Обновио споменик прадеди погинулом у Колубарској бици
Споменик, дело познатог београдског вајара тог времена, за 94 године, од када је изграђен, преживео је Други светски рат и све недаће времена
Споменик, подигнут 1920. године у Јагодини борцу Колубарске битке Живојину Глигоријевићу, један од најлепших споменика крајпуташа у Србији, који је био у веома лошем стању, обновио је његов праунук да у новом сјају дочека стогодишњицу погибије и Великог рата.
Споменик, дело познатог београдског вајара тог времена, за 94 године, од када је изграђен, преживео је Други светски рат и све недаће времена.
Немци су из десне руке фигуре Глигоријевића ишцупали карабин а Бугари га гађали из пушака.
Издржао је кише, мразеве, небригу, јаке вибрације возова на међународној прузи Београд - Ниш која пролази само неколико метара од споменика.
На споменику пише да је Живојин Глигоријевић "други позивач", погинуо у 38 години живота, да је припадао првој чети другог батаљона петог пука Моравске дивизије и да је крајпуташ подигла супруга Алексија са синовима Мирославом и Мијајлом и кћерком Милицом.
Пише и ово: "Стан путниче, стан рођаче те прочитај спомен мој који падо на чуку. Крвљу сам земљу залио и костима земљу потрусио 21.11.1914. године".
У писаном обраћању међима, праунук Глигоријевић, истиче да је последња рестаурација споменика обављена 1992.године, када је споменик био "доста урушен, с њега отпадали делови, испуцао, видела се арматура"...
"Обратио сам се Завичајном музеју у Јагодини, рекли су да није у њиховој надлежности а у Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу су рекли да је споменик крајпуташ јединствен и међу реткима у Србији, али да немају средстава за реконструкцију", стоји у писму Глигоријевићевог праунука Драгана.
"Решили смо ја и брат да учинимо што би сваки Србин требало да учини за своје претке и обновили споменик уз помоћ академског вајара Ивана Марковића и сестрића Бојана Новчића, а главни финансијер је био Зоран Глигоријевић", наводи се у писму.
"Сада обновљен прати људе и возове који пролазе и бдије над нама као наш чувар. Пушку смо направили сличну оној коју је имао на фронту, толико верну оргиналу да су је већ друго вече по завршетку радова лопови покушали да украду", пише Глигоријевић.
Он наводи да је на дан откривања споменика, 1920.године, "приређено опело, којем су присустовали високи војни званичници тог времена и који су постхумно одликовали Ззивојина Глигоријевића и породици уручили орден и плакету".
О Споменику је шездесетих година прошлог века рађен документарни филм који је приказиван у журналима пре пројекције играних филмова у биоскопима, подсећа Глигоријевић.
Извор: Вечерње Новости
Везане вијести: