arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

СРБИ ТРПЕЛИ СТРАШАН ТЕРОР, УБИСТВА И ЛОГОРЕ! Одреди злочинаца имали одрешене руке да реше „српско питање“

10. децембар 2023.

Kратки документарно-едукативни филма из серијала „Минијатуре“ може се погледати на Јутјуб каналу Министарства одбране и Војске Србије. Страдања Срба у Аустроугарској била су присутна од првих па до последњих дана Великог рата, а каква је све зверства правила аустроугарска војска тема је кратког документарно-едукативног филма из серијала „Минијатуре“ који се може погледати на Јутјуб каналу Министарства одбране и Војске Србије. Уз сваку од минијатура, а биће их укупно 60 у продукцији „Застава филма“, на сајту министартва се може прочитати и пропратни текст, попут овог који је срочио потпуковник др Далибор Денда, научни сарадник београдског Институт за стратегијска истраживања.Kако наводи, страдања Срба у Аустроугарској отпочела су одмах након Сарајевског атентата. У

Сјећање: Предраг Пеђа Ристић

8. децембар 2023.

„Постоје народи који то презиру, правци у умјетности који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне“, говорио је велики српски архитекта проф. др Предраг Пеђа Ристић који је свом роду оставио велико и свијетло завјештање у више од 150 храмова. Доајен српске архитектуре проф. др Предраг Пеђа Ристић који је пре четири године уснио у Господу у 88. години, остаће упамћен као највећи неимар православних храмова нашег времена на просторима гдје живи наш народ. Поред многих цркава проф. др Ристић себе је уградио у бисере савремене црквене архитектуре код нас: Саборни

Милунка Савић испред своје куће на Вождовцу

Забрањена репортажа о Милунки Савић

8. децембар 2023.

На испуцалим зидовима једине собе има само неколико фотографија. На једној Милунка Савић као млади војник са расплетеним косама, на другој у униформи са ордењем. Затим су ту још две слике са војних свечаности и у једном раму неколико породичних фотографија. На зиду се виде трагови однетих рамова. У априлу 1971. године, новинарка Љиљана Банићанин посетила је Милунку Савић у њеној кући на Вождовцу, том приликом написала је репортажу коју ће стопирати уредништво које је проценило да је текст националистички и да велича српског хероја. Чланак ће бити објављен двадесет и четири година касније, 9. децембра 1995. године под насловом „Милунка Савић из Гвозденог пука“. Да ли је репортажа била

МАСОВНА ГРОБНИЦА И СТРАТИШТЕ „РАДУЛОВАЦ“

7. децембар 2023.

Оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима. Средоје Васић о овом догађају свједочи:„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне похватаних људи. Тада сам гледао како су једног старијег човјека из Чорли, који није могао

Клецале су ми ноге у Јадовну кад сам видео како људи слушају „Београдски синдикат“ и Павлину

6. децембар 2023.

Код Шаранове јаме људи су слушали нашу песму „Теци реко“ коју смо урадили са нашом сестрицом Павлином Радовановић из Ораховца као да је литургијска, а мени и Блажи клецале су ноге, каже члан Београдског синдиката Феђа Димовић. Феђа Димовић на Јадовну за време емировања песме „Теци реко..“; ФОТО: Јадовно 1941. Пише: Владимир Судар Месец дана по објављивању „Синдикалног пролећа“, четвртог албума Београдског синдиката који је изашао после дугих 13 година, Синдикалци су наступили у Канади, али су и посетили комплекс усташких логора Јадовно где је након парастоса емитована њихова песма „Теци реко“ посвећена страдању Срба у НДХ. Концерт у најсевернијој српској цркви Чланови Синдиката Феђа Димовић и Бошко Ћирковић Шкабо кажу да су у Канаду отишли на позив Српске

Најава: Бечмен, Банстол и Зрењанин – Скупови у организацији ОМЛ од 1. до 4. децембра 2023.

4. децембар 2023.

Од 1. до 4. децембра т.г, у организацији Удружења Огњена Марија Ливањска и домаћина, одржаће се представљање књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“ и приказивење изложбе „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. РАСПОРЕД БЕЧМЕН: Петак, 1. децембра т.г, у 18.30 у парохијском дому храма Свети Сава у Бечмену, представљање књиге Огњена Марија ливањска; БАНСТОЛ: Недеља, 3.децембра т.г, у 12.часова, храм Благе Марија на Банстолу, представљање књиге Огњена Марија ливањска; ЗРЕЊАНИН: Понедељак, 4.децембра т.г, у 18.часова, Културни центар Зрењанина (Народне омладине 1), представљање књиге Огњена Марија ливањска и отварање изложбе. Очекујемо вас! Важна напомена: Изложба и представљање књиге у Сремским Карловцима 02. децембра је одложено! Извор: ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА Везане вијести: Имена

Колаборационизам или научна сарадња?

1. децембар 2023.

Биће занимљиво пратити ток и резултате недавно успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката. Пише: Душан Басташић На маргинама овогодишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) која се одржава у Загребу, Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида нашао је за потребно да се у простору Хрватског државног архива, у друштву амбасадорке Републике Србије у Републици Хрватској Јелене Милић и кустоса г. Бојана Арбутине сретне са директором те установе Динком Чутуром. Након састанка Ристић је изјавио: „Током дужег и конструктивног разговора детаљно су разматране теме од значаја за обе стране. Том приликом договорено је успостављање трајне институционалне сарадње Музеја и Државног архива

Епископ Сергије: Спомен прецима, слово потомцима

1. децембар 2023.

Србија није само држава, већ идеја од које не смијемо одустати, никада и ни по коју цијену! Првог децембарског дана навршава се 105 година откако је регент Александар Карађорђевић (потоњи југословенски краљ-мученик) прогласио прву Југославију, под називом Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Тада је, након неколико стољећа разједињености, српски народ коначно уједињен у оквире једне слободне државе. И не само српски, већ и остали народи са којима смо вијековима дијелили добро и зло, трпећи туђински јарам и чезнући за слободом. Недуго након установљења Краљевине СХС, уједињују се српске епархије и формално-правно Српска православна црква доживаљава своје поновно уједињење. Шеснаест година након што је утемељио државу, убијен је краљ Александар Карађорђевић,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА