fbpx

Код Спомен-обиљежја на православном гробљу у Мркоњић Граду положени су вијенци поводом обиљежавања 23 године од ексхумације највеће масовне гробнице са тијелима 181 звјерски убијеног Србина током агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске.

Мркоњић Град – сјећање

Вијенце су на споменик, осим породица жртава, положили и представници Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, општине, локалне Борачке организације и Удружења логораша.

Претходно је у капели Светог апостола Марка у Мркоњић Граду служен парастос за страдале.

Замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца Вељко Лазић рекао је новинарима након полагања вијенаца да је жалосно што нико након толико година није одговарао за стравичне злочине који су почињени на овом подручју.

„Морамо се борити да дође правда, која мора бити достижна, мора неко да одговара за то што је урађено српском становништву. Стога, морамо његовати своју државу да бисмо дошли до правде“, истакао је он.

Лазић је додао да нема ријечи за понашање међународне заједнице и правосудних органа БиХ који не процесуирају злочине над Србима.

Начелник општине Дивна Аничић поново је апеловала на Tужилаштво БиХ да процесуира предмет о злочинима у Мркоњић Граду.

„Предмет се налазио у Хагу, па је враћен у Tужилаштво БиХ. Не знам како живе у миру они који су то починили и они у чијим ладицима се предмет налази и неће да покрену процес. Нажалост, најмање се суди за злочина над Србима“, рекла је Аничићева.

Она је додала да ће у Мркоњић Граду наставити да одају пошту страдалим Србима и његују културу сјећања.

Радинка Грмаш, која је у масовној гробници у Мркоњић Граду пронашла мужа Гавру, каже да је присуствовала есхумацији и да су јој и данас пред очима стравичне слике.

„Било је ужасно, још не могу доћи себи, на разне начине су их мучили, не знам какав људски ум може онаква злодјела урадити. Сјекли су их, палили, одсијецали главе, ударали маљем, страшно“, прича Грмашева и додаје да је изгубила наду у правду.

Љиља Перић Црнчевић, која је у гробници пронашла оца Душана, брата Слободана и стрица Милорада, изразила је наду да ће злочинци бити кажњени.

„Стриц је био запаљен, брат убијен тупим предметом, отац ватреним оружјем, видјела сам и лешеве без руку, главе, страшно. Ја се надам да ће неко одговарати, одговараће барем пред Богом“, рекла је Црнчевићева.

У Дому културе у Мркоњић Граду данас ће поводом 23 године од ексхумације највеће масовне гробнице бити приказан филм „Хроника злочина“.

Tоком агресије оружаних снага Хрватске и Петог корпуса Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина Републике Српске, у септембру и октобру 1995. године, са својих вјековних огњишта протјерано је више од 120.000 Срба.

Након што је Република Српска поново преузела подручје општине Мркоњић Град, у православном гробљу је пронађена највећа масовна гробница са тијелима 181 звјерски убијеног Србина.

Међу њима је било десет жена, 71 цивил, 97 припадника ВРС и три припадника МУП-а, а у мањим гробницама на подручју ове општине пронађено је још 176 тијела.

Отварање масовне гробнице и ексхумација почели су 1. априла 1996. године.

Извор: СРНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *