Обраћање Анете Лалић из СНВ-а у Грубишном Пољу 28. септембра 2012.

Latinica

Поштовани преживјели и потомци овдје убијених и одавде на силу одведених пут логора смрти Госпић-Јадовно-Паг…

Поштовани чланови и чланице удружења Билогора и удружења Јадовно…

Поштовани доградоначелниче Грубишног поља, поштовани предсједниче Удружења антифашиста,

драги пријатељи, све вас скупа поздрављам у име Српског народног вијећа.

 

На данашњи дан, након 70 година, сјећамо се страдања. Након 70 година не заборављамо на оне чији су животи прекинути незамисливо насилно на пољима и њивама, у родним кућама и двориштима…И то само зато што су припадали српском народу и православној вјери.  Њихова доб, њихов спол и њихова невиност није била важна. Били су ван закона Независне државе Хрватске. Гоњени, уништавани, доведени до руба очаја и патње, умирали су и гледали своје ближње како умиру.

 

Тиме је данас, у наше вријеме, страшнија тишина и одсуство знакова који говоре и упућују на њихову страшну патњу. Тиме је страшнија чињеница да ми још увијек немамо дозволу да на ово мјесто вратимо обновљену спомен-плочу која је ту стајала све до несретних 90-тих година још несретнијег XX века.

 

Одсуство знакова, обиљежја на овом, али и на многим другим мјестима, је истовремено и одсуство свијести и савјести. Култура сјећања није искључиво отклон од заборава и чување успомене на настрадале. Култура сјећања мора бити осмишљена и пажљиво провођена, јер је то заиста једини прави пут спречавања да се зло понови и будућим нараштајима.

 

Стога памћење српске заједнице не смије истовремено бити заборав већинског народа. Мјеста страдања морају постати мјеста сјећања, али и мјеста савјести свију нас – и потомака и поштовалаца и политичких представника и суграђана без обзира на етничке, конфесионалне или неке друге разлике. Наше сјећање је наше људско право, али и наша обавеза.

У име СНВ-а увјеравам вас да наши напори да се врати и ово, али и многа друга обиљежја, неће престати. Оправдано вјерујемо да ћемо имати подршку свих вас и рачунамо на синергију и добру вољу. Искрено се надам да ће на 72. годишњицу хапшења и одвођења  Срба из Грубишног поља у госпићки, јадовнички и пашки неповрат, у априлу 2013. године , случајни пролазник и путник намјерник моћи прочитати на згради некадашњег жељезничког колодвора:

 

“Са ове жељезничке станице одведено је 22. травња 1941. год. у интернацију 505 људи са подручја опћине Грубишно поље у логор Даница-Копривница од којих је 486 на звјерски начин убијено од усташа и бачено у понор Јадовно у Лици.

У знак вјечитог сјећања на невине жртве фашистичког терора, ову спомен-плочу подиже Организација жена и Савез бораца опћине Грубишно Поље.

4. VII. 1959. ”

Нека им је вјечна слава и хвала им.

 

Везане вијести: 

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ ГРУБИШНОГ ПОЉА

Погледајте фото галерију: Грубишно Поље: 28. септембар 2012. парастос и комеморација побијеним и изгинулим Србима у другом свјетском рату

ОБНОВИТИ СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОБИЈЕНИМ СРБИМА ИЗ ГРУБИШНА ПОЉА

Grubišno Polje 27.4.1991. Komemoracija povodom 50. godišnjice obilježavanja ustaških žrtava od 26/27. aprila 1941.

Grubišno Polje 27. april 2006., Obilježavanje 65 godišnjice likvidacije 487 Grubišnopoljskih Srba

ОПШТИНА ГРУБИШНО ПОЉЕ - ЖРТВЕ РАТА 1941-1945 - Јован Мирковић

Bilogora i Grubišno Polje 1941 - 1991.

Obilježavanje godišnjica