NATO agresije“.
Autor: M. STANOJKOVIĆ
Izvor: VEČERNjE NOVOSTI
