СВЕТИ НИКОЛА ИЗ ГОРИОЧА ЧУВА СРБЕ
Мати Исидора напомиње да је било "тешко, али и свето" молити се 1999. године Светом Николи, а потом и злогласног марта 2004. године током погрома Срба, да спаси и заштити сестре и светињу...
Манастир Гориоч
Приредио: Неђељко ЗЕЈАК
Мати Исидора и сестре: Марта, мајка владике Теодосија, Јелисавета и Вида задњи су чувари манастира у Гориочу, на Космету, који је једва одбрањен пред налетима албанских терориста.
Како каже предање, у знак захваланости Светом Николи за изљечење сљепила, Стефан Дечански је, у давна времена, дао благослов да се сазида манастир у мјесту у коме горски вјетар чисти плућа и душу.
Вјеровање у чудесне моћи Гориоча, лијечење сљепила и слабовидости (уз једину фреску - "Свети Никола лијечи очи краљу СтеФану Дечанском") чувало је ову светињу, каже стара игуманија, мати Исидора.
Манастирски конак
На манастир су у новије доба насртали злочинци, па су је припадници међународних снага - Шпанци, а потом и Словенци - додатно обезбиједили са пет редова бодљикаве жице.
Вјеровање у чудесну моћ Гориоча повезало је велики број истинских вјерника и пријатеља ове српске светиње.
Милутин Богдановић из Ужица је "исконски везан за Гориоч".
Сестринство манастира Гориоч
"Ово је светиња која уноси смирење и јача вјеру у Свевишњег да ће сваког стићи заслужена награда или казна", каже он показујући на фреску посвећену Светом Николи исцјелитељу.
Сестринство манастира каже да је тешко бреме и вријеме "иза и испред њих".
Мати Исидора, тихим гласом, тишим од "самоће у Гориочу", покушава да пренесе страдалништво сестринства из ове српске светиње.
"Богу великом хвала. Сачувао је наш манастир и нас у њему. То је наша света дужност. То је оно за шта се молимо јутрима и повечерјима", каже она.
Мати Исидора напомиње да је било "тешко, али и свето" молити се 1999. године Светом Николи , а потом и злогласног марта 2004. године током погрома Срба, да спаси и заштити сестре и светињу.
Гориоч данас пркоси и штити "са висине" изнад Истока све српско и православно докле поглед сеже у Метохијској и Осојанској котлини, до превоја према Зубином Потоку са сјеверне, те Проклетија и Шар планине са јужне стране
Фреска Св. Николе
У посједу манастира било је неколико стотина хектара, што шуме што њива и виногорја.
Данас, висока ограда и тешка улазна капија одвајају свега 25 хектара шуме и око два хектара њиве ослоњене на манастир од оних који би да узму манастиру све.
Мати Исидора и сестре вјерују да ће се народ вратити и да ће Гориоч, не само за славу и за велике празнике, бити пун живе ријечи...
У градићу је од пет хиљада Срба остало свега њих тридесетак.
Али, у Осојанској котлини живи око 2.500 православаца, улавном поријеклом из Андријевице, Берана, Плава и Колашина.
Тиња нада да ће баш Осојанска котлина, највеће повратничко насеље на Космету. оживјети и да ће Гориоч и манастир Будисавци остати светиње - ослонци српског трајања у Метохији.
Извор: 
Везане вијести:
Уџбеници: Космет није дио Србије!
Задушнице на оскрнављеном гробљу