Старо сајмиште – од логора до меморијалног центра

За реконструкцију Централне куле градска власт планира да издвоји 129 милиона динара. – Према претходним замислима, биће то место сећања на жртве нацистичког логора, простор у коме би била изложена сачувана грађао хиљадама Јевреја, Срба, Рома и антифашиста страдалим на сајмишту смрти. – У току ове године биће формирано међународно саветодавно тело са задатком да помогне у осмишљавању будућег меморијалног комплекса на левој обали Саве

Споменик жртвама логора Сајмиште, рад вајара Миодрага Поповића

Споменик жртвама логора Сајмиште, рад вајара Миодрага Поповића

Седам деценија прошло је од затварања логора Старо сајмиште, а тридесет година од идеје да се комплекс на левој обали Саве претвори у меморијални центар. Први корак ка томе биће начињен тек ове године, обновом Централне куле сајмишта, у коме је у току Другог светског рата страдало на хиљаде Јевреја, Срба, Рома и антифашиста.


Тендер за утврђивање у каквом су стању темељи куле град ће расписати следећег месеца. Резултати анализе послужиће као основ за главни пројекат реконструкције тог здања, тврди Горан Весић, градски менаџер и један од чланова комисије за Старо сајмиште. 

– За оба конкурса и израду техничке документације у буџету за 2015. обезбедили смо милион динара. У наредне две године планирамо да издвојимо још 129 милиона динара што би требало да покрије све радове на Централној кули. Крећемо у обележавање тог стратишта и то је процес који је трајати годинама – истиче Весић. 


Централна кула постаће стожер будућег меморијалног центра, са још два павиљона, Италијанским и Чехословачким. Пре него што почне њено сређивање, град ће морати да расели уметнике који по разним основама користе тај објекат од педесетих година 20. века, а комисија треба да предложи програмски концепт. Пре три године, када је претходна градска власт са мртве тачке покренула обнову Централне куле, речено је да ће она постати музеј, место сећања на жртве логора, али и простор у коме би била изложена сачувана грађаиз времена стратишта. Ту би се обављала и научна истраживања о страдању цивила у Другом светском рату.

Да ли ће се тај план мењати, ни после четири седнице комисије за Старо сајмиште, којој председава славонски владика Јован Ђулибрк, није познато, као што није прецизирано ни како ће бити уређена целокупна површина комплекса од двадесетак хектара.

– Следеће године, надамо се, имаћемо обновљену Централну кулу, а убрзо потом и Италијански и Чехословачки павиљон. Комисија припрема елаборат у коме ће понудити своје виђење обележавања злочина на Старом сајмишту на основу којег ће Влада Србије да одлучи о природи меморијала – каже Ђулибрк.

Улаз у логор

Улаз у логор

У току године биће формирано и међународно саветодавно тело са задатком да помогне у осмишљавању будућег меморијала на левој обали Саве. На његовом челу требало би да буде Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал” у Јерусалиму, каже Ђулибрк, а окупиће и стручњаке из Европе и Америке. Јер, за тако важан пројекат морају се применити светски стандарди у чувању сећања на холокауст и геноцид.

– Ослонићемо се на стандарде Јад Вашема, који је узор целом свету за то како се организују меморијали зато што су обједињени истраживачки, архивистички, библиотечки, музеолошки и образовни аспект. Али, за разлику од израелског музеја који је посвећен сећању на страдање Јевреја уопште, ми ћемо градити меморијал на месту где се злочин десио, а то подразумева другачији приступ. Зато ћемо размотрити и концепте меморијала у Дахауу, Аушвицу и Поклоне Горе у Москви – објашњава владика Ђулибрк који је осам година у Јад Вашему проучавао холокауст и геноцид.

У рад комисије укључен је и председник Савеза јеврејских општина др Рубен Фукс. Заједница коју он представља жели да јој се додели Немачки павиљон.

– Инсистирамо да у том павиљону представимо достигнућа предратне заједнице Јевреја у Србији, да покажемо шта јој се у рату десило и шта је од ње остало. Важно нам је да осим жртава и злочинаца прикажемо и праведнике, људе који су спасавали Јевреје у току Другог светског рата. Осим сведочења малобројних логораша који су преживели и писма Хилде Дајч која описује последње дане у логору, од материјалних сведочанстава стравичног злочина не поседујемо готово ништа. Али највећи артефакт је само Старо сајмиште и, колико год да је то сада запуштен простор, његова аутентичност је од непроцењиве вредности – каже Фукс. 

Управо та аутентичност деценијама је урушавана и ружена, толерисањем дивље градње. Сајмиштем се раширио и „коров” замршених власничких односа. Гледано с Бранковог моста, визуром тог простора доминирају панои са исписаним именима ауто-сервиса, ресторана, теретана, па чак и једног приватног факултета. Једино нема белега да су ту, иза дрвећа и шибља, пре седам деценија, били павиљони смрти. 

Споменик културе 

1936. Комплекс Београдског сајмишта осмислиле су архитекте Миливоје Тричковић, Рајко Татић и Ђорђе Лукић као монументалну и модерну целину са средишњим павиљоном – кулом као доминантним мотивом

1937. Одржан први Београдски сајам. Комплекс је тада чинило пет великих југословенских павиљона, Централна кула, павиљони Италије, Чехословачке, Румуније, Мађарске, павиљон Задужбине Николе Спасића и мање зграде које су закупиле компаније попут холандске фирме „Филипс”

1938. Саграђени павиљони Турске и Немачке 

1974. Постављена прва спомен-плоча на зид некадашњег улаза у комплекс

1984. Откривена нова спомен-плоча од црног мермера на бетонском постољу која и данас постоји између куле и некадашњег Турског павиљона

1987. Скупштина града одлучила да Старо сајмиште прогласи за споменик културе

1992. Усвојен план детаљне регулације којим су објекти Старог сајмишта заштићени од рушења. Документ је предвидео њихову обнову, али и изградњу нових павиљона на месту срушених у савезничком бомбардовању 1944. 

1995. Откривен споменик жртвама логора Сајмиште, рад вајара Миодрага Поповића. Бронзана скулптура у облику „распукнуте форме круга чији део симболизује живот, а други смрт” висока је 10 метара и тешка 20 тона

Сеоба уметника из куле 

Централна кула адаптирана је у 18 атељеа у којима еминентни сликари, вајари, графичари стварају већ деценијама. Један од њих, сликар, карикатуриста и новинар Богдан Јовановић, 62 године атеље користи као радни и стамбени простор. Он и његове колеге не противе се да се из куле иселе ако добију адекватну замену, а то подразумева атељее који би имали довољно дневне светлости и високе таванице.

– Пре две године речено нам је да постоји могућност да се преселимо у адаптиране локале у згради у Блоку 64. Међутим, они не задовољавају основне услове за рад јер су им таванице високе свега два метра. Претходних месеци Централну кулу обилазиле су разне „делегације” од којих нико није знао да нам прецизира шта ће да буде у овом простору, као ни да ли ћемо и где ми бити пресељени – каже Јовановић.

(Фото Д. Јевремовић)

(Фото Д. Јевремовић)


1941–1944.

На подручју Србије које ће 1941. постати немачка окупациона зона, до Другог светског рата живело је око 16.600 Јевреја, као и 1.200 јеврејских избеглица из средње Европе. После избијања устанка у лето и јесен 1941. у масовним стрељањима, заједно са Србима погубљени су и готово сви јеврејски мушкарци, као и бројни Роми. Почетком децембра 1941. око 6.400 јеврејских жена, деце и старих заточено је у Јеврејском логору Земун (Јуденлагер Семлин) на Београдском сајмишту. Са њима је затворено и око 600 ромских жена и деце, подаци су из истраживања др Милана Кољанина, вишег научног сарадника Института за савремену историју у Београду. 

– Логор се налазио на територији усташке Независне Државе Хрватске, али је био под управом немачке полиције у Србији. Од краја марта до 10. маја 1942. јеврејски заточеници, осим неколицине жена удатих за Србе, убијени су у камиону гасној комори, чиме је окончан холокауст на немачком окупационом подручју у Србији – каже др Кољанин.

Овакав камион - гасна комора коришћен је и за убијање Јевреја заточених на Старом сајмишту

Овакав камион - гасна комора коришћен је и за убијање Јевреја заточених на Старом сајмишту

Логор на Београдском сајмишту потом је постао Прихватни логор Земун (Анхалтелагер Семлин) и служио је за интернирање партизана, њихових симпатизера, припадника ројалистичког покрета отпора, као и радно способних особа са подручја војних операција. Затвореници који су преживели тешке услове живота депортовани су у концентрационе или радне логоре у нацистичкој Немачкој или у окупираним земљама. У савезничком бомбардовању Београда и Земуна априла 1944. логор је оштећен и страдало је око 120 заточеника. Месец дана касније предат је на управу усташкој полицији, а крајем јула 1944. је распуштен. Према досадашњим истраживањима, напомиње Кољанин, у Прихватном логору Земун интернирано је 31.972 заточеника, већином Срба, од чега је трећина изгубила живот. 

Далиборка Мучибабић

 

Извор: ПОЛИТИКА

 

Везане вијести:

ФОРМИРАНА КОМИСИЈА ЗА СТАРО САЈМИШТЕ - Jadovno 1941.

ускоро изградња меморијалног комплекса старо сајмиште

Старо Сајмиште: Истина о страдању Срба ... - Jadovno 1941. 

Меморијал холокауста на Старом сајмишту - Jadovno 1941. 

Сајмиште, место манипулација - Jadovno 1941.