7 усташких кољача пред судом након 12 година

zlocinic-ilustraciuja.jpg

Од липња до коловоза 1941. побијено је у логору „Слано“ на Пагу око 15.000 Срба и Жидова (Напомена редакције: Преносимо текст загребачког „Вјесника у сриједу“ од 10 јуна 1952. о суђењу усташким злочинцима из логора Слана на острву Пагу.) Стицајем околности доспјели су  у руке правде након пуних 12 година седморица усташких кољача: Лука Барјашић, […]

Годишњица злочина Покоља у Црном Потоку 1942.

На Кордуну, 18. априла 1942. усташе су у спровођењу злочина Покоља на превару успjеле да убиjу 64 становника из Црног Потока и двоjицу из села Буковице коjи су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток jе потпуно спаљено. Из Буковице су убиjене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, […]

КРВАВИ УСКРС 1944. Савезници нас бомбардовали на Титов захтев!

bomb-beograd-1944-noseca.jpg

Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе био табу тема, а ни […]

Дане Ластавица: ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ И ЈЕВРЕЈСКИМ НАРОДОМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ГОСПИЋ -ЛИКА 1941-45, А СРБИМА И 1991-…?

Када се размишља о хрватским логорима смрти за уништење српског и јеврејског народа, који су били успостављени и организовани око Госпића 1941-45. године, мисао шеће само око Окружног затвора Госпић, а понекад и до Јадовног, или острва Пага, што је недовољно за сазнање праве и пуне истине о логорима који су деловали на овом терену. […]

Календар геноцида: 05. април 1942. Годишњица страдања Срба код Бања Луке

bijeli-potok2013-3.jpg

У село Биjели Поток 4. априла 1942, била jе то Велика субота, дан уочи Васкрса, дошле су комшиjе, усташе из Дебељака, говорећи Србима да никуда не иду од своjих кућа. Међутим, на Васкрс jе jедан дио породица отишао чувати стоку, а други остао кући вjеруjући да им нико неће ништа. На сам Васкрс 5. априла […]

СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН 3 АПРИЛА 1942. – БЕГОВО БРДО, ЦЕТИНГРАД

У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на наjокрутниjи начин убиле 137 српских сељака, наjвише дjеце у старости од 15 година. Наjвећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када jе овим краjем пролазила Павелићева тjелесна боjна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дjеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код […]

Милан Басташић – свједочење

Milan_Bastasic_1.jpg

Син Луке и Евице, рођен 30. 1. 1931. го­дине у Грубишном Пољу, Савска Бановина. До­тје­ран у логор Јасеновац првих дана октобра 1942. године, а пуштен из логора 30. новембра 1942. године. 12. априла 2011. казује: Родитељи су се бавили пољопривредом. Имали су имање од осам јутара земље, а обрађивали су и земљу црквеног посједа на […]

Чему знаци навода за творевину звану НДХ?

У новијој светској историји само две државе имале су разрађен план, у великој мери спроведен у дело, за уништење одређеног народа. Хитлерова Немачка хтела је да убије и последњег Јеврејина, а Павелићева Хрватска све Србе у НДХ. Због чега се ово друго не спомиње нигде у свету?   У Другом светском рату највише је погинуло Руса, […]

Екипа „Политике“ спустила се у пакао Јадовна

Политика, петак 27. jул 1990.

Подсјећамо на фељтон објављен у Политици о експедицији спелеолога, новинара и фотографа из Београда, која је са сада већ покојним историчарем др Ђуром Затезалом, крајем јула 1990. посјетила подручје комплекса логора Госпић – Јаодвно – Паг. ЕКИПА „ПОЛИТИКЕ“ ПОКУШАЋЕ ДА СЕ СПУСТИ У ПАКАО ЈАДОВНА У масовним хапшењима и покољима поред усташа-емиграната и новорегрутованих учествовала […]

Гробница без обиљeжја у Смиљану – сјећање на злочин 5. марта

tesla_smiljan.jpg

Група од 30 Срба на звjерски jе начин мучена и дотучена 5. марта 1945.г. у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове […]

Крвави усташки пир у Пискавици

piskavica.jpg

Два дана приjе и пет дана послиjе масовног покоља српског становништва у Дракулићу, Мотикама, Шарговцу и руднику Раковац, усташки кољачи су на наjбруталниjи начин уморили на стотине невиних Срба у Пискавици и Ивањскоj (данашње Поткозарjе, пр. а.), код Бање Луке. Како jе у предговору књиге Лазара Лукаjића „Фратри и усташе кољу“ написао професор Предраг – […]

Адам Прибићевић : Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији

adam_pribicevic.jpg

Адам Прибићевић, српски публициста и политичар (1880-1957)  у своjоj књизи „Насељавање Срба по Хрватскоj и Далмациjи“, издавач: Заjедница Срба у Хрватскоj, у закључку пише:  Oва сеоба Срба у Хрватску била jе велика погрешка, коjе Срби не би били починили, да су имали организовано интелигентно водство. Том сеобом Срби су ослабили своj положаj у централним српским […]

Уместо цвета и свеће на камену пребиловачком прилажем, за сада, реч

Је ли вам се икада догодило да имате снажан осећаj да сте негде већ били, иако поуздано знате да нисте? Мени се догодило са Пребиловцима после читања приче “Никољдан у Пребиловцима”. Знам и мирис и звук села. Нарочито зимски. Чуjем му и песму и jаук. Ако нисте никада чули како звучи jаук кроз песму, чућете читаjући ову […]

Митар Шарић: Никољдан у Пребиловцима

Леп jесењи дан медитеранског поднебља. Деветнаести децембар. Година 1941. Свети Никола. Народ у нашем краjу каже Никољдан. Никољдан jе крсна слава Пребиловаца. Цело село осим четири породице слави Никољдан. Стоjим пред кућом Милана Медића, у Пребиловцима, у коjоj живи наша новонастала заjедница од пет »jединаца«. Размишљам; како се Никољдан славио прошле (1940) и раниjих година. […]

Усташки логор на Пагу (3) ЖИВИ ЗАКОПАНИ

pag2.jpg

English  Загребачки „Вечерњи лист“ сриједом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка објавио је фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон је настао из разговора са Антом Земљаром у чијој се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци који су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дјела […]