МИЛЕТИЋ: УНИШТИО САМ ДЈЕТИЊСТВО СВОЈОЈ ДЈЕЦИ
Петко Милетић каже да ће полудјети од самоће, јер нема од кога да чује српску ријеч ни да види живу душу у пречнику од скоро пет километара од "затвора" - куће, у коме је, како каже, "утамничио Тамару и Лазара".
Пише: Неђељко ЗЕЈАК
У селу Опрашке, на Космету, на размеђу општина Клина Исток, у потпуној изолацији живи четворочлана породица Петка Милетића.
У прољеће 2010. године Петко се са супругом и двоје дјеце вратио у родно село увјерен да ће дјеци моћи да обезбиједи какву-такву будућност.
Али, од радости живота на своме огњишту, гдје су Милетићи прије 200 година пристигли са оне стране Проклетија из садашње Црне Горе - нема ништа.
Петко каже да му "ни сам Бог неће опростити што је Тамари (10) и Лазару (непуних девет година) уништио дјетињство".
"Све је узалуд. Џаба и кућа и трактор и стока и десетак хектара пшеницом засејаних њива, када моја два 'сунца' живе затворена у четири зида без вршњака", прича Петко.
Каже да ће и сам полудјети од самоће, јер нема од кога да чује српску ријеч, да види живу душу у пречнику од скоро пет километара од "затвора" - куће, у коме је, како каже, "утамничио Тамару и Лазара".
Те 2010. године бивши УНДП у Опрашкама је изградио 14 кућа. У њих се углавном уселило по једно - двоје стараца.
Како је вријеме пролазило, а помоћи није било, препуштени на милост и немилост разбојницима и убицама, повратници су послије непуних годину дана отишли у избјеглиштво, остављајући напуштене куће и имања.
"Повод масовном, поновном исељавању било је премлаћивање и покушај убиства једног повратника", каже Петко за Срну.
Остао је сам са двоје дјеце и супругом Снежаном, рођеном Крушевљанком, окружен опљачканим и углавном спаљеним домовима.
"Одлучили смо да останемо, јер смо се надали да ће се, ипак, неко вратити. Али, како време одмиче, све више схватам да сам својом везаношћу за родни праг уништио детињство својој деци, а плашим се и за њихову будућност", каже Петко.
Тамара и Лазар ни у двориште не излазе без пратње родитеља, јер се у непосредној близини Милетића населио Албанац из Албаније, који је заузео српско имање, стално шири посјед и пријети да ће ми "ставити ногу за врат".
С циљем застрашивања, потврђујући да су Милетићи непожељни, тај "комшија" је пустио вучјаке на Петкову дјецу.
Успјели су да умакну у кућу, али од тада у трку претрчавају двориште до трактора којим их Петко свако јутро вози до школе, удаљене око пет километара, у Осојане.
Милетићима су криминалци, како каже Петко, "с циљем убијања било какве наде у могућност опстанка", у три наврата крали пумпу за воду.
Скидали су и односили око 230 метара самоносећег електро кабла са пумпе за воду у бунару, без кога Милетићи не могу опстати.
Бунарску воду користе само за техничку воду и напајање стоке. Воду за пиће купују, јер се плаше да ће им злотвори затровати бунар који Петко свакодневно обилази, провјеравајући да није скинут катанац са бетонског бунарског поклопца.
Супруга Снежана је од страха за животе своје дјеце постала "шећераш". Не жели да било шта каже, јер "слика довољно говори о безнађу у којем живи њено двоје деце".
Извор: 
Везане вијести:
ОБИЉЕЖАВАЊЕ 11 ГОДИНА ОД МАРТОВСКОГ ПОГРОМА
СВЕТИ НИКОЛА ИЗ ГОРИОЧА ЧУВА СРБЕ
Задушнице на оскрнављеном гробљу