ИСТРАГА ОБУСТАВЉЕНА ПОД ПОЛИТИЧКИМ ПРИТИСЦИМА

dobrovoljacka

БАЊАЛУКА, 20. ЈАНУАРА (СРНА) - Пензионисани пуковник Петар Салапура, који је био свједок масакра почињеног над војницима ЈНА 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, сматра да је одлука о обустављању истраге донесена под политичким притисцима да би били амнестирани они који су наредили свирепо убиство 42 војника и официра, рањавање 73 и заробљавање више од 250 људи.
       
Салапура тврди да је напад на колону ЈНА наредио тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић, јер се надао да ће војска у знак одмазде убити предсједника Предсједништва БиХ Алију Изетбеговића и да ће моћи да заузме његово мјесто.
       
"Своја сазнања о нападу на колону ЈНА пренио сам надлежнима у Тужилаштву БиХ. Најодговорнији за овај злочин је Ејуп Ганић, који је наредио напад", рекао је за "Прес" Салапура, бивши начелник Одјељења за безбједност Команде Друге војне области у Сарајеву.
               
Салапура је навео да се знало да ће колона бити нападнута и да су све обавјештајне информације говориле да ће их напасти бошњачка Територијална одбрана и "зелене беретке". Он је рекао да не вјерује да је Изетбеговић знао да се припрема напад на колону чим напусти зграду Друге војне области.
       
"Присуствовао сам бројним састанцима на којима су се договарали детаљи о изласку војске из Сарајева. Тим састанцима су присуствовали /Милутин/ Кукањац, пуковник Каталина, генерал /Луис/ Мекензи, Алија Изетбеговић и његова кћерка. На телефонској вези је стално био Ејуп Ганић, који је, на крају, пристао да гарантује безбједност", рекао је Салапура.
       
Он је нагласио да Ганићу ништа није вјеровао, наводећи да се у пресретеним радио порукама бошњачке Територијалне одбране и паравојних информација чуло да припремају напад и да је то Ганић наредио.

Тужилаштво БиХ обуставило је истрагу против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Јована Дивјака и још 11 лица одговорних за злочине над војницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године када су из засједе убијена 42 војника ЈНА, рањена 73, а 215 војника је заробљено.

 

 

Извор: срна