Јунски устанак у горњоj Херцеговини 1941. године био jе варница из коjе се разбуктао пожар четворогодишње ослободилачке борбе против фашистичких окупатора и њихових домаћих помагача. Био jе то спонтани општенародни бунт Срба против стравичних злочина Независне Државе Хрватске. Додатни повод jе и улазак Совjетског Савеза у рат против сила Осовине и непоколебљива вера херцеговачких Срба у снагу Русиjе.
Реч jе о првом оружаном устанку у Хитлеровоj „европскоj тврђави“, у коме jе учествовало целокупно српско становништво, без трагичне поделе на партизане и четнике до коjе ће доћи доцниjе. Наjвећи успех Јунског устанка лежи у томе што jе осуjетио, бар привремено, проjектовану усташку геноцидну „видовданску акциjу“ и довео до поновне италиjанске реокупациjе Херцеговине.
Будући да jоj ниjе пошло за руком да част покретања отпора против фашизма припише себи нити да аргументовано оспори чињеницу да jе Јунски устанак у Херцеговини подигнут пре комунистичког позива, руководећа партиjско-политичка структура социjалистичке Југославиjе одлучила jе да таj устанак jедноставно игнорише, као да га ниjе ни било.
Извор: СВЕТ КЊИГЕ