Прва комунистичка власт у Србији догодила се у Ужицу, а са њом и први масовни злочини. Међу стотинама ликвидираних грађана нашао се и парох ужички Милан Пашић.

У Великом Паланчишту код Приједора данас је одржан традиционални народни збор на гробљу жртава фашистичког терора, као знак сјећања на 367 цивила страдалих прије 73 године у овом селу.

Историчар Немања Девић објавио књигу "Смедеревски крај у Другом светском рату". Резултат истраживања је и попис 4.100 жртава и непознати детаљи о кључним догађајима

У Краљеву је данас обиљежена годишњица трагичног догађаја из октобра 1941. године, када је њемачки окупатор у Другом свјетском рату стријељао 2.190 цивила - грађана Краљева.

У недјељу послије Срђевдана 25. октобра 2015.године у цркви у Малом Паланчишту.

На отварању семинара о холокаусту за наставнике историје, 7. октобра 2015, министар науке и технолошког развоја Срђан Вербић, поновио је једну неистину која се, под хрватским утицајем, одавно и свесно пласира у српској јавности у намери да се оптуже Милан Недић и Србија за учешће у немачком великом злочину над Јеврејима.

Премијер Србије Александар Вучић оцијенио је да је хрватски "Јутарњи лист", близак највишим круговима у Хрватској, изнио набруталније лажи да његову породицу нису убиле усташе, те нагласио да се убијени од усташке руке у његовој фамилији броје десетинама.

Скупштина општине Крупа на Уни усвојила је Резолуцију о геноциду над српским народом на простору Подгрмеча, општине Босанска Крупа, који су у периоду 1941-1945. године починиле НДХ и њене слуге, и о почињеном прогону и етничком чишћењу Срба из Подгрмеча у периоду 1992-1995. године.

Не намеравамо да оптужимо Хрвате за оно  што нису урадили Србима, али ћемо погледати документа која веома јасно говоре шта јесу.

Са данашње историјске дистанце је чудна дугогодишња наивност Срба на свој положај и страдање у Хрватској.

Петак 09. октобра 2015. године​ у ​19 часова​, ​​велик​а​ сал​а​ зграде СПКД ''Просв​ј​ета''. 

Ускоро реконструкција меморијалног комплекса старо Сајмиште. Постоје услови да се почне са уређењем, али то је процес који ће трајати годинама

Музеј Семберије у Бијељини припремио је изложбу под називом "Женска страна слободе" поводом седамдесет година од завршетка Другог свјетског рата и 24. септембра - Дана града.

ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ДА ХРВАТСКА ВОЈСКА УВЕДЕ СЛУЖБЕНИ ПОЗДРАВ „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“

Оптужница против усташког поглавника Анте Павелића, која никада није окончана суђењем, обухватала је, између осталог, оптужбе за расне законе, концентрационе логоре, убиства дјеце, пљачкање имовине и сарадњу са нацистима, наводе хрватски портали.

Хрватска страна је уверена да је комисија за разговоре између католичке и православне цркве основана са једином намером да се смире тензије после канонизације.

Наjновија научна студиjа открила jе да се траума жртава Холокауста епигенетским налеђем пренела на наредне генерациjе

У једном од последњих интервјуа, датог Вечерњим новостима, преминули историчар пре годину дана говорио је о кризи у Србији , „у каквој вероватно никада није била у својој историји“

Из проповеди кардинала Бозанића у Ријеци сазнало се шта је папа Фрањо одговорио патријарху Иринеју о канонизацији Степинца. -Садржај писма које је поглавар СПЦ претходно упутио Светој столици није обелодањен

Ексклузивно из Magnum crimen-a преносимо писмо (Promemoria) „блаженог“ Степинца папи Пију XII, у којем тражи да Ватикан спасе НДХ од нестанка, јер је у питању брана „офензивном бизантинизму“, тј. православљу.

У Сремској Митровици је, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, на простору уз старо православно гробље, мученички страдало од усташке руке 150 недужних мушкараца, жена и дјеце из Шида, међу којима и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. вијека.

У Броду је служен парастос за 550 Срба са подручја Брода и Дервенте, који су страдали на данашњи дан 1941. године.

Поменом и полагањем вијенаца на реконструисани споменик жртвама Народноослободилачке борбе 1941-1945. године у Дрињачи, обиљежено је 70 година од ослобођења овог зворничког насеља у Другом свјетском рату.

Умро Миодраг Ченић (88), очевидац тешког партизанског злочина на крају другог светског рата у Бањалуци. У Шибовима маљем убијено 700-1.000 заробљених четника Павла Ђуришића

Сигурно је да Овај злочин није довољно истражен и сећање на њега је готово избрисано. Тачан број жртава никад није утврђен, ексхумација никада није обављена и жртве нису достојно сахрањене.

Без обзира на стварност да су Срби балкански народ који је у 20. веку највише пострадао, чињенице о томе се немилосрдно потиру па чак и негирају. Таква константа у нашем друштву изнудила је код српских интелектуалаца покрет за оснивањем Меморијалног центра за српске жртве.

Полагањем вијенаца и одавањем почасти на Теразијама, код Споменика објешеним родољубима, данас су обиљежене 74 године од злочина нацистичких окупационих снага над цивилима у Београду.

Скупштина општине Нови Град утврдила је листу спомен-обиљежја од великог значаја за ову локалну заједницу.

Бански Грабовац је питомо село, смештено у готово самом центру Баније. Накад је било општинско место. А општинско је било и пре Другог светског рата.

На данашњи дан 1941. године довршено је убијање око 7.000 Срба у раније ископаним рововима на Мехином стању и у православној цркви у Великој Кладуши, подсјећају из Удружења "Јадовно 1941".

Директор Балканолошког института САНУ Душан Батаковић рекао је да се временом, уз синхронизовано дејство сродних наука и медија, Србима постепено намеће хрватско комунистичко тумачење прошлости као увод у стварање осјећања трајне кривице и развијање комплекса ниже вриједности.

Директор јерусалимског Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф рекао је да 70 година након завршетка Другог свјетског рата нациста има много мање, али да је и даље велики број оних који су живи.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца код спомен-обиљежја, данас су у Доњем Водичеву код Новог Града обиљежене 74 године од страдања 75 српских цивила које су на Илиндан 1941. године убиле усташе.

Зверства које су чиниле усташе у НДХ, а препричавале српске избеглице, довеле су до тога да 13. септембра. 1941. године, избегли архимандрит Лонгин званично обавести Свети архијерејски синод СПЦ о погрому коме је изложена црква

На Спомен-гробљу поред магистралног пута Косјерић - Ваљево, одржана комеморација и служен парастос 81 родољубу, које је 28. јула 1941. године немачка казнена експедиција стрељала у знак одмазде за једног убијеног војника - мотоциклисту

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је синоћ у Милића гају код Козарске Дубице да је слобода најважнија ријеч у историји српског народа, који је због ње увијек страдао прекомјерно.

Полагањем вијенаца на партизанско гробље у насељу Кнежица код Козарске Дубице, јуче је почело обиљежавање 74 године од подизања устанка против фашизма у БиХ.

Град Бањалука је за недјељу, 26. јула, обезбиједио бесплатан превоз до Милића гаја, код Козарске Дубице, гдје ће бити одржана централна свечаност обиљежавања Дана устанка против фашизма 1941. године.

Геноцид се догодио у НДХ. Не само над Јеврејима, него и над Србима, и то много више него над Јеврејима

Моје једноставно и људско питање гласи: Зашто је око 11.000 побијених у највећој мјери Срба, Јевреја и осталих у сред Сарајева нижеразредни догађај у односу на Сребренички?

Код јаме "Понор" у Миљевини код Фоче служен је јуче помен за више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини који су крајем маја 1945. године убијени на том мјесту.

Делегације града Приједора и градског одбора СУБНОР-а положиле су данас вијенце на споменик на Патрији - мјесту гдје су прије 73 године партизански одреди извршили пробој из опкољене Козаре у вријеме велике непријатељске офанзиве 1942. године.

Код јаме Понор у Миљевини код Фоче, у недјељу 28. јуна, биће служен помен за више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини, који су на том мјесту страдали у мају 1945. године.

Аутор књиге "Народ без шансе" Момчило Диклић изјавио је вечерас у Београду да ће Европа тек упознати право лице Хрватске која се никада није раскрстила са нацистичком и усташком прошлошћу, што за посљедицу има да Срба на том простору више нема, односно да је оно мало преосталих изложено асимилацији и покатоличавању.

У селу Разбој код Српца данас је обиљежено 70 година од страдања бораца Југословенске војске у отаџбини на Лијевчу пољу.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је данас да је Битка на Сутјесци симбол моралне чврстоће како треба да се брани сваки кутак земље, слобода и достојанство.

Једна фотографија, настала 1944. године у Кнежици код Козарске Дубице, заувијек је постала симбол антифашистичке борбе и херојства народа Козаре и Поткозарја. Ријеч је о фотографији мајке Милице Тепић, која дјецу спасава фашистичког терора и злочина, бјежећи и скривајући се планином Козаром и њеним обронцима.

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије данас се у гробљанској спомен-капелици у Камнишкој Бистрици у Словенији помолио за душе свих пострадалих жртава Другог свјетског рата и послијератног револуционарног насиља.

Маратовска јама, код Кистања. Усташе су 6. јуна 1941. мучиле, поклале и бациле 550 - 600 Срба, мушкараца, жена и дјеце

„Све у свему, Хрвати и Срби су два света, Северни и Јужни пол, који се никада не могу срести, осим једним Божијим чудом. Шизма је највеће проклетство Европе, скоро још веће од протестантизма. Ту нема ни морала, ни принципа, ни истине, ни правде, ни искрености..."

Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао је да злочини које је починила усташка легија Јуре Францетића још нису истражени.

Предсједник приједорске организације СУБНОР-а Вељко Родић осудио је данас постављање бијеле траке на споменик народном хероју доктору Младену Стојановићу око подигнуте руке која симболише одлучност борбе за све људе.

Банија је, као и цела Српска Крајина, и све наше Крајине расуте по свету, мој завичај у језику.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 72 године убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце. Према незваничним подацима, та два дана убијено је више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима.

На петоминутном снимку се могу видети грађани како у центру града, на Тргу слободе беже у склоништа, авиони изнад града, као и експлозије и дим од последица бомбардовања.

Борци Осмака о масовној гробници пронађеној у селу Снагову. Демантовали Тужилаштво БиХ да ту леже страни војници

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бити обиљежене 72 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројице 1943. године.

Хвалећи наводно изразито антиусташко опредјељење Фрање Туђмана како би ваљда на тај начин омекшао хрватски десни екстремизам, што је сасвим у супротности с временом у којем је први хрватски предсједник владао, Славко Голдстеин, иначе мудар и разуман човјек, доживио је изгледа некакав свој унутрашњи лом

“…заборав омогућава ранама да гноје… .када сећање чили, значи да зло чини да ране гноје," Папа Франциско у Базилици Светог Петра у Риму / априла 2015. /

У издању Музеја жртaва геноцида у Београду прошле недеље објављена исповест Николе Костура. Хиљаде изјава и сведочанстава Срба о злоделима у НДХ још чаме у архивима. И Италијани се гнушали усташа.

У спомен-капели у Старом Броду код Вишеграда данас је служена света литургија и помен за више од 6.000 Срба које су у прољеће 1942. године убиле усташе, припадници Црне легије Јуре Францетића.

У Брчком је синоћ промовисана "Књига о Диани Будисављевић", аутора Бошка Ломовића.

Света литургија биће служена у Спомен-капели у Старом Броду, са почетком у 9.00 часова. 

Након дужег времена, дана 25. априла 2015. год. на дубичким кречанама, служен је парастос за све невино убијене Србе које су усташе побиле 1941. год. на овом мјесту. Логор је успостављен 1941. год. са лијеве стране пута од  Дубице према Костајници, непосредно код села Баћин, двадесетак километара југоисточно од Јасеновца.

У Спомен парку Дотршчина одржан је помен на неколико хиљада жртва усташког режима - церемонији су присуствовали амбасадори у Загребу, али не и представници политичког живота Хрватске.

Полагањем вијенаца на бисте народних хероја Миће Шурлана и Симе Бјелајца и историјским часом, у Новом Граду је данас обиљежен 9. мај - Дан побједе над фашизмом.

У издању издавачке куће "Вукотић медиа" из Београда данас је објављена књига "Поља несреће", прва хроника страдања Срба у БиХ од 1992-1995. године, коју је сачинио Миливоје Иванишевић.

Ко је надокнадио штету Београду, Крагујевцу, Краљеву? За убијене жене, дјецу, ђаке? За наредбу: "сто (цивила) за једнога (њемачког војника)"? За разорену Националну библиотеку, за неповратно уништену културну и националну баштину?

У Бањалуци ће у суботу, 9. маја, бити обиљежено 70 година од побједе над фашизмом, потврђено је Срни у Одбору Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, који је организатор.

Један пуцањ из пиштоља, касно увече на Ускрс, из дворишта апотекара Рудолфа Сауера био је знак да отпочне прогон недужних Срба и Јевреја. Ухапшено је преко пет стотина људи, жена, старих, младих, јаких и нејаких.

На данашњи дан српски народ страдао је у више наврата.

У селу Осову код Рогатице данас је служен парастос и прислужене су свијеће на мјесту гђе су усташе у априлу `1942. године на звјерски начин побиле скоро стотину Срба. И о овом злочину се деценијама ћутало.

У оквиру обиљежавања 24. априла - Дана општине Котор Варош положени су вијенци на спомен-костурницу НОР-а, спомен-бисту народног хероја Радета Личине и спомен – обиљежје погинулим борцима у одбрамбено – отаџбинском рату.

У Културном центру Градишка синоћ је одржана свечана академија поводом обиљежавања Дана општине - 24. априла и 70 година од њеног ослобођења од фашистичке окупације.

Посланик Народне скупштине Србије Александар Чотрић изјавио је данас у Јеревану да Србија разумије страдање Јермена које је почело 24. априла 1915. године, јер је и српски народ био жртва геноцида који је над њим почињен у Другом свјетском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ).

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према ријеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маја 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.

Прогон Срба од 1991. до 1995. године је понављање и наставак зла који је српски народ доживио у Хрватској 1941. године, а иако је Хрватска чланица ЕУ, скоро ниједан од проблема Срба није ријешен, оцијењено је данас на научном скупу "Срби у Хрватској од конститутивног народа до националне мањине".

Предсједник Друштва за очување сјећања на холокауст Александар Вељић изразио је жаљење што нигдје у Војводини нису одржани комеморативни скупови поводом 74 године од "априлског покоља" који су 1941. године починиле трупе мађарског намјесника Миклоша Хортија над недужним и ненаоружаним цивилним становништвом Бачке.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта оцијенио је поводом 74 године од оснивања Независне Државе Хрватске (НДХ) да хрватско друштво никада није успјело да се суочи са својом прошлошћу и никада није признало да је над Србима извршен монструозан геноцид.

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили  војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик  одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу

Мало-мало па се представници највишег државног врха Србије – Томислав Николић, Александар Вучић и Ивица Дачић – огласе о прекој потреби развијања добросуседских односа са Хрватском. Па неки од њих дода и развијање међудржавних односа.

Београд мора да се сјећа 6. априла 1941. године када је био потпуно уништен и када је убијен велики број грађана, што је условило да се српска пријестоница не развија као други градови који нису били изложени разарању, изјавио је данас градски менаџер Горан Весић.

Немачки бомбардери су 6. априла 1941, у четири наврата, бомбама засули град. Гађан је насељени део града, погођени су Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку побијено је и рањено више стотина цивила.

У понедјељак се навршавају 74 године од избијања Другог свјетског рата на тлу некадашње Југославије, који је Њемачка отпочела изненадним бомбардовањем градова 6. априла 1941. године.

Приједорски СУБНОР организовао је данас историјски час и полагање вијенаца на споменик народном хероју, доктору Младену Стојановићу поводом 119 година од рођења и 73 године од погибије легендарног партизанског команданта.

Почасни конзул Србије у Јерменији Бабкен Симоњан изјавио да Срби никада не смију заборавити геноцид који је над њима почињен у 20. вијеку и нагласио да српски народ културу сјећања мора учити од јерменског.

На Стегића Ади код Српца данас је служен парастос за 22 жртве фашистичког терора које су усташе звјерски побиле крајем марта 1944. године.

На Стегића Ади поред Врбаса сутра ће бити служен помен и парастос за 22 жртве фашистичког терора које су усташе звјерски побиле.

Савезничко бомбардовање Београда на Васкрс 1944. године остало је урезано у српску колективну свест као једна од трагичних страница наше историје. Недељу дана након њега, тадашњи председник српске владе под окупацијом, обратио се свом народу путем радија, изражавајући дубоки гнев и бол због огромних људских и материјалних жртава. Његов говор представља исечак из једне историјске епохе из које, по свему судећи, нисмо извукли поуке.

Кроатизација Славоније и Срема требало је да се изврши што пре, те су били добродошли и Словенци протерани из немачке окупационе зоне.

У спомен-капели у Старом Броду код Вишеграда данас је служен парастос за више од 6.000 Срба које су у прољеће 1942. године убиле усташе, припадници Црне легије Јуре Францетића.

У мјесту Вршани код Бијељине 82 мјештана  српске националности, 16. марта 1944.  убили  су припадници злогласне Ханџар дивизије.

У Козарској Дубици данас је почео трећи семинар о теми "Педагошки приступ изучавању холокауста у средњим школама у Републици Српској", на којем предавања доктора Хаве Барух из Међународне школе "Јад Вашем" у Израелу похађају 22 професора историје и српског језика из средњих школа у Српској.

Последњих недеља и месеци сведоци смо надимања психологије уперене против Срба и Српске Православне Цркве у суседној Републици Хрватској. Таква расположења и гестови евоцирају тешко време Другог светског рата.

„Кад су Ивану Мерцу поставили питање зашто љуби Католичку Цркву и Светог Оца Папу, Иван је одговорио: „Јер у њој видим јасну слику прељубљеног Спаситеља и Бога Исуса са свим његовим савршенствима, а у Светом Оцу Папи под приликама човјека видим Бога свога и Господа свог."

У злогласној "Новосадској рацији" у јануару 1942. године само у Новом Саду сурово је убијено и бачено под лед Дунава више од 5.000 недужних људи махом српске, јеврејске националности, а не око 3.300 људи 

Његова светост патријарх српски Иринеј и предсједник Понтификалног савјета за унапређење јединства хришћана Курт Кох размотрили су у Београду низ отворених питања између двије цркве, посебно оних која су у вези са дешавања на тлу бивше Југославије у периоду Другог свјетског рата.

Историјска изложба Музеја Козаре под називом "Година страдања - 1942." отворена је вечерас у Завичајном музеју у Градишци.

Музеј Козаре гостоваће са историјском изложбом "Година страдања - 1942" у Градишци, Козарској Дубици и Новом Граду, најавила је виши кустос историјске збирке овог матичног музеја Ведрана Адамовић.

Професор Смиља Аврамов изјавила је данас да Европу и свијет треба подсјећати на огромне заслуге српског народа, а прије свега на то да су српски научници "ударили темеље данашњој технолошкој револуцији".

На Партизанском гробљу у Мостару данас је, приликом обиљежавања 70 година од ослобођења града од фашизма, дошло до инцидента у коме је једна особа погођена флашом, док је на зиду на самом улазу исписан графит: "Ваше злочинце и злочине величајте негдје источније".

Протеклих месеци се често говорило и писало, приказивани су и ТВ прилози о почетку Великог рата као и о седамдесетогодишњици ослобођења Београда у II Светском рату.

Новообјављени документи обелоданили детаље везане за Конференцију на Криму од 4. до 11. фебруара 1945. Организацију скупа у Јалти Стаљин поверио Берији

Францетића „Црна легија“ починила је стравичан злочин над Србима у селу Црквине. Тај дан убијено је 165 цивила, међу којима је било 40 чланова породице Пушоња.

У Другом свјетском рату, на подручју данашње БиХ, страдала је 721.000 Срба, муслимани су имали 68.000 страдалих, а Хрвати 24.000. Посљедица свега је радикална промјена демографске слике, наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић.

Случај породице Ковачић из Бенковца – у којој родитељи децу уче и потичу да поздрављају нацистичким поздравом и тако их фотографишу – нипошто није једини случај “нацистичког одгоја” у Хрватској.

Поникве, Горње Дубраве, Огулин. 31. јануара 1945. године, све житеље села које су затекле усташе код куће, поклале су и спалиле у кућама. Њих 30, жена, мушкараца и дјеце

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце.

Село Шегестин, Двор на Уни  усташе су 29/30 јануара поклале 242 српска сељака. Била је то  „Ноћ крвавих ножева“ 

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце.

Пројекцијом филма "Мој отац, Мирко Фукс" и радионицом "Мирко Фукс, грађанин Новог Сада" завршен је седмодневни програм под називом "Ледена тишина говори", који је одржан у Новом Саду.

У Јеврејском културном центру "Арие Ливне" у Бањалуци синоћ је отворена изложба "Логор Ђаково: Сјећање као опомена", поводом Међународног дана сјећања на жртве холокауста.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце.

Поводом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве холокауста, у Јеврејском Културном центру "Арие Ливне" у Бањалуци данас ће бити отворена изложба "Логор Ђаково: Сјећање као опомена".

У Средњошколском центру "Ђуро Радмановић" у Новом Граду приређена је изложба поводом Међународног дана сјећања на жртве холокауста.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора, у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце.

Срна од данас, 26. јануара, доноси фељтон у пет наставака о усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи убијена 342 житеља села, међу којима 226. дјеце.

Двадесет и шестог јануара годишњица је страшног хрватског усташког злочина, 1942. године, у српском селу Комоговини, на Банији, у Хрватској.

"Народни суд" у Новом Саду симболично је данас прогласио кривим мађарског регента Миклоша Хортија за геноцид, који је мађарска војска под његовом командом починила над 100.000 недужних цивила - житеља Бачке.

У Новом Саду данас је одржана комеморација поводом 73 године од "Новосадске рације", злогласне акције мађарске окупаторске војске у Другом свјетском рату у којој је побијено и под лед Дунава бачено неколико хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома.

Илеана Чура Сазданић преживела мађарску рацију у Новом Саду на данашњи дан 1942. године. Брутално су јој убили мајку и тетку, преживела јер су је злочинци пустили да оде по капут

Срби су на данашњи дан страдали у више наврата 1942. и 1993. године.

У Културном центру Новог Сада данас почиње седмодневни програм "Ледена тишина говори", који је посвећен сјећању на више хиљада жртава "Новосадске рације", углавном Срба, Јевреја и Рома.

ЗА ВРЕМЕ „НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ“ ПОЛИЦАЈЦИ СУ ДОЛАЗИЛИ И У СТАН МОГ СТРИЦА, ГДЕ САМ ТОГ ЈАНУРА 1942. ГОДИНЕ БОРАВИО. ПОЛИЦАЈЦИ СУ УГЛАВНОМ БИЛИ УЧТИВИ, А ЖАНДАРИ УБИЦЕ. ПИТАЛИ СУ КО ТУ СВЕ ЖИВИ, ПОГЛЕДАЛИ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ, ЗА ДЕЦУ – СТРИЧЕВЕ СИНОВЕ И МЕНЕ – БИЛА ЈЕ ДОВОЉНА ЂАЧКА КЊИЖИЦА.

Једина преживјела била је кћерка Анђа, беба у колијевци, на коју су испаљена два метка од чега ју је један погодио.

Срби су на Мали Божић (Православну Нову годину) страдали у више наврата.

Река смрти није заобишла ни стадион Новосадског атлетског клуба где је острвљени касапин Мартин Роберт крвавим пиром уприличио стрељану «залеђених» мета, а онда и трку смрти. Утакмицом коју нико није преживео окончала се пре 73. година рација у Новом Саду 

Све становнике Милетићеве улице у Новом Саду, хортијевски окупатор је побио на улици, одвезао лешеве на Штранд и бацио под лед. 

Само на утоку Јегричке у фашистичкој рацији леденом реком истекло је више од 1500 живота - Мост на Тиси у Жабљу и даље раздваја злочином неспојиве обале

Петриња, православно гробље. Усташе су 7. јануара 1942. На православни Божић поклале 49 Срба из села Комоговине, Јошевице и Моштанице.

ЦЕНТАР „Симон Визентал” осудио је данас одржавање мисе у Загребу за пронацистичког усташког поглавника Анту Павелића, истичући да то представља „значку срама” за католичку цркву.

ПРИЈЕДОР, 29. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Градоначелник Приједора Марко Павић рекао је данас да се овај град поноси борцима Народноослободилачког рата /НОР/, јер су они ударили темеље ономе што данас има.

ПРИЈЕДОР, 22. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Музеју Козаре у Приједору вечерас је отворена документарно-историјска изложба под називом "Година страдања - 1942", која садржи избор из легата Бошка Башкота.

Као и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи југословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитације приватном иницијативом

На иницијативу проф. др Хорста Телчика, бившег саветника немачког председника за безбедност и спољну политику, 5. децембра ове године немачки Зеит онлине (Време он лајн) пренео је апел 60 немачких интелектуалаца из сфере политике, нуаке, културе, медија па и цркве под називом „Нови рат у Европи? Не у наше име !” упућеног немачкој Савезној влади као „посебном носиоцу одговорности за очување мира”, а због тога што „Северна Америка, ЕУ и Русија несвесно плутају у правцу рата”.

ШАМАЦ, 1. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У храму у Српској Тишини, код Шамца, данас је служена литургија, након чега је код заједничког споменика служен парастос за борце погинуле у посљедњем отаџбинском и Другом свјетском рату, те положени вијенци и цвијеће.

Зашто се Хрвати тако грчевито противе Великој Србији? Шта је то што смета Хрватској у Шешељовој (српској) идеологији? Одговор је прост, не желе да изгубе оно што су окупирали и добили, а није никада било њихово. 

Комшије муслимани из сусједних села покупили су српско становништво из села Миросаваца у општини Лопаре под изговором да их са ратног подручја воде на сигурно. Сутрадан су их муслиманске усташе поклале на "Старој води".

НОВИ ГРАД /СРНА/ - На мјесном гробљу у Равницама код Новог Града јуче је служен парастос и прислужене су свијеће за 168 мјештана овог српског села које су усташе убиле 25. новембра 1943. године.

Режисер Емир Кустурица оцијенио је да бошњачки интелектуалци упорно настоје да дјецу бораца против нациста „реформишу“ у фашисте, а да геноцид у Андрићграду виде само они чији су се дједови борили на страни нациста у редовима усташа и Ханџар-дивизије.

КОЗАРСКА ДУБИЦА /СРНА/ - У Спомен-подручју "Доња Градина" у Козарској Дубици синоћ је промовисано дјело књижевника и новинара Бошка Ломовића Књига о Диани Будисављевић, хуманитарки аустријског поријекла која је током Другог свјетског рата спасила више од 15.000 дјеце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.

КОЗАРСКА ДУБИЦА, 18. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Спомен-подручју Доња Градина сутра ће бити одржана промоција Књиге о Диани Будисављевић, аутора Бошка Ломовића. На промоцији ће, осим аутора дјела, говорити издавач Стево Ћосовић и Његово преосвештенство епископ славонски Јован /Ћулибрк/. 

ТРЕБИЊЕ /СРНА/ - У Требињу је синоћ отворена изложба паноа са фотографијама и документима на којима је приказано страдање Срба у 20. вијеку са акцентом на Нато бомбардовање СР Југославије /СРЈ/ од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

Не морамо пропагирати братство и јединство, симболе Француске револуције, не морамо се претјерано ни вољети, али морамо сурађивати – то је услов нашег опстанка. Имамо материјалну, хисторијску и интелектуалну одговорност да оправдавамо наше бивање на овом тлу, да оправдавамо хисторијски ход по овој земљи и да живимо еванђеље, истиче Данило Љуботина, архимандрит рођен у Пероју, који се након десет година избивања вратио вјерно служити својој црквеној заједници у Хрватској

Колико је злочин у Драксенићу почињен од стране усташа био монструозан видимо из свједочења преживјелих који говоре да се крв помијешања са мозговима жртвава слијевала низ врата цркве.

Епилог инцидента на утакмици Србија-Албанија је очекиван. Српска репрезентација је награђена, па кажњена. Испада да су стране подједнако одговорне. Шиптарски политичари, играчи, амбасадор и јавност учествовали су у организацији и злоупотреби инцидента на Партизановом стадиону.

БЕОГРАД, 5. НОВЕМБРА /СРНА/ - Радови на изградњи Меморијалног комплекса на Старом сајмишту у Београду у спомен жртвама нацистичких логора, који ће бити српски "Јад Вашем", почеће сљедеће године, најављено је на конститутивној сједници Комисије града Београда за изградњу овог меморијалног комплекса.

Становнике некадашње Партизанске Дрежнице највише љути што су им државне институције отеле добар дио друштвене имовине

Београд -- У суботу ће се у КЦ Рекс пдржати семинар о разумевању и практиковању антифашизма, кроз разматрање процеса денацификације у послератној Немачкој.

Њени чланови биће представници Владе Србије, главног града, Српске православне цркве, САНУ, Музеја Николе Тесле...

А да се мало окренемо будућности? Чему то копање по ранама из прошлости, зар не видите да се тиме само распирује етничка нетрпељивост, говорили су тронуто западни амбасадори и водећи либерални интелектуалци док су почетком деведесетих година свештеници вадили кости из херцеговачких јама.

У цркви Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту код Приједора данас је служена Света литургија и парастос за Србе овог краја које су прије 72 године убиле усташе.

БЕОГРАД, 25. ОКТОБРА /СРНА/ - Скупштина града Београда формирала је Комисију за утврђивање концепције програма Меморијалног комплекса "Старо сајмиште", који градске власти намјеравају да граде као помен жртвама некадашњег нацистичког логора.

ПРИЈЕДОР, 24. ОКТОБРА /СРНА/ - У Паланчишту код Приједора у недјељу, 26. октобра, биће обиљежено 72 године од покоља у овом селу, у коме су усташе за само једну ноћ на звјерски начин убиле 342 становника српске националности, међу којима 226 дјеце.

ПРИЈЕДОР, 22. ОКТОБРА /СРНА/ - У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатније Осме усташке бојне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила је покољ над становништвом Великог Паланчишта.

Данијел Михић имао је близак сусрет са феноменом о коме је било говора на страницама Фронтала. Најновија гимнастика у Хрватској изродила је овај текст.

Има један народ мали бројем али духом непобедив. Има један народ који никад ником слуга није био. Тај народ огромне индивидуалности каква год сила да га је притискала знао је како да спасе своју душу. Знао је увек како да спасе своју породицу, спасе пријатеље, спасе православље своје. Никад није заборављао ни оне друге, имао је тај народ увек разумевање и за непријатеље своје.Тај народ Србима се зове.

Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије. Породично се водило на стратишта: да мати гледа како се кољу дјеца или обратно. Данима након покоља свиње и пси разносили су дијелове тијела која нису била закопана него само прекривена гранама.

Прво Сабрање удружења потомака и поштовалаца српских жртава у ХХ вијеку одржано је на легендарној Козари у периоду 03-05. октобра 2014. године. Преко двадесет организација и појединаца потписало је Протокол о заједничком дјеловању на пројектима од националног значаја на крају Сабрања.

БЕОГРАД/КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ - У крагујевачким Шумарицама данас је одржана традиционална антиратна манифестација Велики школски час у знак сјећања на стријељање ђака, професора и грађана Крагујевца у Другом свјетском рату.

КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ - У Крагујевцу ће данас бити одржан "Велики школски час" у знак сјећања на неколико хиљада ђака у професора које су њемачке окупационе снаге стријељале за одмазду 20. и 21. октобра 1941. године.

Начин клања и убијања биле су каме,сјекире, маљеви и вјешала. Углавном пушка се није чула осим у случају покушаја бјекства Раде Бркића који је се за вријеме покоља сам некако успио одвезати, али је убијен приликом потјере.

Борба за превласт над сувоборским платоом Равна гора, као „местом сећања“, траје од 1941. до данас, а последице су катастрофалне. Планинска села преживела су многе ратове, буне и устанке, али не и дуготрајан мир у СФРЈ, а из националног сећања је избрисан податак да је Колубарска битка добијена на Сувобору, кажу фото-репортер Саша Савовић и историчар Милош Тимотијевић, аутори монографије „Равна гора“.

Шта су поуке које можемо извући из Другог светског рата? Колико нам је остало непознатих детаља о дешавањима непосредно пред и током Другог светског рата, а који су пресудно утицали на историјске токове у другој половини ХХ века? Да ли нам се историја понавља? Да ли је нацизам жива идеологија?

ПРИЈЕДОР, 19. ОКТОБРА /СРНА/ - У Великом Паланчишту код Приједора данас је, у знак сјећања на 367 цивила страдалих прије 72 године у овом селу, одржан традиционални народни збор на гробљу жртава фашистичког терора.

Хрвати! Кољачка кама великосрпских четника зарила се у наше здраво тијело. Под овом камом издише цвијет Хрватства, који је тако потријебан за будућност наше миле и драге нам Домовине. Никада се Хрватска у својој дугој повијести није налазила у таквој опасности као данас. Љубав према истој нам налаже да се ујединимо без обзира на политичка и идеолошка убјеђења и неслагања. Сви домобрани и усташе имају приступ и отворена врата у Народноослободилачки покрет Хрватске. 

Злочин над српским цивилима у Драгинцу претходио је злочинима у Краљеву и Крагујевцу. Њемачки злочинци су стријељали 2950 српских цивила у једном дану.

КУКУЊЕВАЦ, 13. ОКТОБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован учествовао је на комеморацији у знак сећања на пострадале мјештане села Кукуњевац у Другом свјетском рату, саопштено је данас Срни из Епархије славонске.

Дозволити да нам се понавља оно што се десило уназад ових 67 година, био би смртни гријех. 

Војна парада поводом 70. годишњице ослобођења Београда, заказана за 16. октобар, испланирана је готово до детаља.

БИЈЕЉИНА, 30. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У бијељинској касарни "Војвода Степа Степановић" освештан је обновљени спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, прва војна црква у Републици Српској, подигнута 1994. године.

ВИШЕГРАД, /СРНА/ - У Старом Броду код Вишеграда освештана је јуче Спомен-капела изграђена у знак сјећања на 6.000 Срба које су убиле усташке јединице злогласне "Црне легије" Јуре Францетића у прољеће 1942. године.

СРЕБРЕНИЦА, 17. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У оквиру обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата данас је положено цвијеће у сребреничком градском парку на спомен-плоче мајору Српске војске Кости Тодоровићу и његовим четницима који су на данашњи дан 1914. године на неколико дана ослободили Сребреницу од Аустроугарске.

У знак сјећања на 6000 убијених Срба у Другом свјетском рату од стране усташке Црне легије, 20. септембра биће освештана Спомен капела у Старом Броду.

Отварање ватиканских архива, које ће бити могуће већ следеће године, бациће ново светло на односе Свете столице и Краљевине Југославије, на улогу папе Пија Дванаестог и врха Римокатоличке цркве у стварању Независне државе Хрватске, као и у скривању усташких и нацистичких злочинаца.

Дан несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске биће обиљежен 15. септембра у Бањалуци пригодним манифестацијама и уз поруку да што прије мора да буде завршен процес тражења несталих, речено је данас на конференцији за новинаре Одбора Владе Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

БРЧКО, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Испред споменика код православног храма у селу Буковац код Брчког данас је служен парастос за 27 мјештана страдалих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, за 59 жртава Другог свјетског рата и за четири Буковчана погинула у Првом свјетском рату.

БЕОГРАД, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрањо дозволио је отварање архива ватиканске Апостолске библиотеке за период од 1938. до 1958. године за који су заинтересоване Српска православна црква и држава Србија, рекао је главни архивар Жан Луј Бругес.

Latinica

На данашњи дан 1942. године у логор Јасеновац одведено је преко 400 мушкараца између 16 и 70 година из шидског села Јамена.

Постоје докази да су власти усташке НДХ, на чијем челу се налазио фашиста и саучесник Хитлера Анте Павелић, предали на чување Ватикану 350 милиона швајцарских франака у злату- наводи Глас Русије. Ова "трансакција" усташког главешине и Ватикана документована је у спису од 21. октобра 1946. године, који је потписао Американац Емерсон Биглоу.

БЕРЛИН, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Фонд за јеврејске жртве нацистичких злочина саопштио је да је постигао договор са њемачком владом о исплати додатне финансијске помоћи дјеци која су преживјела холокауст.

Овај Шиђанин је успео да побегне са стрељања на сремскомитровачком гробљу 30. августа 1942. године

Широко распрострањен нацизам/фашизам достигао је свој врхунац у усташкој тзв. Независној држави Хрватској. Ратне прилике у којима нелогично постаје логично, потчиниле су веру политичким циљевима (или обрнуто). Шид као мултиетничка средина са већинским српским православним становништвом може се узети као својеврсни пример ратног ужаса Другог светског рата. Са једне стране, Шид је дао велик број жртава (у односу на своју популацију), док је са друге стране претрпео релативно мала материјална разарања.

САРАЈЕВО, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије освештао је новоподигнути спомен-храм Васкрсења Христовог на Кичеловом брду, зесеоку јањског села Бабићи, општина Шипово, који је саграђен на мјесту гдје су усташки злочинци 1941. године побили невине српске цивиле.

БИЈЕЉИНА, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Данас се навршава 75 година од почетка Другог свјетског рата, најкрвавијег и највећег ратног сукоба у историји човјечанства у коме је страдало око 55 милиона људи.

У Сремској Митровици је, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, на простору уз старо православно гробље, мученички страдало од усташке руке 150 недужних мушкараца, жена и дјеце из Шида, међу којима и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. вијека. 

БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ - На данашњи дан 1941. године костајничке усташе су починиле страшне злочине у селима у општини Козарска Дубица, а највише је страдала породица Јандрић.

"У селу Читлуку живјела је велика породица Јандрића. Тог јутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, његов најмлађи син стајао је у сталку. А онда, као да се небо сручило на мајку — зликовац је сјекиром одсјекао дјетету обје руке."

ОЏАК, 28. АВГУСТА /СРНА/ - Непознато лице или више њих премазали су црном фарбом предњи дио спомен-костурнице саграђен 1950. године у Доњој Дубици код Оџака, на којој су уклесана имена 849 српских жртава из Трњака, Доње Дубице и Струка убијених у Другом свјетском рату.

ШЕКОВИЋИ, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У центру Шековића данас је, поводом Дана и крсне славе општине - Велике Госпојине, откривено централно спомен-обиљежје свим погинулим српским борцима у ратовима од 1914. године до посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата.

На данашњи дан у шуми Растовачи поред Двора на Уни, усташе су убиле 25 Срба.

Бегово брдо, 19. августа 1941. Убијено 28 Срба.

ФОЧА, /СРНА/ - У Буновима код Фоче јуче је освештана спомен-капија на улазу у мјесно гробљу у засеоку Осијек и служен је парастос жртвама овог краја које су страдале у Другом свјетском рату.

Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у селу Слoбоштини код Славонске Пожеге убиле 1.165 заробљeних Козарчана. У дубоким сеоским бунарима удављено је педесеторо деце из села Требовљана под Козаром.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

ФОЧА, 14. АВГУСТА /СРНА/ - У Буновима код Фоче, у засеоку Осијек, у недјељу, 17. августа, биће освештана спомен-капија на улазу у мјесно гробље, те служено опијело жртвама Другог свјетског рата са овог подручја

БАЊАЛУКА, 13. АВГУСТА /СРНА/ - На данашњи дан 1942. године усташе су у селу Кусоње, у близини Пакраца, убиле 473 Срба, подсјећају из Удружења "Јадовно 1941".

На данашњи дан 1941. године довршено је убијање око 7000 Срба у раније ископаним рововима на Мехином стању и у православној цркви у Великој Кладуши. Усташки покољи су трајали од 30.јула до 14.августа.

10. августа 2014., испод планине Клек поред Огулина служен је парастос за 453 Србина који су мученички пострадали 1941. године. Парох дрежичко-јасенички протојереј Милош Орељ нагласио је да су у ову јаму бацани безазлени и невини православни Срби убијани од оних који су себе сматрали и називали чистокрвним Хрватима На нама је да се данас овде да се том истином напојимо, да је сведочимо, да се поклонимо и помолимо светим жртвама, и да свету истину о њима преносимо на потомке жртава од којих су многи расејани и разишли се на разне стране, за што је најбоља писана реч, посебно онај подсетник г. Затезала.

... Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса, и опет месту светом. Светом зато што су, не слутећи и не помишљајући да се то може догодити 1941., лако хватани, овде довођени, убијани и у ову јаму бацани безазлени и невини православни Срби 453...

Рајића кућа, односно Просветни центар „Огњиште Српско“ је огњиште за душу српску. То је кућа за подсећање и понос на етичке, историјске, духовне, војничке, државотворне, стваралачке и јединствене вредности славе и величине нашег народа. То је огњиште за подстицај сазнавања и афирмацију истине о Србима; за обнову и афирмацију части као највећег постулата човековог земаљског живота; за оплемењивање националне свести и духа на васкрс и срећу Српства.

ОГУЛИН, 10. АВГУСТА /СРНА/ - На планини Клек код Огулина, у Карловачкој жупанији, данас је служен парастос за 453 Србина које су усташе убиле 1941. године и бациле у Клечку јаму.

У недјељу 10. августа 2014. над Клечком јамом код Огулина, биће служен парастос невиним жртвама

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

У дворишту цркве Светог пророка Илије на Рудиштима, у општини Власеница јуче је свечано откивен и освештан споменик “Српском ратнику“, који симболизује страдање српских родољуба на овим просторима у свим ратовима у којима су се борили за слободу и своју отаџбину.

НОВИ ГРАД, /СРНА/ - Служењем парастоса и полагањем вијенаца у Новом Граду јуче је обиљежен Дан страдања цивилног становништва ове општине у Другом свјетском рату.

На Мехином стању у времену од 30. јула до 14. аугуста 1941. године убијено је на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дјеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гојковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Ријеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убијено је 4.000 српских сељака.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Слобоштина је мало село у опћини Брестовац у Пожештини за које је шира хрватска јавност чула тамо негдје 2004. године икада је бивши прослављени боксач Жељко Мавровић постао пољопривредник. Купио је овдје имање, производио здраву храну, добивао потпоре за промицање екопољопривреде и радо о томе говорио пред камерама.

Већ од првих дана по успостављању НДХ у прољеће 1941. Срби у Хрватској и Босни и Херцеговини били су законски дискриминисани и егзистенцијално угрожени.

БАЊАЛУКА, 25. ЈУЛА /СРНА/ - Поводом обиљежавања 27. јула - Дана устанка против фашизма у БиХ у Другом свјетском рату, град Бањалука организује бесплатан превоз до Милића Гаја у Козарској Дубици, гдје ће бити одржана централна свечаност поводом овог историјског датума.

БЕОГРАД, 22. ЈУЛА /СРНА/ - Скупштина града Београд данас је одлучила да се 10. мај убудуће обиљежава као дан сјећања на жртве холокауста у српској пријестоници.

Бомбе су пале на Сарајево, те не баш тако далеке 1941. године. Била је то Страсна седмица Великог поста. Митрополит Петар је вршио своје свакодневне богослужбене дужности, умиривао је народ и вјеровао да ће све бити по мјери праведних.

БЕОГРАД, 16. ЈУЛА /СРНА/ - Сутра се навршава 68 година од смрти команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, кога су нове југословенске власти осудиле на смрт и стријељале у ноћи између 16. и 17. јула 1946. године.

Први транспорт српске дјеце са Козаре стигао je  у Загреб 11. јула 1942. године. Страдање и најстрашније смрти нису биле заустављене...

ПРЊАВОР, 10. ЈУЛА /СРНА/ - Полагањем вијенаца на спомен-обиљежја народних хероја општине Прњавора, чланови СУБНОР-а обиљежили су 10. јул - Дан ослобођења Прњавора у Другом свјетском рату.

Икона старца Вукашина, каже Душан Басташић, је ту да после силних страдања невиних жртава, подсећа да се не одступа од основних хришћанских начела у деловању Удружења.

Згрожен вестима о покољима, др Првослав Гризогоно, позивајући се на хришћанску љубав и милосрђе, писао је надбискупу Степинцу да прекине масакре и иживљaвања над српским живљем на простору Независне Државе Хрватске.

На Мраковици ће данас бити обиљежене 72 године од Битке на Козари

БАЊАЛУКА, 1. ЈУЛА /СРНА/ - У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова у петак, 4. јула, биће обиљежене 72 године од Битке на Козари, а у суботу, 5. јула, страдање Срба у Подрињу у отаџбинском рату.

ПРИЈЕДОР, 24. ЈУНА /СРНА/ - На Мраковици ће 4. јула бити обиљежене 72 године од Битке на Козари, најавио је данас у Приједору предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић.

Српски народни форум из Борова и удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке,  организовали су у суботу отварање изложбе „Моје Јадовно“ и предавање на ту тему у Културном центру Борова.

БАЊАЛУКА, 13. ЈУНА /СРНА/ - Полагањем вијенаца на Спомен-костурници на Централном споменику народним херојима на Тјентишту и културно-умјетничким програмом данас ће у Организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске бити обиљежена 71 година од Битке на Сутјесци.

Хероина Другог светског рата, Диана Будисављевић, из логора смрти НДХ спасила је преко 12 000 деце.

СРЕБРЕНИЦА, 9. ЈУНА /СРНА/ - Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим, данас ће код Спомен-костурнице у Сребреници бити одата пошта и обиљежена 71 година од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан Тројчиндана 1943. године. Број настарадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.

Позивамо грађане да нам се придруже и увеличају наше саборовање.

Одбор за обиљежавање Духовског сабора Јелашиновци – Бојиште 07. и 08. јуни 2014. године

Општина Сански Мост – Федерација БиХ

ДРВАР, /СРНА/ - Удружење протјераних грађана Дрвар "Одрживи повратак" покренуло је иницијативу да се у овом граду на достојанствен, пригодан и цивилизован начин сваке године обиљежава Дан антифашизма, а од општинских власти затражено је да Дрвар прогласе Градом антифашиста.

Лику наших светих наредне године биће прибројане невине жртве Другог свјетског рата у Пиви, а међу њима и Јаглика Аџић, седамнаестогодишња дјевојка која је заједно са родитељима и браћом и бројним комшијама од стране фашиста и усташа спаљена. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије боравећи на празник Св. Василија Острошког у Никшићу даривао је епископа будимљанско-никшићког Јоаникија иконом Новомученице Јаглике.

Колико је Срба погинуло у ратовима деведесетих? Колико у оба светска рата? Знамо ли уопште сопствену историју? А ако не знамо, или нећемо да знамо, зар је чудо што нам је други – злонамерно – пишу?

Договорено је формирање комисије која ће решавати начин меморијализације на подручју некадашњег концентрационог логора

Убрзо након капитулације Краљевине Југославије појавила су се два покрета отпора против окупатора. Први је био четнички, на челу са Драгољубом Дражом Михаиловићем, а други комунистички (партизански), на челу са Јосипом Брозом Титом. 

У суботу, 10. маја 2014. у спомен парку Дудик код Вуковара од 17 часова у организацији удружења антифашиста биће одржан комеморативни скуп. Испред удружења Јадовно 1941. вијенац ће положити Душан Ј. Басташић, предсједник удружења. Свечана академија са културно-умјетничким програмом, којој ће присуствовати гости из три земље, минстарстава хрватске власти, почиње од 19 часова у Спомен кући нобеловца Лавослава Ружичке у Вуковару.

Потомци оних који су, овдје на овоме мјесту, 27. априла 1942. године, побијени па запаљени или чак живи запаљени, окупили су се данас да помену невине жртве усташког злочина.

У својој новој књизи посвећеној страдању Срба у XX веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила је искључиво страна документа и открила драматичне али и деценијама заташкаване размере злочина над српским народом.

Дванаестог априла1941. године, по наређењу мађарског регента Миклоша Хортија, противно Међународном праву, окупаторска војска ушла је у Суботицу и наредног дана запосела целу Бачку.  Окупација је пропраћена убиством 3.609 ненаоружаних грађана, што је први погром Срба у Другом светском рату!

Директор Центра „Симон Визентал” у Јерусалиму доктор Ефраим Зуроф, у специјалном разговору за Радио Републике Српске о намјери да Католичка црква прогласи Алојзија Степинца за свеца, истакао је да би таква одлука донијела много туге Јеврејима, Србима и Ромима, као и антифашистима.

Концентрациони логор на Старом сајму био је један од ретких које су нацисти сместили у срце једног града. На овом месту усмрћено 6.320 Јевреја, а затим и више од 10.000 жртава других нација међу којима су најбројнији били Срби

ПРИЈЕДОР, 18. ОКТОБРА /СРНА/ - У Великом Паланчишту код Приједора у недјељу, 20. октобра, биће обиљежена 71 година од усташког покоља Срба у овом мјесту, најављено је из Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945. Велико Паланчиште. У Другом свјетском рату у овом селу страдало је 536 становника српске националности од укупно 1.080 становника, колико је село бројало према попису из 1941. године. 

Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у селу Слабоштини код Славонске Пожеге убиле 1.165 заробљeних Козарчана. У дубоким сеоским бунарима удављено је педесеторо деце из села Требовљана под Козаром. 

Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13.08.1942. године и то  је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је у селу од усташке руке убијено 473 Срба. Били су то углавном становници села Кусоња те околних села Драговић и Чакловац , те један дио српских избјеглица испод Козаре који су тражили спас бјежећи од усташа који су чинили звјерства и по Поткозарју.

ОГУЛИН /СРНА/ - На планини Клек код Огулина, у Карловачкој жупанији, данас је служен парастос за 453 Србина која су убијена 1941. године. Парох дрежичко-јасенички протојереј Милош Орељ нагласио је да су људи, који су пострадали зарад исповиједања вјере православне и припадности српском народу, својом крви овом мјесту дали свети значај. "Обавеза православних хришћана је да долазе на мјеста страдања и да се моле за покој душа предака, да их не заборављамо како наши потомци сутра не би заборавили нас", рекао је парох плашчански отац Горан Славнић. 

Усташе су 02. августа 1941, побиле 36 мјештана само зато што су били православни Срби. 

У Цркви вазнесења Господњег у селу Пријаковци код Бањалуке, 28. јула 2013 године са почетком у 9 часова, биће служен помен жртвама усташког злочина.

СРЕБРЕНИЦА, 24. ЈУНА /СРНА/ - У Сребреници је данас служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на православни празник Тројице 1943. године у овој општини и селу Залазје.Парастосом, који је служен код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници, паљењем свијеће и полагањем цвијећа обиљежено је 70 година од њиховог страдања. 

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, деценијама је вешто прикриван „у интересу братства и јединства“.

Иницијатива да и Карловци на спомен-плочи овековече сва имена својих пострадалих суграђана до сада није остварена.

Поводом годишњице злочина у  Пониквама,  на територији некадашње општине Горње Дубраве код Огулина,  из књиге „Опћина Горње Дубраве – Радови из даље прошлости и народноослободилачке борбе“ у издању Хисторијског Архива у Карловцу преносимо сљедеће редове.  Један од најтежих и најстрашнијих пљачкашких покоља, извршили су усташе 31.1.1945. године у Пониквама

Поводом годишњице бестијалних злочина над српским сtaновништвом Шегестина 29/30 јануара 1942,  УГ Јадовно 1941. објављује свједочење Милке Илибашић из књиге "Радио сам свој сељчки и ковачки посао" Ђуре затезала.У селу Шегестину на подручју Двора на Уни усташе су 29/30. јануара 1942. године побиле 189 и одвеле у логор смрти Јасеновац 22 Србина, мушкарца, жене и дјецу.

У oргaнизaциjи Жупaниjскoг виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Kaрлoвaчкe жупaниje и удружeњa aнтифaшистa грaдa Kaрлoвцa и Kaрлoвaчкe жупaниje, у Гoрњoj Tрeбињи пoрeд Kaрлoвцa oбиљeжeнa je 71. гoдишњицa стрaдaњa 220 цивилa с пoдручja нeкaдaшњe oпћинe Скaкaвaц. Њих су убили устaшe нa прaвoслaвни Бaдњaк и Бoжић 1942. гoдинe.

У зиму 1942. паде велики снијег. Чуло се за стравичан злочин који се збио у селу Драксенићу, код Босанске Дубице. Усташе су 14. јануара, у рану зору, на Мали Божић, на превару похватали народ. Неке су побили код њихових попаљених кућа, а у самој цркви измрцварили су 64 људи, жена, дјеце и стараца. Било је укупно 207 убијених.

ВОЋИН, 14. ЈАНУАРА /СРНА/ - У организацији Вијећа српске националне мањине општине Воћин у Хрватској данас је обиљежена 71 година од страдања 350 српских цивила из села Јоргићи, Зубићи, Добрићи, Кометник и Секулинци, које су усташе убиле 14. јануара 1942. године.

ВОЋИН, 13. ЈАНУАРА /СРНА/ - У организацији Вијећа српске националне мањине општине Воћин у Хрватској, сутра ће бити обиљежена 71. годишњица страдања 350 српских цивила из села Јоргићи, Зубићи, Добрићи, Кометник и Секулинци, које су усташе убиле 14. јануара 1942. године.Ријеч је о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акције на Папуку. 

Из пијетета према невиним жртвама мојих предака, из поштовања према честитим анонимним косињанима Хрватима и обавези према комшијама Србима, који живе у Косињу а овај чланак им уноси додатни страх и немир, одлучио сам написати осврт на наведени чланак који врви неистинама, инсинуацијама и наивним историјским конструкцијама.

Приближава се годишњица још једног великог злочина над Србима. 14. јануара 1942. године усташе су злостављале и побиле 350 мјештана  славонских села Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца

Дана 21. децембра 2012. године, поводом 71-годишњице од мученичког страдања православних Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан је годишњи молитвени помен за све невино пострадале у току крваве усташке акције спроведене на овим просторима.

Предсједник Србије Томислав Николић положио је данас вијенац у Спомен-парку Шумарице у Крагујевцу, поводом обиљежавања Дана сјећања на српске жртве у Другом свјетском рату.

У организaцији  „Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште“ јуче је у Малом  Паланчишту код Приједора, у Храму Успења  Пресвете Богородице служен парастос невиним жртвама усташких покоља  из окотбра  1942. године.  70 година послије окупљени потомци и поштоваоци жртава поручили су нам да мјеста забораву нема.  

ПРИЈЕДОР, 19. ОКТОБРА /СРНА/ - У Великом Паланчишту, код Приједора, сутра ће бити обиљежено 70 година од покоља у том селу, гдје су усташе за само једну ноћ на звјерски начин убиле 342 становника српске националности, међу којима је било 226 дјеце. У организацији Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште, у цркви у Малом Паланчишту биће служен парастос са почетком у 11.00 часова, док је полагање вијенаца на мјестима страдања предвиђено за 12.00 часова, речено је Срни у овом удружењу.

Од прошле године у Паланчишту у близини Приједора, постоји удружење које се бави очувањем сјећања на невине жртве из Другог свјетског рата. На оснивачкој сједници одржаној   23 .10. 2011.  донесени су и циљеви удружења који јасно показују племениту идеју очувања сјећања.  

Његовање тековина антифашистичке борбе, од којих је највећа: братство свих народа и чување успомена на жртве такозване Независне државе Хрватске су међу главним и најважнијим пословима Српског народног вијећа. 

ЛИПИК, 11. ОКТОБРА /СРНА/ - У селу Кукуњевац, код Липика, у Хрватској данас је одржан комеморативни скуп и служен парастос жртвама усташког терора које су страдале у овом селу и онима који су у октобру 1942. године неповратно одведени у Јасеновац, гдје им се губи сваки траг.Том приликом, замјеник предсједника Српског народног вијећа /СНВ/ Саша Милошевић открио је шест обновљених плоча са 800 уклесаних имена жртава. Спомен-плоче су уништене у посљедњем рату, а обновљене су без подршке Владе Републике Хрватске. "Данас смо на овом мјесту јер не дамо да се успомене убијају", рекао је Милошевић у обраћању на комеморативном скупу. 

Програм активности Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945 Велико Паланчиште, 20. октобра 2012. године поводом обиљежавања 70 година од страдања Срба у Великом  Паланчишту.

Вијеће српске националне мањине Града Липика и Мјесни одбор Кукуњевац позивају Вас да се 11.октобра у 11 сати придружите парастосу и комеморативном скупу у селу Кукуњевац, надомак Липика. Том приликом сјетићемо се свих жртава усташког терора које су страдале у самом Кукуњевцу, али и оне који су неповратно одведени у Јасеновац октобра 1942. године гдје им се губи сваки траг. 

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приједор, Република Српска, је живи свједок покоља који су извршиле усташе над становништвом села Паланчишта и Горњи Јеловац,22. и 23. октобра 1942. године. У покољу је убијено 650 људи, махом жена и дјеце, а Дара је својим очима видјела масакр над око 300 жртава.

Дара Бановић са 29 ожиљака од убода ножем преживјела је овај усташки покољ, али њена дјеца, четворогодишња Радославка и двогодишњи Бошко — нису.

У пријеподневним часовима 20. октобра 1942 године , на дан светих мученика Сергија и Вакха (Срђевдан) , наишла је есесовска војска на подручје скоро цијелог села Велико Паланчиште , затим већег дијела села Мало Паланчиште и дијела Јеловца које граничи са Великим Паланчиштем и покупила сво становништво без обзира на године узраста и сакупила код засеока Вучковићи у Великом Паланчишту. У поподневним часовима истог дана дошла је једна јединица усташа која је преузела сав сакупљени народ ос есесоваца који су се затим повукли на фронт.
У предвечерњим часовима 20 Октобра , дакле, истог дана, усташу су извршиле раздвајање мушкараца преко 15. година на једну страну , а жене и дјецу на другу страну.

Подгорица – Ми преживели сведоци незапамћеног злочина који се догодио у селу Велика 28. јула 1944. године дубоко смо дирнути у незаборавне ране за нашим милим и драгим мученицима и дубоко захвални на објављеним догађајима од стране познатог писца и историчара Павла Џелетовића.

У Доњим Рељићима у општини Мартин Брод ексхумиран је већи број посмртних остатака за које се претпоставља да су старији, односно да нису жртве из протеклог рата, саопштено је из Тужилаштва БиХ.Посмртни остаци биће превезени у Идентификацијски центар у Бањалуци, гдје ће бити урађена детаљна ДНК анализа.

1965. године у Православном мисионару - подлиску Гласника Српске православне цркве објављена је прича о страдалничком мијесту Трибањ Шибуљини. Отац Лаврентије Трифуновић пише о тој трагедији која се и 60-тих година кроз своје посљедице осјећа на сваком кораку. Преносимо његов текст.

У недјељу, 12. коловоза 2012.год., одржани су парастос и комеморација жртвама усташког геноцида подно Клека - Клечка јама. Организатор комеморације је Вијеће српске националне мањине за подручје града Огулина. Парастос жртвама предводили су парох огулински, протојереј Милан Симић и дрежнички, протојереј Милош Орељ.

Суботица – Имала сам тек седам година, али тренутак кад мађарски војници убијају мог оца Спасоја и сестру Бојану за сва времена болно се урезао у моје сећање. Можете, онда, само да замислите како ми је било кад сам међу именима, како се овде каже невиних партизанских жртава из 1944. и 1945, угледала и Иштвана Лодрија, човека који их је, на моје очи, предао убицама.

ОГУЛИН, 12. АВГУСТА /СРНА/ - Код Клечке јаме у близини Огулина данас је освештан часни крст и служен парастос за 453 Србина које су на том стратишту 1941. године побиле усташе на најмонструозније начине. Парастос су служили огулински парох Милан Шимић и дрежнички Милош Орељ. "Нема те јаме која може прогутати истину", поручио је парох Орељ. Предсједник Удружења "Јадовно 1941" Душан Басташић рекао је Срни да је данас на овом мјесту, први пут послије 71 годину, служен парастос.

1941.г. под Клеком, у Клечкој  јами, на једном од стратишта на подручју Огулина, живот су изгубиле  453 особе.  Убијене су од усташких војника хладним оружјем само из разлога своје различите националне или вјерске припадности. Након 71 године,  Вијеће српске националне мањине за подручје Града Огулина,  у сурадњи са Српском православном црквом, организује комеморацију и парастос за жртве страдале 1941. године у Клечкој јами 

Након 71 године одаје се почаст невиним жртвама, свјесни да је животу потребно сунце, а њима у дубини Клечке јаме и бројним другим јамама, потребан је наш незаборав.  Над Клечку јаму тешко је и доћи, а још теже говорити и писати о свирепом озакоњеном масовном злочину кога починише над невиним људима звијери у људској сподоби у вријеме безумља постојања сателитске Хитлерове творевине, НДХ Анте Павелића, 1941 – 1945.

Мени се чини да је полиција више штитила уставни поредак него судионике, изјавио је Раде Косановић, службени представник СНВ-а Овогодишња, трећа по реду, комеморација за 483 цивила српске националности, убијених прије 70 година у Садиловцу, одржана у тамошњој православној цркви у суботу 28. јула, узбуркала је духове чим је најављена. 

САНСКИ МОСТ 2.АВГУСТА (СРНА)- Полагањем вијенаца и парастосом данас је у Санском Мосту обиљежена 71. годишњица страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја убијених у љето 1941. године.Литургију и парастос у помен на страдале у Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и на гробљу Шушњару служио је владика Хризостом уз саслужење свештеника епархије бихаћко-петровачке,а помену је присуствовао изасланик Јеврејске заједнице у БиХ Дарио Атијас из Добоја. 

ГОДИНЕНОВИ ГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ - У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву код Новог Града данас је откривено спомен-обиљежје за 33 цивила страдала на Илиндан 1941. године.Међу страдалима је и 14 дјеце до седам година, од којих двоје тек рођених те 1941. године. 

Помен је одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свјетском рату, али и четрнаесторици сељана који су нестали 1991. године На Петровдан, 14. јула у Горњим Граховљанима, уз присуство 30 мјештана, парох пакрачки Ђорђе Теодоровић одржао је обред освећења крста на улазу у гробље, а обављен је и помен за све сахрањене на том гробљу. 

У мјесту Дурале у Пријаковцима код Бањалуке данас је први пут, након 71 године од страдања, служен парастос за 36 српских жртава које су усташе свирепо убиле 2. августа 1941. Био је то један од првих већих злочина на подручју Бањалуке у Другом свјетском рату, о којем се, све до сада ћутало.

КРЊАК, 29. ЈУЛА /СРНА/ - У Ивановић јарку код Крњака данас је одржана комеморација као знак сјећања на 380 српских цивила које су усташе убиле у Другом свјетском рату. Комеморацији је присуствовало четрдесетак 40 Срба, као и потпредсједник Српског националног вијећа Раде Косановић и историчар Ђуро Затезало.

КАРЛОВАЦ, 28. ЈУЛА (СРНА) - У цркви Рођења Пресвете Богородице у кордунском селу Садиловац данас је обиљежена годишњица страдања 463 Срба који су побијени и запаљени у овом храму 31. јула 1942. године.

21. јула, одржан је парастос и комеморација за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у почињеног крајем јула 1941. у Банском Грабовцу. Том приликом обиљежена и годишњица оружаног устанка, односно прве борбене акције у Хрватској коју су извели Васиљ Гаћеша и 40-ак партизана под његовом командом, напавши усташке снага у том селу.

Записи о арбанашким злочинима над србима.

Муслиманска верска заједница, у којој су апсолутну већину чинили Шиптари, није се тим поводом оглашавала. Део свештенства био је политички пасиван, али се мало њих залагало за верску и националну толеранцију и изјашњавало против пљачки и убијања.

У банијском селу Бански Грабовац близу Петриње у суботу је одржан парастос и комеморација за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у том селу. Злочин је почињен крајем јула 1941, а уједно јуче је обележена и годишњица оружаног устанка у том делу Хрватске. Након парастоса који је служио парох глински протојереј Слободан Дракулић, положени су венци, а присутнима су се обратили представници Срба, антифашиста и локалних власти, као и изасланици државних власти.

Село Садиловац налази се на реци Корани, на Кордуну, на самој граници Кордуна, Лике и Босне...Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. 

Нема само Кордун своју Чемерницу. Истих топонима има и у Србији, Босни и још понеки у Хрватској. Али, само је кордунашка Чемерница оџивела своје име, у чемеру и јаду. Некада велико село, које својим крајевима готово спаја Вргинмост и Топуско, опустело је, заборављено и од Бога и од државе.

ДОБОЈ, /СРНА/ - Делегације Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/, поводом 4. јула - Дана борца, положиле су вијенце и одале почаст погинулим борцима и цивилима у Другом свјетском рату код Спомен-костурнице у градском парку "Хероја" у Добоју.

МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Битка на Козари прије 70. година показала несаломивост народа овога краја у настојању да живи у слободи и да је Српска настала као закашњели одраз српског националног опредјељења из Другог свјетског рата.

Београд -- Председник РС Милорад Додик изјавио је на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да је српски народ поднео највеће жртве у борби против фашизма.

Обиљежавање 69. година Битке на Сутјесци у Националном парку Сутјеска на Тјентишту је почело полагањем вијенаца. Вијенце и цвијеће положиле су, између осталих, делегације СУБНОР-а РС, Србије и Црне Горе, министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС, амабасаде Србије у БиХ, Борачке организације РС, НП "Сутјеска" и општине Србиње.

У Смедереву је на данашњи дан, прије 71. године, експлодирала муниција смјештена на отвореном у средњевековној тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозији је погинуло више од половине становника града.

То с Миланом Недићем траје поодавно. Рецимо, од “Сто најзнаменитијих Срба”, 1993. године. Књига у коју је академик Дејан Медаковић уврстио Милана Недића, председника српске владе у окупацији за време Другог светског рата, доживела је и друго издање, 2001. године. И постала угаони камен у српској историографској свести о Милану Недићу. Због “квислинга Недића”, академик Медаковић је жестоко нападан и у САНУ и, разуме се, изван ње. Све до данас.

Највећа српска асоцијација у дијаспори, Конгрес српског уједињења, позвала је пролетос све српске организације у дијаспори да преко суда траже од усташа и Ватикана повраћај имовине отете од побијених Срба у усташким логорима и затворима.

Град планира да наредне године обнови Централну кулу, италијански и чехословачки павиљон. – Ови објекти биће адаптирани у простор за изложбе, предавања и научне скупове о холокаусту

Обиљежавање 70-годишњице пробоја усташког обруча на Биљегу 12. маја била је прилика да се добије увид у стање антифашистичке споменичке баштине и антифашизма као тековине записане у хрватском Уставу. А да стање није бајно могло се увјерити преко хиљаду људи који су из околних мјеста, удаљенијих крајева Хрватске и западне Босне дошли на скуп што су га организирали Српско народно вијеће (СНВ), Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА РХ), те опћине Војнић, Крњак, Вргинмост и Топуско.

Jeднa oд знaчajних oдлукa Tрeћeг зaсjeдaњa ЗAВНOХ-a у Toпускoм 8. и 9. свибњa 1944. гoдинe билa je пoтврдa рaвнoпрaвнoсти и jeднaкoсти хрвaтскoг и српскoг нaрoдa, нo 68 гoдинa пoслиje, нa прoслaви oбљeтницe тoг дoгaђaja, уjeднo и прoслaви 67. гoдишњицe пoбjeдe нaд фaшизмoм, o тoмe ниje билo ни спoмeнa.

БРОД, (СРНА) - У мјесту Тулек код Брода данас је служен парастос за девет српских цивила и припадника Војске Републике Српске из овог насеља који су страдали у Одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце на споменик у Тулеку положили су начелник општине Брод Милован Черек, делегације Борачке организације и представници политичких странака.

Шестог маја 1941. године, седам дана након злочина у Гудовцу, нова усташка власт, под патронатом немачких и италијанских нациста и фашиста, кренула је у остваривање свог циља: иселити, истребити и покрстити. Највећи део усташких злочина догодио се у првој години рата. Гудовац, Вељун, Јадовно, Глина, Бански Грабовац, Ивановић јарак и тако бих могао набрајати прилично дуго - рекао је председник СНВ-а Милорад Пуповац на комеморацији за 525 српских цивилних жртава, које су усташе побили на Ђурђевдан 1941. у Вељуну.

Вишe oд 1.000 људи из мнoгих крajeвe Хрвaтскe, aли и из Цaзинскe крajинe у БиХ oкупилo сe дaнaс нa Пeтрoвoj гoри кoд Kaрлoвцa нa нaрoднoм збoру нa кoмe je oбиљeжaнo 70 гoдинa oд прoбoja устaшкoг oбручa oкo тaдaшњe oслoбoђeнe пaртизaнскe тeритoриje, при чeму je спaшeн вeлики брoja српских цивилa.

Капија злогласног аустроугарског логора Вуксанлекић надомак црногорско-албанске границе пре 95 година, последњих дана 1917, занавек је затворена. Међу једва педесетак оних који су тог суморног дана изашли на слободу из логорских жица, који су преживели овај девети круг пакла и остали да казују како је било, била је и Милица Минић са Гостиља код Даниловграда, ојађена мајка која је са седморо деце доспела у ово мучилиште, а вратила се само са ћерком Милушом.

НОВИ САД, (СРНА) - Новосадски градоначелник Игор Павличић положио је данас у име града вијенац на спомен-плочу на згради Синагоге, поводом 68 година од депортације 1 900 Јевреја у нацистичке концентрационе логоре широм Европе.

ЈЕРЕВАН, 24. АПРИЛА (СРНА-Синхуа) - Хиљаде Јермена, укључујући предсједника Сержа Саргсијана, окупило се данас око споменика у Јеревану поводом 97 година од геноцида над Јерменима.

НОВИ САД, (СРНА) - Епископ бачки Иринеј служио је данас парастос недужним Србима који су убили припадници фашистичких снага Мађарске приликом окупације Новог Сада у априлу 1941. године.

НОВИ САД, 23. АПРИЛА (СРНА) - На Алмашком гробљу у Новом Саду данас ће бити служен парастос српском цивилном становништву страдалом приликом уласка мађарских фашистичких окупаторских снага у Нови Сад 1941. године, најваљено је из Епархије бачке.

Полагањем венаца на споменик Јеврејима страдалим током Другог светског рата, на Јеврејском гробљу у Београду 19. априла обележен је Јом хашоа, Дан сећања на Холокауст и хероизам. Говорећи пред окупљеним члановима Београдске јеврејске општине, представницима Амбасаде Израела и неколицином преживелих Холокауст, потпредседник ЈО Београд Јозеф Баруховић подсетио је на страдања Јевреја Варшавског гета и њихов херојски устанак од симболичног војног и огромног моралног значаја.

Група од 30 грађана на звјерски је начин мучена и дотучена у марту 1945.г. у Смиљану. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повјешали по дрвећу.

ЈЕРЕВАН,(СРНА) - Два америчка сенатора представила су приједлог закона који позива америчку владу да призна геноцид над Јерменима у вријеме Отоманског царства од 1915. до 1923. године, саопштила је Јерменска скупштина Америке.

БИЈЕЉИНА, 16. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Хрватског хелсиншког одбора /ХХО/ Иван Звонимир - Чичак требало би да се више позабави заштитом угрожених права потомака жртава усташког режима да на достојан начин обиљежавају страдање чланова својих породица, умјесто јалове работе на умањивању злочина у злогласној НДХ - сматра предсједник Удружења "Јадовно 1941" Душан Басташић.

До јесени 1941. године свих 9 епархија Српске цркве које су се задесиле на територији Независне Државе Хрватске остале су без својих канонско постављених архијереја. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са територије НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектарије Круљ, захумско-херцеговачки Николај Јокановић (упокојио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао је повредама нанетим од усташа, на територији Недићеве Србије, прогнани Митрополит загребачки Доситеј Васић.

ХАГ, 12. МАРТА (СРНА) - Претресно вијеће Хашког трибунала прихватило је захтјев бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића за издавање обавезујућег налога грчком предсједнику Каролосу Папуљасу, јавља дописник Срне из Хага.

Српска православна црква на подручју Босанске крајине дуго је осећала ране и ожиљке из времена Другог светског рата. Према званичним подацима из 1970. године, део данашње Епархије бихаћко-петровачке који је тада био у саставу далматинске епархије (Дрвар, Босански Петровац, Грахово, Гламоч и Ливно) имао је 13 цркава које су 25 година након завршетка рата биле у огоретинама и рушевинама (Крњеуша, Вођеница, Јањила, Буковача, Колунић, Бастаси, Врточе, Пећи, Босански Тишковац, Ваган, Камен, Кулен Вакуф и манастир Рмањ).

Кулен Вакуф, варошица јужно од Бихаћа, знана из српске епске поезије и као посед муслиманске спахијске породице Куленовића.Српски Хомер Филип Вишњић овековечио је тугу Кулинове љубе као почетак новог доба и заласка османске власти на Балканском полуострву.

„Кад би Уна, а и Сана знале Колико су Срба прогутале! Колико је око Сане врба Још је више побијено Срба!“
Ово су речи тужбалице која се певала у току рата и непосредно после њега, а која се односи на историјско искуство Срба у Босанској Крајини. Познат је план Анте Павелића, који је он излагао својим присталицама, да ће по преузимању власти дати својим усташама рок од три месеца и одрешене руке да би се „хрватски животни простор“ очистио од Срба.

Босанска Крајина је област која се простире од Уне на западу до Врбаса на истоку, и од Саве на северу до Ливањског и Дувањског поља у Херцеговини на југу. Данас две епархије Српске православне цркве покривају ову територију, а то су Епархија бањалучка и Епархија бихаћко-петровачка.

ТЕЛ АВИВ, 1. МАРТА /СРНА/ - Престаните да неутемељено употребљавате појам холокауст, немате право на то - поручио је данас политичарима у БиХ Арие Ливне, специјални представник Свјетског јеврејског конгреса за бившу Југославију.

Бијег логораша у фебруару 1942. – од 147 логораша који су кренули у пробој, успјело је побјећи њих 99, а остали су погинули тијеком или након бијега – био је први успјешан пробој из неког нацистичког логора у Европи, што је изузетан догађај у оквирима Другог свјетског рата

БЕОГРАД, 21. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Виши суд у Београду рехабилитовао је Момчила Јанковића, некадашњег министра без портфеља у влади Милана Недића, који је 1941. године одбио да потпише споразум са Нијемцима према коме би за једног убијеног њемачког војника било стријељано 100 Срба, пишу београдске "Вечерње новости".