(Из необјављеног рукописа преживелог логораша из "Данице", проте Димитрија Јоке)

- У селу Дрње код Копривнице, основан је логор, и зграде напуштене фабрике "Даница" биће употребљене у логорске сврхе. Из наше зграде, 600 затвореника одмах је отпремљено тамо. Нас је сада овде било непуних 400 људи. Говорило се да ћемо и ми за њима... тако је и било са нашом собом.

(Из биљежнице једног преживјелог свештеника-логораша)

Пред рат напуштена творница "Даница", постала је године 1941. - логор "Даница". Као авет у подравској равници са својим високим водоводом и творничким зградама дуж цесте и, паралелно са друге стране магазинима до којих су стизали вагони, чија је утроба гутала људе и одвозила у непознатим правцима - равно на стратиште. "Даница", насмијана дјевојка како је била раније приказана на кутијама од крема за ципеле, није више заштитни знак производа ове напуштене творнице; сада је крваво усташко знамење - слово "У" - замијенило овај дражесни осмијак и цери се као авет из сваког кута овог здања - логораши га виде и тамо гдје није, из земље ниче, ноћ га рађа и пада са звијездама.