Унпрофорац Харланд: Муслимани убијали своје по Сарајеву, Алија спречавао евакуације

Муслиманска влада је 1993. године спријечила евакуацију цивила из Сребренице, коју је Унпрофор предложио, изјавио је данас бивши службеник за цивилна питања и политички савјетник Унпрофора Дејвид Харланд на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом. Сребренице, која је чак била почела, али да ју је ''влада'' БиХ зауставила. И тадашњи ''предсједник'' БиХ Алија Изетбеговић потврдио ми је да је та иницијатива спријечена, казао је свједок тужилаштва током унакрсног испитивања Младићевог савјетника одбране Бранка Лукића.

Харланд је признао да је у демилитаризованим зонама Сребреници и Жепи било оружја и војске, као и да је Унпрофор био обавијештен о нападима муслиманских снага у том подручју, али докази о убијању Срба били су, како је рекао, веома ограничени.

Говорећи о ситуацији у Сарајеву, гдје је био распоређен од јуна 1993. године до краја сукоба, Харланд је оцијенио да су Срби “могли да примене много већи притисак од оног који су чинили”.

Да су то урадили, могли су да доведу до пада одбране града, изјавио је Харланд, оцијенивши да би “заузимање града, уз поштовање закона и обичаја ратовања, било мање драстична мјера од санкција” усмјерених против цивилног становништва.

Описујући ситуацију у Сарајеву, Харланд је навео да је владала атмосфера страха и безнађа, да је морал био на ниском нивоу и да је било дезертирања.

Он је потврдио да су муслимани свјесно изазивали несташице гаса и струје у Сарајеву, као и да су из снајпера гађали људе који су поправљали водове и приказивали да то чине Срби како би добили међународну помоћ.

- Неки с босанске стране су сматрали да ће неки потези бити од помоћи да изазову западну војну интервенцију. Изетбеговић ми је лично рекао да становништву не треба омогућити да изађе из Сарајева – казао је Харланд.

“Да ли сте били обавијештени да су српски цивили убијани у Сарајеву?”, упитао га Лукић.

“Да”, одговорио је Харланд и додао да је Унпрофор покушавао да установи етничку припадност жртава, као и узрок смрти.

На питање колико је Срба убијено током рата, он је одговорио да је током опсаде живот изгубило око 10.000 људи, од којих су око 1.000 били Срби и није се сложио с Лукићевим наводима да је убијено више од 5.000 Срба.

Влада у Сарајеву је 1993. године, према његовим ријечима, “јашући на таласу међународне подршке, заузела тврђу лињу у међу преговорима”.

- Они су сматрали да повећана вјероватноћа да ће НАТО користити ваздушне ударе против Срба појачава њихову позицију и надали су се бољем исходу у преговорима – оценио је Харланд.

На Лукићево питање да ли то значи да је свака пријетња ваздушним ударима против Срба појачавала позицију бошњачке владе, свједок је одговорио: “Да, апсолутно.”

Позицију Срба је временом, према његовом мишљењу, ослабио читав низ фактора, међу којима санкције које је Београд увео босанским Србима под притиском Запада, успјеси муслиманских снага које су јачале захваљујући западним и исламским земљама, као и акције НАТО против Срба.

Према Харландовим ријечима, у Мостару, западној Херцеговини, па и Кисељаку, у централној Босни, било је хрватских јединица и било је очигледно да Загреб наоружава и финансијски подржава Хрвате у БиХ, док је зеничка област била позната по великом броју муџахедина.

Ипак, ниједној страни осим Србима није било пријећено ваздушним нападима, казао је он.

Харланд, који је често присуствовао састанцима лидера свих страна и срео се с Младићем двадесетак пута, изјавио је да је било периода напетости између цивилног и војног руководства босанских Срба.

- Мислим да је било раздобља када би долазило до напетости између цивилних структура под (Радованом) Караџићем и војних структура под Младићем – рекао је он.

Харланд рекао је да су се високи официри ВРС према Младићу односили “с великим поштовањем”.

- Никада нисмо посумњали да је он официр који има сву команду – чак и када је ријеч о мањим догађајима на терену, рекао је свједок.

Суђење Младићу биће настављено сутра унакрсним испитивањем Харланда.

 

Извор: Блиц