Све се ово већ десило....

Данка Којадиновић

На стоту годишњицу избијања Првог светског рата, велике силе опет врше притисак на Русију

Пише: Данка Којадиновић

Морем плови једна мала лађа...

На стоту годишњицу избијања Првог светског рата, велике силе опет врше притисак на Русију, с погледом на рудна богатства Сибира-изазивањем хаоса и рата у Украјини, економским санкцијама, претњама, медијским спиновањем, обарањем цена енергената.

Педесет немачких интелектуалаца и бивших политичара, неки закаснеле памети јер нису реаговали на разбијање СФРЈ и бомбардовање Србије, свесни опасности од избијања трећег светског рата, упозоравају Ангелу Меркел: “Не у наше име!“

Од северно америчких интелектуалаца, сем Оливера Стоуна, Чомског и Чосудовског, ни гласа, ни хабера .

Да ли ће Меркелова имати снаге да одржи мир и сарадњу у Европи кроз даљу сарадњу с Русијом или ће је империјални хегемон увући у даљи колапс и рат, нико са сигурносћу овог момента не може да зна. У току је игра нерава на ивици оштрог бријача, коју је на трен терористички масакр у Паризу окренуо у другом правцу. Пред хиљадама невиних жртава широм света, за пар дана, у други план потиснуто је окупљање европских главешина у Паризу поводом атентата на карикатуристе.

Велика Британија некада, баш као ни Француска данас, није испоручила два бојна брода

Једно у низу одмеравања снага, настало због француског кршења валидног уговара тј. неиспоручивања плаћених носача хеликоптера типа „мистра“л Русији, због ЕУ санкција, још је у току./1/ Излазак пред међународну трговинску артбитражу био би економски погубан за Француску, не само због огромне одштете коју би морала да исплати Русима/није случај вис мајор/, те губитка посла за око четири стотине радника бродоградилишта и пословног кредибилитета, већ због понижења и очигледног потирања суверености и угледа Француске.

Изненадном посетом Москви, мада је тако што мало вероватно у односима на највишем нивоу, француски председник Оланд вероватно да је покушао да у разговору с руским председником, В.Путином, изнађе реалне модалитете продужења заједничке сарадње./2/У том духу треба сагледати и Оландову изјаву о потреби укидања санкција Русији.

Масакр у Паризу уследио је само неколико дана касније.

Черчил као ЕУ

Неиспорука бродова и кршење уговора, није новина у европској политици. Још давне 1914, Винстон Черчил, као први лорд Адмиарлитета В. Британије, спречио је да се Отоманском царству испоруче два плаћена ратна брода. Крајем XИX века било је очигледно да ја Отоманска империја на умору и да држави прети даља дезинтеграција. Стање у турској морнарици, бар према извештајима британских војних представника, било је више но забрињавајуће.1903. представник британског адмиралитета, лорд Селбурн изјавио је: „Овде не постоји морнарица.“/3/

Уз велику агитацију, подигла се цела турска јавност-од ђака, до сељака и угледних госпођа, да својим прилозима помогну морнарици. Током обнављања поморских снага наручено је око 40 бродова, а међу њима и модерни британски дредноти, наоружани снажним топовима: „Султан Осман“ и „Решадија“, грађени у Њу Каслу. Но, свестан немачког утицаја на Турску 3. Августа 1914. , В.Черчил , ставља ембарго и пола сата пре свечаног поринућа , упркос у целости исплаћеној суми, спречава испоруку бродова представницима Османског царства. Бродове преименује у „Ажинкур“ и „Ерин“ и укључује их у састав британске војне флоте.

Такав поступак дигао је целу турску јавност на ноге, но протести нису уродили плодом.

Први светски рат из угла Хенрија Морегнентау, амбасадора САД у Константинопољу

Мемоари САД амбасадора у Османском царству, Њ.Е.Хенрија Моргентауа/, „Прича амбасадора Моргенатуа“/4/у сплеткама окованом Константинопољу, подсећају на пресудне догађаје у периоду 1913.-1916. Без околишења, Моргентау износи чињенице о пресудном утицају Немачке на османско ступање у рат на страни Централних сила и то блокадом Дарданела и агресијом бродова „Бреслау“ и „Гебен“ на руске црноморске луке Севастопољ на Криму, Одесу и Новоросијск.

Натурализовани Јеврејин , досељен из Немачке, економски врло утицајан и близак врховима власти у САД, Хенри Моргентау, светској јавности познатији је као дипломата који се посебно заложио за помоћ Јерменима пострадалим током геноцида у Турској 1915. У својој књизи приказује улогу и везе немачког амбасадора, барона фон Вангенхајма, са турским властима, телеграфско навођење самог Ванхгенхајма немачких бојних бродова „Бреслау“ и „Гебен“а - из Месине/поред британских бродова који су запоселе само једну страну залива ?!!/ до Константинопоља. Одобрењем турске владе да бродови прођју кроз Дарданеле, Турска је после дужег оклевања, постала немачки савезник. Немци су „продали“ оба брода Турској, с немачким морнарима ђутуре, но, преобучене у турске морнаричке униформе, све с фесовима на главама. Такође, под командом свог сопственог адмирала Сушона, који се преко ноћи преобратио, од немачког у турског адмирала!

Код нормалног човека рат изазива забринутост и нелагодност. Утолико је чудније што су вест о избијању рата, немачки морнари прославили виком, песмом и слављем на оба брода. Кажу да је немачко-турски адмирал Сушон, као драгу успомену, сачувао своју белу униформу, упрљану отисцима руку немачко-турских морнара који су га носили на раменима!!!/5/ Моргентау подвлачи да сумња:

„... да су икада два брода толико утицала на историју као ове две немачке крстарице . Мало нас је тада схватило њихов значај, али догађаји који су одмах потом уследили потпуно су оправдали Вангенхајмово огромно одушевљење...Избор „Гебен“-а био је нарочито добар јер је два пута претходно посетио Константинопоиљ, а официри и морнари били су одлично упознати с Дарданелима. „ /6/

Дипломатија може да се, поједностављено узето, схвати као “ трговина информацијама“, те је, вероватно понет првим немачким успесима и својим личним заслугама, амбасадор Вангенхајм, амбасадору САД изнео немачке претпоставке о брзој пропасти Париза, краткотрајности рата, као и детаље свог боравка у Берлину/Потсдаму / одмах по убиству Надвојводе Фердинанда у Сарајеву. Скупом у Потсдаму 5.-ог јула руководио је лично Кајзер, а били су присутни најутицајнији немачки банкари, индустријалци, војне старешине и амбасадори, сви који су били неопходни за немачке припреме за рат. Амбасадор Вангенхајм био је позван да појасни ниво турске спремности за савезништво с Немачком, као и да представи реалну ситуацију у Константинопољу, који је имао великог значаја за немачке планове ширења утицаја ка Азији.

Берзе наговестиле рат

Можда најинтересантнији сегмент Моргентауових мемоара о конференцији у Потсдамуа по сведочењу немачког амбасадора Вангенхајма, односи се на заштиту немачке економије уочи планираног рата као и на став о атентату у Сарајеву:

-Вангенхајм ми је рекао да је Кајзер свакога појединачно озбиљно питао „Да ли сте спремни за рат?“- и да су сви потврдно одговорили, сем финансијера којима су биле потребне две седмице да распродају стране обвезнице и да направе нове позајмице. У то време мало је људи сматрало да би трагедија у Сарајеву неизбежно водила у рат.Конференција је- рекао ми је Вангенхајм- одржана у тајности како би се избегле све могућности цурења информација. Одлучено је да се банкарима пружи времена да прилагоде своје финансије рату који је био пред вратима; након тога, неки су се тихо вратили на своје послове или су започели годишње одморе. Кајзер је јахтом отпловио у Норвешку,Вон Бетман-Холвег отишао је на одмор а Вангенхајм се вратио у Константинопољ.-/7./

У својим сећањима Моргентау изричито оптужује Кајзера и Немачку за трагедију Првог светског рата.

-Неколико плавих, црвених и жутих књига које су преплавиле Европу неколико месеци по избијању рата, као и на стотине докумената које су штампали немачки пропагандисти, покушавајући да прикажу Немачку недужном, никада нису оставили никакав утисак на мене. Јер моји закључци као и одговорност нису засновани на претпоставкама или веровањима или студијама неважних података.Ја не морам да премишљам или да разматрам то питање. Ја знам. Заверу која је проузроковала највећу од људских трагедија подметнули су Кајзер и његови царски службеници на конференцији у Потстадму 5. јула 1914. Један од учесника, озарен од тријумфа због успеха завере, рекао ми је детаље лично. Кад год чујем људе да разговарају о одговорности за овај рат или читам трапава и лажљива извињења Немачке, само се сетим Вангенхајмове робусне појаве тог августовског поподнева, како пућка огромну црну цигару и говори ми о свом доприносу тој историјској конференцији. Зашто траћити време на било какав разговор после тога./8 /

Како берзе одражавају политичке одлуке великих сила и наговештавају глобалне потресе, интересантно је обратити пажњу на утицај одлука потсдамске конференције на берзу у Њу Јорку 1914. из угла амбасадора САД, Моргентауа -

-Та царска конференција одржана је 5. Јула а ултиматум Србији послат је 22. Јула. То је скоро тачно период од две седмице који су финансијери захтевали да доврше своје планове. Све велике берзе у свету показују да су немачки банкари корисно искористили овај период. Њихови документи показују да су деонице продаване у великим количинама, те да су цене рапидно падале. У то време тржишта су била збуњена овим потезом, али Вангенхајмово објашњење одагнало је све преостале сумње. Немачка је мењала своје обвезнице у кеш због рата. ... Препоручио бих да се испитају изводи НY берзе у ове две историјске недеље. Видеће се да је дошло до запањујућег пада цена, нарочито у деоницама на међународном тржишту.

Између 5. јула 1914. и 22. Јула 1914. забележен је пад деоница на Берзи у Њу Јорку:

Унион Пацифиц са 155 ½ на 127 ½,

Балтимор и Охајо са 91 ½ на 81,

Унитед Статес Стеел са 61 на 50 ½,

Цанадиан Пацифиц са 194 на 185 ½.

Нортхерн пацифиц са 111 3/8 на 108.

У то време кривили су Симонс-Адервудов закон о царинским стопама /1913/ за овај пад вредности, док су други критичари администрације то приписивали федералном закону о резервама, који још није био ступио на снагу. Брокери на Вол Стриту и финансијски експерти нису схватили да је конференција одржана у Потстадму којом је председавао Кајзер била та сила која је тада урушила тржиште.–закључује Моргентау./9 /

Јавна тајна

Амбасадор Моргентау, подупире своју аргументацију тврдњом да је немачки амбасадор исту тајну открио и маркизу Гаронију, амбасадору Италије.

За Балкан, посебно данашњу Србију, мемоари САД амбасадора, могу да потврде многа сазнања о мотивима, припреми и вођењу рата од стране Централних сила. /10/

Како налажу обичаји, у амбасадама су се одувек прослављали рођендани суверена. Амбасадори у Константинопољу окупили су се 8. Августа да амбасадору, маркизу Палавичинију, честитају рођендан аустријског суверена, Франца Јозефа/84/. Те 1914, на пријему у част Царевог рођендана, домаћин, аустријски амбасадор, исхвалио је пронцљивост и аналитичку способност свога времешног Цара америчком амбасадору. Маркиз је испричао о свом мајском сусрету с Францом Јозефом у Бечу /педесетак дана пре Атентата у Сарајеву/:

-Тада му је Франц Јозеф рекао да је рат у Европи неизбежан. Централне силе нису биле задовољне одредбама Букурештанског мира о решењу Балканског питања и „да само општи рат“-може да реши проблем!/11/

Амбасадор САД јасно је увидео да се мала Србија испречила аустријским интересима и то му својим мемоарима овако описује:

-Србија је представљала препреку аустријским намерама да прошири своје границе. Аустрија је држала велики број српског становништва под својим јармом у БиХ. А ти Срби су, више од свега, желели да се припоје матици Србији. Приде томе, пангермански планови за исток, захтевали су разарање Србије која им је, таква целовита, представљала препреку за немачки пут ка Оријенту. Аустрија и Немачка очекивале су да балкански ратови разбију Србе као народ и да Турци униште војску краља Петра. Немачки и аустријски планови захтевали су баш то и зато ни Аустрија ни Немачка нису ништа предузеле да спрече балканске ратове. Но, резултат је био супротан њиховим очекивањима-из сукоба Србија је изашла ојачана, као бедем поставивши се немачком освајању....- .-Очигледно је да је атентат само послужио као одговарајући изговор за рат за који су се Централне силе већ определиле./12/

Блокада Босфора и Дарданела

Недавно потписивање уговора о енергетској сарадњи Русије и Турске/ 13/ као одговор ЕУ санкцијама и држању Турске у чекаоници за пријем у ЕУ деценијама, подсећа да политички интереси могу да премосте некадашње сукобе.

Ипак, највећу одговорност за долазак немачких ратних бродова“ Бреслауа“ и „Гебена“ 1914. из Месине сноси Винстон Черчил , први лорд Адмиралитета У.К. Не само да није послушао упозорења свога адмирала Трубриџа, већ га је касније срамно оптужио, извео пред суд и након ослобађајуће пресуде, послао у Србију. Са српском војском Трубриџ је прошао албанску Голготу/14/, а једне ноћи уочи преласка на Крф, чак је у својој соби чувао и српску благајну /примедба аутора/.

-Улазак „Гебена“ и „Бреслауа“ 1914. у Црно море потпуно је променило стратешку ситуацију. Од мирне позадине Антанте, где је Русија контролисала ситуацију, оно се претворило у ратно подручје. Последице по јужну Русију и Балкан биле су катастрофалне – каже др Алексеј Тимофејев из Института за новију историју Србије./15/

Огромна Русија је те 1914, имала је само четири излаза на море-један преко Балтика/већ блокиран од стране Немачке/, други преко Архангелска на Арктичком океану/замрзнут већином године/, трећи Владивосток /три месеца под ледом/ и четврте Дарданеле, практично најкориснији пролаз.

Амбасадор Моргентау изнео је податке да је царска Русија кроз Дарданеле“ извозила вишкове робе коју је 175 милиона људи производило за европско тржиште, тј. девет десетина свег руског извоза и увоза пролазио је кроз Дарданеле годинама. Затварајући Дарданеле изненада, Немачка је уништила Русију и економски и војно. Онемогућавањем извоза руског жита Немачка је укинула Русији финансијску моћ неопходну за вођење рата. Оно што је било још фаталније, спречила је Француску и Енглеску да дотуре муницију руском фронту у довољним количинама да се одупру немачком нападу. Чим су блокирани Дарданели Русија је морала да се врати снабдевању преко Архангелска и Владивостока. Данас је познат узрок војног пораза Русије 1915.војници нису имали борбену муницију..../16/

Германима, како истиче Моргентау, посебно је сметала дуга и на свим плановима плодотворна француско-руска сарадња.

-Ипак, задатак да потре мировни споразум између Француске и Русије и да одвоји Русију од савезника, показао се веома једноставним. Била је то, како сам објаснио-пише амбасадор САД-, ствар контроле над корумпираном и неспособном владом /мисли на османску владу Енвера,Талаата и Џемал паше/-, да се обогати, док још влада мир, над њеним главним руководиоцима, армијом, морнарицом,ресурсима и онда, у правом моменту, да се игнорише званични владар/Мехмед В/ те да се затвори мали појас воде дуг око 20 миља и две три миље широк.То није коштало ни једног живота, нити је испаљен и један метак, ипак, док сте оком трепнули, Немачка је успела оно што вероватно три милиона људи, напрам доброопремљене руске војске не би могло да оствари. Био је то један од најдраматичнијих војних тријумфа, а све то био је резултат немачке пропаганде, немачког инфилтрирања и немачке дипломатије.-пише Моргентау./17/

Санкције ЕУ 2014. И 2015. подсећају на економско гушење Русије 1914.

Од блокаде Босфора и Дараданела на стотине теретних бродова из Русије, Бугарске,Румуније било је блокирано, без могућности приласка обалама. Кажу да су се и чамци једва провлачили између мноштва бродова. После месец и по дана чекања вратили су се назад у матичне луке, а лука Константинопољ је сасвим опустела.

Колико је блокада Дарданела погубно утицала на снабдевање оружјем руске војске Моргентау истиче речима:

-Руски сељаци су се борили с немачком артиљеријом својим голим телима, с мало пушака и топова, док су се огромне планине муниције гомилале у далеким лукама Арктика и Пацифика, без путева који би омогућили њихово допремање на бојно поље.-/18/

Немачки амбасадор Вангенхајм и Парвус-пета колона, ратови, страдања и профит

Како су у животу, политици још ређе, случајности ретке, интересантно је подсетити се да се кључни човек блокаде Дарданела, оснивач неколиких субверзивних групација, напада на Русију, амбасадор вон Вангенхајм, у Константинопољу упознао и са Израелом Лазаревицхем Гелфандом, познатијем као Парвус. Близак бољшевицима, али и турским и немачким властима, овај револуционар, теоретичар и бонвиван, понудио је немачком Генералштабу да паралише Русију организовањем генералног штрајка. Представио је 6. марта 1915. Немачкој план на 20 страница о припремама масовних политичких штрајкова у Русији. Суштина његовог плана састојала се у цепању Русије путем финансирања бољшевичке фракције Руске Социјалдемократске Партије, охрабрењем националиста и сепаратиста као и пружањем помоћи писцима који су критиковали царизам и током рата с Централним силама. Како се ослањао на своја искуства у организовању демонстрација 1905. у Петрограду /Фебруарска револуција/19/, сматрао је да атомизација Русије и губитак у Првом светском рату могу најуспешније да доведу до социјалистичке револуције. Марта 1917. Парвус и немачка обавештајна служба послале су В.И.Лењина са групом од 30 револуционара из Швајцарске, возом кроз Немачку, до Русије./19/

Избијање Октобарске револуције и грађанског рата донели су милионе жртава и економска разарања унутар бившег Царства. Западне силе имале су отворен пут за прекрајање граница и богатстава на Блиском истоку и у Азији. Русија /СССР/ остракована је због комунизма.

У историји нема идентичних понављања, али су сличности догађања веома упечатљиве и подложне сталним преиспитивањима и подсећањима.

Историја је, за мудре, и даље учитељица живота.

Данка Којадиновић

1./http://www.pravda.rs/2014/11/14/rusija-upozorila-francusku-do-kraja-novembra-isporucite-mistral/; http://www.economist.com/news/europe/21602291-why-france-insists-going-ahead-selling-warships-russia-mistral-blow

2./http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=12&dd=06&nav_category=78&nav_id=933228

3./ http://www.canakkale.gen.tr/eng/closer/closer5.html

4./ http://en.wikipedia.org/wiki/Ambassador_Morgenthau's_Story

5./http://net.lib.byu.edu/estu/wwi/comment/morgenthau/Morgen05.htm

6./Ibid.,

7./-http://net.lib.byu.edu/estu/wwi/comment/morgenthau/Morgen06.htm

8/Ibid.,

9./Ibid.,