септембар 2014 - Страница 10 од 10 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за септембар 2014 » Страна 10

МАРШ „СТАЗАМА ЕГЗОДУСА 2014“ 10. СЕПТЕМБРА

4. септембар 2014.

ДОБОЈ, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Марш „Стазама егзодуса 2014“, као сjећање на 19 година од прогона 1.920 српских породица са подручjа Возуће и из долине риjеке Криваjе, биће одржан у сриjеду, 10. септембра, наjавио jе предсjедник Удружења Завидовићана са подручjа Добоjа Зоран Благоjевић. Благоjевић jе рекао Срни да jе стаза коjом ће се кретати учесници марша дуга 22 километра, почиње у селу Тумаре на Озрену, а завршава у насељу Стог код Возуће, у општини Завидовићи. Он jе поjаснио да jе риjеч о тзв. камионском путу коjи иде правцем Бриjесница, Малчићи, Кврга, Прокоп, Боровци и Лозна, коjим су Срби из Возуће и долине Криваjе бjежали од припадника Армиjе БиХ и плаћеника

ФИНАНСИЈСКА ПОМОЋ ЖРТВАМА НАЦИЗМА

4. септембар 2014.

БЕРЛИН, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Фонд за jевреjске жртве нацистичких злочина саопштио jе да jе постигао договор са њемачком владом о исплати додатне финансиjске помоћи дjеци коjа су преживjела холокауст. У саопштењу се наводи да jе Министарство финансиjа пристало касно синоћ на jеднократне исплате од по 2.500 евра jевреjскоj дjеци коjа су била у концентрационим логорима, гетоима или се скривала наjмање шест мjесеци. Данас су то све стариjе особе, али и даље трпе посљедице психолошких траума и неухрањености у дjетињству, пренио jе АП. У овом тренутку ниjе познато колико jе жртава квалификовано да добиjе ову помоћ, а њемачко Министарство финансиjа ниjе имало коментар. Споразум jе постигнут у оквиру редовних годишњих

НАМЕРНА СИЛА: Пре 19 година НАТО почео ударе на Српску у којима је побио преко 100 цивила (ВИДЕО)

3. септембар 2014.

ПАЛЕ – Пре 19 година, 30. августа 1995. године, у два часа и дванаест минута, почело jе НАТО бомбардовање Републике Српске у коме jе убиjено више од стотину цивила. На положаjе Воjске Републике Српске, НАТО авиjациjа бацила jе укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог експлозива износила jе око 10.000 тона. НАТО jе у акциjи под називом „Намерна сила“ користио радиоактивну мунициjу, уз „обjашњење“ да она треба Србе у БиХ да „доведе за преговарачки сто“. Напади су траjали до 14. септембра. За бомбардовање Хаџића, Вогошће, Илиjаша, Јахорине, Пала и Братунца, мjеста коjа су била под контролом Воjске Републике Српске, НАТО jе користио осиромашени ураниjум, а од његових последица умрло jе

ОТИМАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ДРУШТАВА НА ПРИМОРЈУ ОД СТРАНЕ ХРВАТСКИХ СЕПАРАТИСТА

3. септембар 2014.

Хрватски сепаратисти радили су на томе да преузму у своjе руке поjедина друштва у Дубровнику. Одржана jе 6. марта 1937. главна годишња скупштина Народне женске задруге. У хрватском листу ,,Народна свиjест“ истакнуто jе да jе ,,хрватски карактер Дубровника дошао отворено до изражаjа и у овоj нашоj важноj женскоj институциjи.“ Ипак jе лист „Народна свиjест“ признао да jе постоjала мањина коjа jе била против. (1) И лист Срба католика „Дубровник“ писао jе о догађаjима на скупштини. Истакао jе : „Ово jе дубровачка каритативна установа коjу су пред 18 година основале наше праве и честите Дубровкиње, ни не слутећи да ће њихово мезимче ударити путем на коjи га оне ниjесу нити поставиле

ДОНАЛД ТУСК: Мој деда је на силу служио Вермахту

3. септембар 2014.

Деда новоизабраног председника Европског савета Доналда Туска Јозеф Туск био jе члан озлоглашене нацистичке воjске Вермахта, коjа jе током Другог светског рата сеjала смрт на боjиштима, а притом jе одговорна за страдање хиљаде Пољака. Иако jе та информациjа обелодањена први пут jош пре девет година, када jе Туск изабран за премиjера Пољске, сада jе поново доспела у жижу jавности, с обзиром на то да су многи на интернету изразили негодовање због тога што ће он бити на лидерскоj позициjи у ЕУ, а има тако мрачну породичну историjу. Туск jе у време избиjања скандала с његовим пореклом истицао да ниjе знао да му jе деда Јозеф био нациста. – Моjа породична

ОСВЕШТАН ХРАМ НА МЈЕСТУ СТРАДАЊА СРПСКИХ ЖРТАВА

2. септембар 2014.

САРАЈЕВО, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе освештао jе новоподигнути спомен-храм Васкрсења Христовог на Кичеловом брду, зесеоку jањског села Бабићи, општина Шипово, коjи jе саграђен на мjесту гдjе су усташки злочинци 1941. године побили невине српске цивиле. На саjту Епархиjе бихаћко-петровачке наводи се да jе владика Атанасиjе, коjи jе служио и Свету архиjереjску литургиjу, током бесjеде захвалио Јањанима за исказани труд приликом изградње храма, чиме jе исправљена историjска неправда учињена према њиховим прецима. Епископ Атанасиjе истакао jе да jе поносан што и његовим венама тече крв Светих новомученика кичеловобрдских, коjи су своjим мученичким страдањем запечатили оданост Христу, Цркви његовоj и народу српском, истичући да жртве живе кроз

Помен за Србе стријељане прије 100 година

2. септембар 2014.

English На локалитету Црна стиjена, у близини фочанске Болнице, данас jе служен помен за 19 Срба са подручjа Челебића коjе су на том мjесту на данашњи дан 1914. године стриjељали аустроугарски окупатори. Уочи и на почетку Првог свjетског рата Аустроугари су у Фочанском срезу убили око 200 Срба, а доста их jе завршило у логорима у Араду и у Добоjу. Хапшени су и убиjани угледни становници Фоче, понаjвише сељаци из челебићког краjа, на граници са тадашњом краљевином Црном Гором. Само четири дана након страдања на Црноj стиjени, на брду Шиште изнад Фоче стриjељана су 52 мjештана Челебића. Потомак страдалих Љубомир Тодовић каже да су Аустроугари убиjали недужне мjештане, а у

Danka Kojadinović: ISTINA I POMIRENJE

2. септембар 2014.

Logori u Sisku i Capragu „Moj Dragane, nemoj kosit travu pored Save, da ne kosiš moje oči plave…“ (devojačka pesma pevana u srpskim selima u okolini Jasenovca nakon pogroma Srba u NDH) Putevi istinskog pomirenja i saradnje Srba i Hrvata puni su oštrih hridi i spotiču proklamovane, u medijima izražene lepe želje političkih vrhuški. Nataloženi zli dusi prošlosti ne mogu da se izbrišu tek prijateljskim susretima predsednika Josipovića i Tadića. Nema realnih rezultata u vraćanju građanskih prava, srpske imovine otete tokom i posle Drugog svetskog rata, kao što se i dalje ruše spomenici na stratištima Srba ubijenih tokom NDH i Tuđmanove ere uvođenja “demokracije”. Evropa i svet, gluvi su, slepi i

„ДОКТОР СМРТ“ КОЈИ ЈЕ СРБИМА ВАДИО ОРГАНЕ ЛОЦИРАН У ХОЛАНДИЈИ

2. септембар 2014.

БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Српско Тужилаштво за ратне злочине потврдило jе да jе лоцирао у Амстердаму у Холандиjи турског љекара Јусуфа Сомнеза, коjи jе осумњичен за учешће у илегалноj трансплантациjи органа отетих Срба и осталих неалбанаца на Косову. Тужилаштво jе лоцирало Сонмеза, коjи jе у медиjма познатиjи као „доктор смрт“, прошле недjеље уз помоћ свjедока сарадника, а ове информациjе jе доставило главном тужиоцу Еулекса Џонатану Рателу. Јусуф Сомнез, коjи се налази на потjерници Интерпола, првооптужени jе у случаjу „Медикус“ – саопштено jе из српског тужилаштва. У поступку пред судом у Приштини судило му се у одсуству, а Љутфи Дервиши и његов син осуђени су на по осам, односно седам

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ

1. септембар 2014.

Соколи су тридесетих година 20 века у Савскоj и Приморскоj бановини били изложени нападима хрватских сепаратиста. У листу „Соколски гласник“ обjављено jе о смрти Николе Љубановића, члана соколске чете Краj : „Одгоjен jе у часним соколским идеалима истине и поштења, … кад jе требао да сведочи о jедном догађаjу, коjему jе случаjно присуствовао, ниjе хтео од тих начела одступити и зато jе данас мртав. Пред самим судом у Биограду…, убоден jе издаjничким ножем, тако да и поред наjвећег заузимања старешине др. Баришића, ниjе могао да се спасе. Био jе пун полета и своjим радом jе уздржавао целу чету у Краjу. Његовом смрћу ми губимо jедног од наjбољих сарадника, “. (1)

ДАН КАДА ЈЕ ПОЧЕЛО НАЈВЕЋЕ СТРАДАЊЕ У ИСТОРИЈИ

1. септембар 2014.

БИЈЕЉИНА, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршава 75 година од почетка Другог свjетског рата, наjкрвавиjег и наjвећег ратног сукоба у историjи човjечанства у коме jе страдало око 55 милиона људи. Воjне снаге фашистичке Њемачке напале су 1. септембра 1939. године Пољску. Копнену границу прешле су 44 пjешадиjске дивизиjе, седам тенковских и четири моторизоване. У року од 18 дана Пољска воjска jе поражена, а влада и воjна команда су побjегли из земе. Француска и Енгелска су на основу споразима о узаjамноj помоћи обjавиле рат Њемачкоj. Касниjим нападом Хитлера на Совjетски савез, у рат улазе и трупе Црвене армиjе. По броjу држава, односно људи коjи су у рату судjеловали, те броjу