Слобода или смрт

Понесени примером Србиjе, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунаjући у своjим слободарским тежњама и на помоћ Русиjе.

Још почетком шездесетих година, 25. априла 1960, холандски „Телеграф” поставио jе знак питања уз носталгичну слику Двоjне монархиjе „коjа се сада у благоj светлости накнадног премишљања представља као идеално стање, а заправо ниjе било нимало ружичасто”. Штета што нисмо могли да упознамо Бена Барнарда са Владимиром Пишталом, некадашњим становником Босне, а сада становником света. Као Барнардов савременик и он пише о каканиjскоj носталгиjи, али са мање ружичасте тачке гледишта огромних социjалних разлика:

„У доба комунизма у Централноj Европи, Двоjна монархиjа, коjа jе комунизму претходила, изгубила jе своjу историjску реалност. Претворила се у изгубљени раj, у сентименталну конструкциjу. Нека сећања су охрабрена. У погледу личног, законског и имовинског интегритета. Музилова Каканиjа jе достигла ниво коjи ниjе поновљен у земљама коjе су jе наследиле. Охрабрена су сећања на jедно од наjинтелигентниjих бића двадесетог века, Роберта Музила, и на чудесну софу на коjоj jе Сигмунд Фроjд будио сан света. Охрабрена су и сећања на сецесиjски намештаj, анимусе и аниме споjене у Штраусовим валцерима, печуjску керамику, Брохова растварања и Климтове златне мрље. Друга сећања су обесхрабрена.”

Таj злаћани одсjаj Каканиjе допирао jе и до белгиjске обале. У бањском месту Бланкенберхеу трљали су руке у очекивању летње сезоне и доласка нобл гостиjу, међу коjима jе и тог лета требало да буду Фердинанд и Софиjа. Код Мишуа Верлеjена и Марка де Меjера може се прочитати следеће:

„Фрања Фердинанд и Софиjа су за лето 1914. поново резервисали дужи боравак у ’Grand Hotel des Bains et des Familles’ у Бланкенберхеу. У хотелу их очекуjу 7. jула. Али наjпре мораjу, на захтев цара, у Босну како би тамо присуствовали маневрима аустриjске воjске. Може бити опасно, jер има много отпора аустриjскоj окупациjи. Србиjа подржава таj отпор.”

Тамо, на монденскоj белгиjскоj обали, Фрању Фердинанда претходне године видео je отац главног jунака у роману Ервина Мортира „Сан богова”:

„Само je аустриjског престолонаследника, кога je (отац) jедном видео рано уjутру на насипу у Бланкенберхеу, сматрао сасвим обичном поjавом. ’Ни наjмање надмен. Поздравио ме je подjеднако неусиљено као било коjи обични грађанин’.”

У недостатку озбиљниjих тема, у новинама се извештавало о белгиjском етапном победнику Тур де Франса, а наjвише пажње пленио jе пикантни скандал у вези са убиством главног уредника „Фигароа”. Заправо, слично као и данас: спорт, секс и корупциjа. Или можда боље редоследом коjи jе белгиjска историчарка Софи де Схапдреjвер употребила у своjоj књизи „Велики рат”: „Секс, корупциjа и скандали…

” Следећу скаjп сесиjу можда бисмо могли да планирамо за април, на стогодишњицу приспећа анонимног писма на име Недељка Чабриновића, у коjем jе био исечак из новина са вешћу о предстоjећоj посети Фрање Фердинанда Сараjеву на Видовдан.

Штета што податак коjи износи холандски историчар Хидо ван Хенгел у своjоj исцрпноj биографиjи Гаврила Принципа о пошиљаоцу писма (печат jе био аустриjски) звучи прилично убедљиво: писмо jе послао jедан од Недељкових другара, тако да нећемо моћи да потврдимо неку од популарних теориjа завера. Ниjе га послала ни српска влада, ни аустриjски антиклерикални масони, нити политички jастребови било коjе боjе перjа.

Недеља, 6. април 2014.

Свратила сам успут у цркву Светог Марка да запалим свећу за жртве бомбардовања 1941. Тог дана jе Хитлер напао Југославиjу без обjаве рата и Београд су по ко зна коjи пут Немци претворили у прах и пепео. Повод за напад било jе громогласно раскидање пакта о ненападању под мотом „Боље гроб него роб” и „Боље рат него пакт”. Ниjе нужно рећи да jе идеjа потицала из британске кухиње. Расположење на улицама 1941. у сваком случаjу jе било подjеднако антинемачко као и 1914, када jе био актуелан слоган „Слобода или смрт”. Тада jе, као победница у два балканска рата, Србиjа била можда материjално и физички исцрпљена али зато морално оснажена. Дуготраjниjи мир за коjим jе жудела ниjе се, међутим, назирао, с обзиром на то да су њене победе поново отвориле такозвано Источно питање. Понесени примером Србиjе, балкански народи под страном влашћу почели су да дижу главу, рачунаjући у своjим слободарским тежњама између осталог и на помоћ братске Русиjе. О напетости и запаљивости атмосфере сведочи извештаj из фламанских новина „Хазет ван Антверпен” од 29/30. jуна 1914:

„С друге стране, из Сараjева стижу вести да jе тамо већ неко време примећен српски покрет. Пре месец дана ученици гимназиjе у Мостару претили су свом професору и напали га. Морало се тада прискочити у помоћ униформисаним официрима коjе jе гомила вређала.”

Наставиће се

Пише: Јелица Новаковић и Свен Петерс

Књига се може наручити од издавача: CLIO, Господар Јованова 63, Београд, тел. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, саjт: www.clio.rs

Извор: Политика, субота 03. октобар 2015., стр. 21

Везане виjести:

Фељтон: Последице jедног пуцња (1)

Фељтон: Последице jедног пуцња (2)

Фељтон: Последице jедног пуцња (3)

Фељтон: Последице jедног пуцња (5)

Фељтон: Последице jедног пуцња (6)

Фељтон: Последице jедног пуцња (7)

Фељтон: Последице jедног пуцња (8)

Фељтон: Последице jедног пуцња (9)

Фељтон: Последице jедног пуцња (10)

Фељтон: Последице jедног пуцња (11)

Фељтон: Последице jедног пуцња (12)

Фељтон: Последице jедног пуцња (13)

Фељтон: Последице jедног пуцња (14)

Фељтон: Последице jедног пуцња (15)

Први свjетски рат – Јадовно 1941.