Конституирајућа скупштина Соколске Жупе Мостар одржана је у Мостару 28. марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње.

Говорим о теми која кореспондира са усташтвом, а коју сматрам изузетно важном, а чини ми се да јој се не посвећује никаква пажња, што може бити кобно за народ Источне Херцеговине.

Без длаке на језику проф. др Србољуб Живановић износи став о владици Јовану Ћулибрку и његовим штетним изјавама о Алојзију Степинцу које је изнео у интервјуу „Недељнику“, а критике није поштедео ни многе друге владике укључујући епископа ЗХиП Григорија…

Академик Милорад Екмечић, који је преминуо у Београду у суботу 29. августа, у среду 2. септембра сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпојина, живе спалили у једној штали жене и дјецу из села Љубљеница, у општини Берковићи.

Августовски покољи као и интернације у логоре смрти, само један дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погoдили Мостар.

У част затварања изложбе слика Биљане Ристић „Хероји Херцеговине“ која је претходних десет дана била изложена у галерији РТС-а у Београду синоћ је у организацији Удружења Невесињаца у Београду, одржана панел дискусија на тему „Невесињска пушка у контексту Велике источне кризе“.

Иницијативни одбор за подизање заједничког спомен обиљежја страдалим светосавским Србима на Придворачкој јами 23. јуна 1941. године позива све Србе добре воље да својим новчаним прилозима помогну у обављању ексхумације посмртних остатака страдалих и ДНК анализе, ради њихове идентификације.

У Љесковом Дубу је 29. јуна 1943. na три стратишта на најмучкији начин побијено 183 људи - мушкараца, дјеце, стараца, жена и трудница, од којих 165 житеља овог села и 18 мјештана околних села који су се у тренутку усташког терора затекли на том мјесту.

Српски народ је на Видовдан страдао у више наврата.

У Придворцима код Требиња јуче је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године.

Споменици свештеника Божидара Шаренца и Хакије Шарића који су на данашњи дан прије 74 године убијени заједно и бачени од стране усташа у јаму Пандурицу недалеко од Љубиња.

У присуству малобројних грађана Љубиња и потомака пострадалих служен парастос за 36 страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца и Попова Поља, убијених и бачених у јаму Пандурицу код Љубиња у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године.

Срби су на данашњи дан страдали у више наврата.

Укупно 36 мученика насилно су завршили своје животе у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године, у јами Пандурици код Љубиња.

На Гумну код села Капавица, у близини Љубиња, у Другом свјетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. јуна 1941. године у јаму бациле 57, па потом на оближњој заравни код ње постријељале – још 58 Срба из љубињских села Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића.

ЉУБИЊЕ – Парох љубињски Саша Којовић, служио је данас (субота) парастос свим пострадалим на Гумнима – код љубињског села Капавице.

На данашњи дан Срби су страдали у више наврата

„Благослов поља“ извршен је поводом годишњице смрти ратног злочинца Дон Илије Томаса

Патријарх Иринеј данас је у Патријаршији СПЦ примио делегацију Херцеговаца у Србији и том приликом дао подршку одржавању Херцеговачке академије посвећене српским жртвама 1941-1945, која ће се одржати 8. јуна у задужбини Илије М. Коларца у Београду, а чији ће приход бити приложен завршетку градње Храма Христовог Васкресења у Пребиловцима.

О судбини 13 Срба, које су у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. усташе мучки убиле на Придворачкој јами код Требиња, ћутало се више од 70 година.

Требињац Данило Сикимић, имајући довољно свијести о историјској важности документарног доказа, ратне је 1941. године, у тада окупираном Требињу, дана 6. октобра отишао до Придворачке јаме, и кријући – својим фотоапаратом, овјековјечио сву страхоту овог страшног злочина.

Будемо ли инертни – Ватикан ће нас докрајчити! О растакању Херцеговине и њеног људског расадника, како на западу тако и на истоку, прилично ћутимо и тако све отето и ненормално временом постаје нормално и законито

Пишите ви шта хоћете, али од тога неће бити ништа, као што ни досад ништа није било! – рекао је новинару „Моје Херцеговине“ један стари Требињац, који има вриједна сјећања. И додао да је то испричао мени лично јер сам га питала, али да забрањује да наведем његово име! Да неће да буде дио моје приче.

На православни Божић 1942. године усташе су починиле један од најмонструознијих злочина тако што су похватали све становништво села Придворица и убацили их у неколико штала које су потом запалили.

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звјерски начин убиле 117 српских цивила, међу којима је био и велики број дјеце.

У пуној слушаоници 1 Факултета политичких наука у Београду синоћ је одржана трибина под називом „Зашто негујемо културу заборава?" у организацији  Српског политичког форума и УГ „Јадовно 1941". Тема трибине био је геноцид почињен над српским народом на подручју Независне државе Хрватске и деценијама дуго «ћутање» о злочину, чији смо и данас сведоци. 

Жене и дјеца су живи запаљени у једној штали у Љубљеници, 28. августа 1941. на православни празник Велика Госпојина.

Убијено је више од 70 Срба из Драчева, Сјекоса, Кљенка, херцеговачких Глушаца, Дубравице, Колојања, Церовице, Вишића и појединаца из других места. 

Изложба историјских фотографија “Пребиловци”, аутора Предрага Лоза и Драгослава Илића, студената историје Филозофког факултета из Бањалуке, свечано је отворена на Трибини младих Културног центра Новог Сада. На отварању, посетиоцима су се осим аутора, обратили и заменик председника Скупштине града Новог Сада, Мирослав Илић, председник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, др Душан Басташић и Миленко Јахура, председник српског националног друштва Пребиловци.

НОВИ САД, 18. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Новом Саду је отворена изложба "Пребиловци", фактографско свједочење о стравичном геноциду над Србима који је у Другом свјетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/ над житељима малог доњехерцеговачког села Пребиловци у љето 1941. године.

Отварање изложбе 17. новембра 2014. у 19 сати у Клубу “Трибина младих”

МОСТАР, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Служењем парастоса у Лакшевинама и Ортијешу код Мостара данас је обиљежено 70 година од страдања мјештана ових мостарских насеља у Другом свјетском рату.

Na današnji dan, 11. kolovoza 1941. dogodilo se jedno od najtežih stradanja na području Popova polja. Ustaše su pobile 101 stanovnika ovdašnjeg sela Čavaš.

Са вером у срцу, Старац Вукашин ни у тренутку страдавања није угрожавао никога, те поста Новомученик српски

Служењем помена и полагањем цвијећа данас је обиљежена годишњица масовног страдања Срба из Поповог поља, Бобана и околних мјеста. Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након звјерског мучења бациле их у јаму Ржани До код Љубиња.

ЉУБИЊЕ – Пароси мостарски и љубињски,  Радивоје Круљ и Саша Којовић,  служили су данас (субота) парастос свим пострадалим на Гумнима  -  код љубињског села Капавице. На поменутом локалитету, у Другом свјетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. јуна 1941. године  у  јаму бациле 57 , па потом  на оближњој заравни  код  ње постријељале –  још 58 Срба из љубињских села  Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића.

У Корићку јаму у селу Корита, општина Билећа, усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повјереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића, мучки су убиле и бацили у јаму више од 130 Срба мјештана овог и околних села.

ГАЦКО, 29. НОВЕМБРА /СРНА/ - Уз благослов епископа захумско- херцеговачког и приморског Григорија, у Љесковом Дубу у општини Гацко почела је изградња храма посвећеног свим светим мученицима српским, међу којима и житељима овог села страдалим од усташа и Нијемаца 29. јуна 1943. године.У Љесковом Дубу је тог дана на три стратишта на најмучкији начин побијено 183 људи - мушкараца, дјеце, стараца, жена и трудница, од којих 165 житеља овог села и 18 мјештана околних села који су се у тренутку усташког терора затекли на том мјесту

Фељтон о страдању Срба у Херцеговини од стране усташа завршавамо текстом о херцеговачком устанку, покренутом из потребе да се билошки опстане.
Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. Године), учинила је овај кршевити крај ареном најгнуснијих злочина које је запамтила свјетска историја, али и колијевком првог масовног устанка против фашистичке тираније у поробљеној Европи.

Трећи талас у сповођењу усташког геноцида у Херцеговини инициран је упутством Главног усташког стана од 20 јула 1941 године. Усташе су се посебно потврдиле да од Срба очисте Љубушки, завичај свог министра унутрашњих послова Андрије Артуковића. Тада су на стратиштима Хумац, Храшћани, Црнопод, Церно, Љубушки, Грабово село, Црљевићи, Звечелва дрин и другим, убијено 754 људи. У Љубушком је рат преживјело само 9 лица српске националности: 2 мушкарца, 4 жене и 3 дјеце.

Други талас усташких злочина, испланиран као „видовданска акција“, започео је 22 јуна масовним хапшењем Срба и Јевреја у Мостару, Стоцу, Чапљини, Љубињу, Невесињу, Гацку, Коњицу и другим херцеговачким мјестима.

Како су, кад и гдје убијани Срби по Херцеговини; прича је коју нико више нема право да заборавља и прешућује. Фронтал стога отпочиње још један фељтон.

БИЛЕЋА, (СРНА) - У селу Брестице код Билеће јуче је служен помен за 46 житеља које су прије 70 година звјерски побили муслимани из Фазлагића Куле, Кључа, Цернице и Борча.

ТРЕБИЊЕ - Када путник намјерник дође у манастир Светог ваведења у Завали осјећа такву тишину и духовност, као да је сваки камен манастира у себе уградио молитве бројних духовника који су се молили у овој светињи.

НЕК ПОТОМЦИ НАШИ ОВО ЗНАЈУ, НЕКА ПАМТЕ И НЕК СЕ ЧУВАЈУ
И НЕК О ТОМ ИСТОРИЈА ПИШЕ ДА СЕ НИКАД НЕ ПОНОВИ ВИШЕ

ТРЕБИЊЕ, 4. ОКТОБРА (СРНА) - Делегације општине Требиње и СУБНОР-а данас су, поводом 4. октобра, Дана ослобођења града у Другом свјетском рату, положиле цвијеће на споменик палим борцима Народно-ослободилачког рата (НОР) у градском парку.

РАВНО, 11. АВГУСТА (СРНА) - Умировљени епископ Атанасије служио је данас у селу Чаваш у Поповом пољу, федерална општина Равно, седамдесетогодишњи помен 101 српској жртви са овог подручја коју су усташе побиле у Другом свјетском рату.

ТРЕБИЊЕ, 27. ЈУНА (СРНА) - Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије служио је парастос за око 200 Срба из Поповог поља које су усташе бациле у јаму Јагодњачу у јуну 1941. године.