Зејтинлик: Легенде о јунаштву српских ратника настављају да живе

Легенду о храбрости, пожртвованости и јунаштву српских војника током Првог светског рата и данас са несмањеним жаром неуморно приповреда старина, осамдесетосмогодишњи Ђорђе Михаиловић

 Ђорђе Михаиловић

СОЛУН- Српско војничко гробље у Солуну, на Зејтинлику свакога дана посети више људи него војничка гробља Француза, Енглеза и Италијана, која се налазе у непосредној близини, током целе године.

Легенду о храбрости, пожртвованости и јунаштву српских војника током Првог светског рата и данас са несмањеним жаром неуморно приповреда старина, осамдесетосмогодишњи Ђорђе Михаиловић, који последњих 55 година брине о овом монументалном споменику и сенима српских јунака.

Михаиловић од прошле године има и помоћника, четрдесетседмогодишњег Предрага Недељковића, рођеног у Краљеву, који последњих година живи у Грчкој, а уједно је и потомак Солунца, што је био и услов уз познавање грчког језика да може једног дана наследити славног деда Ђорђа.

Погрбљен и наслоњен на штап, деда Ђорђе и данас не престаје да проноси славу српских јунака. Иако једва стоји на ногама и даље подигнуте главе и ведра чела неретко са сузама у очима, приповеда о херојима који су своје животе дали за мајку Србију и заувек постали део легенде о ратницима, који нису устукнули пред далеко надмоћнијим непријатељем како би сачували своју отаџбину од завојевача.

"Трећа сам генерација чувара војничког гробља у Солуну. Пре мене, тај посао је радио мој деда Саво, који је био први чувар гробља, а био је и добровољац. Након њега тај посао је наставио да ради мој отац Ђуро и након њега ја, већ 55 година. Та традиција се преноси са генерације на генерацију на мушког потомка, међутим, ја имам ћерку, али и она је родила ћерке, а не сина, а овај посао мора да ради мушкарац, тако да сам добио наследника Предрага који је добар и сигуран сам да ће се добро бринути након мене", прича за Тањуг деда Ђорђе.

Предраг каже да је огромна част наследити величину попут деда Ђорђа.