Остало је моје село поред Двора
чекају да сване рујна зора
моје се срце промјенило није,
још стоји на крову Баније
У јесен се враћам кући
мислим и срце ће ми пући
све од Двора
па до Дрине
остадоше душе
наше домовине
Прекрстим се некад
и свијећу запалим
за све оне
што су у Крајини пали ,
за све оне тиће
наше обилиће
И када ми срце плаче
питам се тада
гдје си сада моје земљаче ,
борили си као вуци ,
а завршили у бањалуци
Чекала ме мајка
испред кућнога прага
да дођем са далеког пута
на који ме повела гуја љута ,
ој банијо одњели те вуци
нестадоше крајишки хајдуци
нетала је и дуга посље кише
мене тамо нема више
Ко је мој ,ко је рода мога
нека га бог чува ,
док газимо нове стазе
наше сада неко други гази
и када зора заруди
и када срце хоће да полуди
гдје си тада
мој добри земљаче …
Извор: Банија онлајн
Везане вијести: