У НЕДЈЕЉУ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЧАРДАКА
Драго Кнежевић
Обиљежавање 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак биће одржано у недјељу, 26. априла, у спомен-комплексу на мјесту масовне гробнице гдје су посмртни остаци откривени, потврдио је Срни предсједник Удружења ратних заробљеника општине Дервента Драго Кнежевић.
Он је рекао да је већина Срба убијена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне војске Хрватске, потпомогнути паравојним хрватско-бошњачким јединицама из Дервенте.
Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сјећање биће одржано и за страдале мјештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац.
"Нису биле поштеђене ни жене, дјеца ни старци. Умјесто да се радујемо Васкрсу, бројне породице су тада завијене у црно, а становништво одведено у логоре, из којих се један број њих никада жив није вратио", рекао је Кнежевић.
Страдале су читаве породице - из куће Лазаревић отац, мајка и син, из куће Живковић отац, мајка и син, брачни парови Зорић и Ћудић.
"У масовној гробници покрај магистралног пута, која је откривена након рата, пронађено је 19 тијела Срба који су буквално били набацани на једно мјесто и преко којих је навучена земља. То је био неописиви призор и сценарио који људски ум није могао смислити", каже Кнежевић.
На мјесту гдје је откривена масовна гробница започета је градња спомен-комплекса, а у овогодишњем капиталном буџету општине предвиђено је 25.000 марака за наставак изградње.
"Спомен-комплекс гради се као знак сјећања на све страдалнике Чардака, а замишљен је и као мјесто на којем ћемо се сјећати и страдалих цивила из насеља Јасиковача-Гаковац", додаје Кнежевић.
Позивнице да присуствују годишњици обиљежавања страдања Срба насеља Чардак упућене су на бројне адресе локалних и републичких власти и институција.
Планом обиљежавања предвиђено је одржавање помен парастоса, полагање цвијећа и вијенаца, те обраћање предсједника Удружења ратних заробљеника Дервента Драге Кнежевића, начелника општине Милорада Симића, те представника републичких власти.
Велики број оних који нису успјели да се спасу заробљен је и одведен у логоре у војном складишту Рабић и бившем Дому ЈНА у Дервенти, у којима су излагани најсуровијим облицима тортуре.
Бивши логораши причали су да су прво раздвојили дјецу и жене од одраслих мушкараца, да су жене касније пустили, али су их силовали и малтретирали, док су мушкарци данима били затворени у овим логорима.
Кнежевић је рекао да је за злочине над Србима у Дервенти осуђен Нихад Хамзић Фриц на двије године затвора, Ивица Перковић Мунгос на четири године затвора, затим Есад Чавалић на пет и његовог брат Дервиш на пет и по година затвора.
Чека се изручење Алмаза Незировића, некадашњег чувара логора Рабић, које је одобрио Федерални амерички суд.
Сличну процедура - изручење се очекују и код Азре Башић која се налази у америчкој савезној држави Кентаки, а којој логораши на терет стављају да је заклала Благоја Ђураша из насеља Чардак, те да је натјерала заробљенике да лижу његову крв.
Кнежевић је рекао да су бројни логораши дали изјаве и учествовали као свједоци у поступцима који се воде пред домаћим судовима, те да су, нажалост, бројни логораши умрли од посљедица премлаћивања и мучења по логорима.
"Људи су обољели, умиру. Највећи свједок свих злочина Миле Кузмановић је умро, био је на свим већим мјестима на којима су Срби затварани и мучени", каже Кнежевић.
Он истиче да ће дио предмета за ратне злочине бити процесуиран у Хрватској, пред судовима у Загребу и Осијеку, јер извршиоци злочина нису доступни правосудним институцијама БиХ.
"Логораши су прихватили одлазак у Хрватску да свједоче. То јесте нова патња за логораше, али са циљем доказивања страдања Срба и тај болни процес морамо преживјети", каже Кнежевић.
Обиљежавање ће почети у 12.00 часова.
Везане вијести:
Дервента: Освештан спомен комплекс Чардак - Jadovno 1941.