Како су и зашто 1999. године Немци убили двојицу Срба у Призрену

Брутално убиство двојице Срба у Призрену, које су Немаци изрешетали док су покушали да напусте град спасавајући се од терора разуларених УЋК терориста, ни до данас није у потпуности расветљено. Напротив, Запад окривљује мртве Србе. Преносимо најбољи текст и осврт на тај догађај аутора Зорана Влашковића из Косовске Митровице.

Зоран Влашковић: Уместо заштите – ликвидација!

Прва наоружана немачка експедиција из земље после Другог светског рата у Европи била кобна за двојицу Срба.

Чланак садржи потресне чињенице и фотографије. Његово читање се не препоручује малолетним особама и особама слабијег здравља.

У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су са равно 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића.

ТВ камере забележиле стравичан злочин убиства Срба који су аутом хитали да напусте град да би спасили животе.

Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа „Јединство“ који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.
Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.
Рођен је и живи у Косовској Митровици.

Први пут после завршетка Другог светског рата, тачније 54 године од слома сила осовине, Трећег рајха и фашизма, немачки војник излази у једну европску земљу ван Немачке, издаје наредбу о употреби оружја, пуца и убија двојицу Срба – цивила на Косову и Метохији. Догодило се то 13. јуна 1999. године, само два дана од уласка немачког КФОР-а на Косово и Метохију преко граничног прелаза Врбница из правца Кукса у Албанији.

Радио Телевизија Србије је поводом десетогодишњице од почетка бомбардовања Југославије, марта 2009. године, објавила први пут стравичан снимак убиства двојице Срба у центру Призрена који су жутом „ладом“ кренули да напусте град због несигурности од албанских екстремиста.

Трагом тог уживо сниманог стравичног убиства двојице Срба, истражилли смо цео случај и први пут објављујемо имена двојице настрадалих Срба, али тек после десет година од злочина.

Немачко демонстрирање силе другог дана присуства на Косову и Метохији, јасно је показало на чијој су страни, и да малобројни преостали Срби у Призрену неће бити заштићени, као ни они који покушавају да оду из града под притиском албанских терориста.

Тих дана, јуна 1999. године, Срби у Призрену су буквално били под двоструком окупацијом – пристиглих терориста УЧК и немачког КФОР-а који се отворено ставио на њихову страну.

Сниматељ једне стране телевизије – Игор Шаљењевић забележио је камером, тог 13. јуна 1999. године, у јутарњим сатима сигурно најпотресније нечувено безразложно убиство – ликвидацију Жарка Андријевића из Призрена, портира у „Косово – вину“ и Славка Веселиновића Босанца, избеглицу из Босне, радника Електродистрибуције у Призрену. Они су тог јутра жутом „ладом“ хитали да напусте град због апсолутне несигурности од стране Албанаца у Призрену и Метохији.

КАМЕРЕ ЗАБЕЛЕЖИЛЕ СВЕ

При одласку из својих кућа, улицом код поште у центру Призрена, двојица Срба су се приближавала аутом групи војника немачког КФОР-а који су били на пункту на оклопним транспортерима и поред њих.

Ту су били у групама и Албанци из редова УЧК који су и други дан славили долазак КФОР-а у Призрен.

Пристигли немачки КФОР је проценио да су им Жарко Андријевић и Славко Веселиновић опасност у жутој „лади“ која им се приближавала, па су испалили хитац упозорења у ваздух да стану. Избезумљени Срби су се зауставили, што се јасно види на снимку, а онда аутом кренули у рикверц.

У том моменту немачки потпоручник КФОР-а на пункту – Давид Ферк, први пут после Другог светског рата ван Немачке издаје наредбу својим војницима да се на Србе цивиле отвори ватра:

„Отвори ватру на непријатеља“. Након тога немачки војници испаљују равно 220 метака из више аутоматског оружја у Андријевића и Веселиновића, како је то званично на суду у Кобленцу у Немачкој записано.

Давид Ферк, немачки поручник КФОР-а, први немачки официр који је током прве акције немачке војске после Другог светског рата наредио: „Feuer frei!“
У „лади“ Андријевића и Веселиновића, од десетине рафала и 220 метака, неби преживела ни мува.

За воланом ”ладе” Славко Веселиновић Босанац усмрћен је истог тренутка, док се Жарко Андријевић борио још неколико минута за живот поред аута у локви крви која се сливала низ улицу према немачким војницима КФОР-а.

Радник међународне организације „Wоrld Vizion“, који је помагао смртно рањеном Андријевићу, казао је да су задње Жаркове речи биле: „Ја сам Србин, ја морам да умрем“.
Али, још док је био смртно рањен у ауту Жарко последњим атомима снаге, са исколаченим очима, изговара, што се јасно чује на снимку Шаљењевића: „Не снимај ме, водите ме у болницу“. Језиво!

Немачки публициста и стручњак за Балкан – Јирген Елзесер тих дана је био на Косову и Метохији и добро му је познат случај убиства двојице Срба у Призрену.
Он је у књизи „Ратни злочини – бестидне лажи и жртве НАТО-а у Косовском сукобу“ описао атмосферу терора над Србима, али и то да двојица убијених Срба у Призрену нису били никаква опасност за никога, и да су код себе имали оружје само за самоодбрану, јер су знали шта их чека ако их албански терористи и Албанци ухвате живе.

УБИСТВО ЗА НАГРАДУ

Случај убиства Андријевића и Веселиновића је судски процесуиран у немачком граду Кобленцу, одакле је потпоручник Давид Ферк – први Немац који је после Другог светског рата ван своје земље и први пут од тада да немачка војска излази са оружјем из земље – наредио да се отвори ватра на људе цивиле.

Међутим, оптужница за убиство је пала у воду јер су судије дошле до закључка да су немачки војници наводно пуцали у самоодбрани. Одмах после тог судског процеса, немачки министар одбране – Рудолф Шарпинг одликовао је Давида Ферка златним орденом Крста части Бундесвера за „беспрекорно испуњење војничке дужности“.

На суђењу у Кобленцу, Давид Ферк је казао: „Нисам убио зато што сам хтео, већ зато што сам морао – и погодио сам право у мету“.

И на Косову и Метохији ово убиство двојице недужних Срба-цивила је остало ван домашаја закона и правде, јер је КФОР званично изузет од кривичне одговорности за било какве своје поступке, па и убиства цивила.

Питање је да ли су Андријевић и Веселиновић могли да избегну смрт у Призрену кад су се у то време нашли у двоструком непријатељском окружењу?!

(kmnovine.com)

Извор: СРБИН ИНФО

Везане вијести:

Генерал Небојша Павковић: Светски моћници нису желели мир на Космету

Исповест: Ликвидирали ми супруга и свекра, а сада хоће да униште мој живот и живот моје деце!