септембар 2018 - Страница 15 од 15 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за септембар 2018 » Страна 15

У Хрватској се трага за 2.000 људи

4. септембар 2018.

Саветници председника Србије и Хрватске, Веран Матић и Ивица Вркић, у уторак о несталима КОЛИКИ је тачан број несталих на подручју бивше Југославије за којима се трага нико и даље, више од две деценије по окончању сукоба, не зна. Јединствен списак оних за којима се још трага, идентификација ексхумираних посмртних остатака и ексхумација нових, биће теме састанка у уторак специјалног изасланика председника Србије за питања несталих Верана Матића, и његовог колеге, посебног саветника хрватске председнице, Ивице Вркића. Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, у оружаним сукобима на простору бивше Југославије нестало је око 40.000 лица, а и даље се трага за 10.281. Од овог броја 1.648 на КиМ, 2.027 у

Никола Н. Живковић: Утисци са трибине посвећене Космету или да ли ће нам Руси помоћи?

3. септембар 2018.

Моја Русија биће она, када ће већински народ слободно моћи да каже „ми смо Руси“. Зато нисам нимало сигуран да ће Путинова Русија да помогне Србији. У седам увече, 1. септембра 2018, био сам у Свечаној сали београдске општине Стари град (Македонска 42). Присуствовао сам трибини посвећеној будућности Космета. Сала може да прими четири стотине људи и била је готово попуњена. То је за мене било прво пријатно изненађење. Организатори скупа јавили су о том догађају свега два дана раније. Сем тога, дан је био веома топао, па сам се и из тих разлога прибојавао, да можда сала неће бити добро посећена. На трибини под називом „Против издаје! За Косово

Ник Дучић: Славим Светог Николу, децу учим српским и руским обичајима

3. септембар 2018.

Командант Бондстила каже да су скоро сви његови преци из области око Требиња. Дипломирао је нуклеарну физику, а спрема магистарску тезу из области проучавања свемира. Комадант базе Бондстил на Косову Ник Дучић рекао је да себе види као Американца српског порекла и у интервјуу за Прву описао свој долазак на КиМ, али и шта за њега значи боравак у делу света из ког су му преци. Како је рекао у разговору са Јованом Јоксимовић и Срђаном Предојевићем, Косово је „место из снова“ где су могли да га распореде. – Да дођем на подручје одакле је моја породица, као и да могу да радим посао који радим у Америци. То за

Старци међу рушевинама чувају гробља и чекају родбину из Србије

3. септембар 2018.

У Копривни, Шишљавићу, Чечавцу, Вучјаку, Расни и другим српским селима код Славонске Пожеге у Хрватској нигде никога. Исти су призори и на широком подручју Пакраца, Липика, Дарувара, Окучана, Јасеновца, Рајића, Старе и Нове Градишке. Тек по нека кућа у ратом опустошеној Славонији је насељена али њихови становници не нуде нарочити оптимизам. Они су дошли на огњиште, на родну груду терани носталгијом и жељом да ту, на очевини и дедовини заврше животно путовање. Годинама, кажу свештеници западнославонске епрахије којом управља владика Јован Ћулибрк, пореклом из Градишке у РС, смењују се сахране и опела, а крштења су реткост. – Дани пролазе у ишчекивању бољег времена које ускоро неће доћи, и посета деце, потомака расутих

Данас наставак суђења за злочин над Србима у Броду

3. септембар 2018.

Суђење припаднику Хрватског вијећа одбране /ХВО/ Алминку Исламовићу за злочин над српским цивилима у Броду 1992. године биће настављено данас пред Судом БиХ. Исламовић је оптужен да је као припадник и командир Војне полиције 101. брдске бригаде ХВО-а од марта до октобра 1992. године учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању српских цивила. Оптужница терети Исламовића за одвођење заробљених Срба на принудни рад, као и паљење и пљачкање њихове имовине, али и уништавање вјерских, културних и историјских споменика. На рочишту одржаном 9. јула, свједок Тужилаштва БиХ Ранко Ђабић изјавио је да га је оптужени тукао у старој станици полиције у Броду у прољеће 1992. године, те да је био

Црква за спаљену дјецу – сјећање на усташке злочине из 1941. године у селу Љубљеница

3. септембар 2018.

У селу Љубљеница код Стоца, сада општина Берковић у Републици Српској јуче је парох дабарски и столачки јереј српске православне цркве Александар Гајић освештао спомен-цркву подигнуту у знак сећања на тридесет двоје Срба које су усташе погубиле на Велику Госпојину 28. августа 1941. године. Живе су их спалили. У Љубљеници је живело укупно 45 Срба и сви су били из породица Вукосав и Гело. На Видовдан 28. јуна 1941. године, усташе из Љубљенице и околних села све затечене Србе затворили су у две куће, издвојили 10 одраслих мушкараца и одвели их. Увече, истог дана, усташе су одрасле мушкарце убиле на јами Барев до. Њиховим женама, међутим, говорили су како су

ОБИЉЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА КАРАНСКОГ БАТАЉОНА

2. септембар 2018.

У мјесту Каран код Приједора одржан је традиционални народни збор којим је обиљеженo 77 година од формирања Каранског батаљона. Карански батаљон дао је у Другом свјетском рату 15 народних хероја, а његови борци ратовали су у скоро свим републикама бивше Југославије. Манифестација је започела полагањем вијенаца на спомен бисте народним херојима Ратку Марушићу и Жарку Згоњанину. Присутнима се обратио Вељко Родић, предсједник СУБНОР-а града Приједора, који је поручио да потомци Каранског батаљона настављају да његују његову традицију. „СУБНОР и град Приједор његују традицију борбе козарских бораца. Његовање те традиције је најбоља потврда да је слободарски дух и даље присутан. Иако нас је сваке године све мање, ипак, не смијемо заборавити

Мој пут кроз Јасеновац

2. септембар 2018.

Зашто сам се одлучио да, у годинама када човjек своди животне рачуне, оставим своj скромни запис о себи и своjоj породици? Шта ме jе то инспирисало да се наjедном присjетим давно минулих догађаjа коjи су увелико одредили не само моjу, него, рекао бих, и судбину народа из кога потичем и коме припадам? БОШКО ЈУГОВИЋ МОЈ ПУТ КРОЗ ЈАСЕНОВАЦ Сjенима маjке Јеле и оца Стеве Уваженом читаоцу Зашто сам се одлучио да, у годинама када човјек своди животне рачуне, оставим свој скромни запис о себи и својој породици? Шта ме је то инспирисало да се наједном присјетим давно минулих догађаја који су увелико одредили не само моју, него, рекао

Календар геноцида: 03. септембар 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

2. септембар 2018.

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

Срамни покушаји прекрајања историје о концентрационом логору

1. септембар 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да срамни покушаји у Хрватској да концентрациони логор Јасеновац, најстрашније мјесто страдања српског народа, „претворе“ у радни логор говоре колико их то боли. „Они су тамо побили Србе. Убили су огроман број наших људи. Бивша Југославија се солидарисала са тим страдањем, јер није издвојила кривце за тако нешто“, рекао је Додик новинарима у Романовцима код Градишке. Према његовим ријечима, Јасеновац је остао стално скривен од стручне и политичке јавности у свијету и задатак ове генерације јесте да дође до те истине. Додик је подсјетио да јеврејски извори у „Јад Вашему“ у Јерусалиму говоре да је у Јасеновцу убијено пола милиона људи од чега

Богдан Петковић: 135 дана Јасеновца

1. септембар 2018.

Ратни пут бившег СКОЈ-евца, партизана и логораша: Богдан Петковић, пензионисани официр ЈНА, био је током живота и њемачки заробљеник и Титов партизан, а своје дане у усташком логору Јасеновац овјековјечио је у књизи „Сто тридесет пет дана у логору Јасеновац“. Неколико је животних ситуација у којима сам могао изгубити главу, уз остало и у Јасеновцу, присјећа се Богдан Петковић, пензионисани потпуковник ЈНА и аутор књиге „Сто тридесет пет дана у логору Јасеновац“, свога бурнога живота. Разговарамо с њиме у његову родном селу Горњи Маринковац, у мославачкој опћини Дубрава. Његов необичан ратни пут почиње у новембру 1942. године, кад су га Нијемци послали на присилни рад у Беч. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог

Незаборавно вече Матије Бећковића у Будви

1. септембар 2018.

Академик Матија Бећковић наступио је на Књижевном фестивалу „Ћирилицом“ у Будви, гдје је пред око 300 посјетилаца говорио стихове својих пјесама. Пјесник Радомир Уљаревић рекао је да Бећковић звучи као антички пјесник, а да је његова поезија велика драма репродукована у стиховима, који тешко да имају премца у савременој књижевности. „Бећковић практикује умјетност говорења поезије, коју су познавали народни пјесници, који су своје епове казивали записивачима, најчешће уз гусле“, додао је Уљаревић. Према његовим ријечима, Бећковић је, као и Његош, све странице свога дјела посветио Црној Гори било да је о њој говорио као Нојевој барки или о манастиру. „Са више љубави о Црној Гори, тешко да је ико писао,