БОЈИЋ: РАТ НАЈАВИО АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ

САРАЈЕВО, 29. ФЕБРУАРА (СРНА) - Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Борислав Бојић изјавио је Срни да је грађански рат у БиХ практично најавио некадашњи муслимански лидер Алија Изетбеговић, оснивач СДА БиХ и предсједник тзв. Републике БиХ, на сједници прве вишестраначке Скупштине БиХ 27. фебруара 1991. године.

''Он се тада, подносећи извјештај са сједнице Предсједништва бивше СФРЈ која је одржана 22. фебруара, придружио свима онима који су разарали мултиетничку СФРЈ, заговарајући у исто вријеме успостављање `суверене, цјеловите и демократске БиХ`'', подсјетио је Бојић.
       
Бојић подсјећа да је Изетбеговић тада рекао ''Због суверене Босне ја бих жртвовао мир, а због мира у Босни не бих жртвовао суверену Босну'' и да је за ову изјаву од муслиманских посланика тада добио френетични аплауз у Скупштини БиХ у Сарајеву.

Он је истакао да су српски посланици тада реплицирали Изетбеговићу да је првенствени суверенитет за српски народ суверенитет СФРЈ, да Срби не виде своју будућност ван Југославије, те да ће се залагати за равноправност народа у БиХ, без туторства, мајоризације и националног прегласавања.

Бојић се присјетио и ријечи члана тадашњег Предсједништва БиХ покојног Николе Кољевића, који је упозорио да је тај дан први пут чуо од Изетбеговића застрашујуће ријечи, да он мисли да је сувереност Босне важнија од мира.

Он је рекао да су представници муслиманског и хрватског народа крајем фебруара и почетком марта 1992. године игнорисали вољу Срба у тадашњој БиХ, па су 1. марта 1992. године расписали ''крвави референдум'', када је на Башчаршији испред Старе православне цркве убијен српски сват Никола Гардовић, којег је убио окорјели сарајевски криминалац Рамиз Делалић - Ћело.

Бојић подсјећа да је Ћело након рата доживио сличну судбину, тако да није процесуиран за Гардовићево убиство.

Он се осврнуо и на формирање муслиманских паравојних формација почетком 1991. године, као што су злогласне Зелене беретке, Црни лабудови, Ласте и друге полуприватне војне и полицијске јединице.

''Сада можемо да видимо и у најновијем Закону о правима бораца у Федерацији БиХ да се стечено право у статусу борца рачуна од марта 1991. године'', констатовао је Бојић.

Он је навео да се у јавности мало говорило о специјалним муслиманским јединицама које је управо од марта 1991. године регрутовала СДА БиХ, и навео примјер неколико хиљада муслиманских младића из Санског Моста који су слати у разне кампове у Хрватској гдје су се припремали за нападе на Србе у Грахову и Дрвару.

''Већ 1992. године тзв. Ханџар дивизија кренула је са нападима на Србе у Посавини, а потом се десио и стравични злочин над Србима у селу Сијековац, а потом и злочин над Србима на Купресу итд. Интересантно је да се списак припадника те злочиначке дивизије налази у књизи 'Злочин је заборавити злочин', аутора Зијада Кључанина'', закључио је Бојић у изјави Срни.

Извор: