Након низа реакција хрватских политичара на скандалозан говор предсједника Србије Александра Вучића у Бачкој Паланци, стигла је и осуда Јеврејског информативно-образовног центра Хатиква са сједиштем у Загребу, на чијем челу је Јулија Кош, некадашња библиотекарка Јеврејске општине Загреб, чија је породица убијена у Холокаусту.
Подсјетимо, Вучић је у суботу, уз низ оптужби на рачун Хрватске, Домовинског рата и Олује, изјавио и како је „Хитлер хтио свијет без Јевреја, Хрватска је жељела Хрватску без Срба“. Олују је назвао погромом мотивисаним мржњом према Србима те је рекао да јака Србија неће више никада допустити никакве Олује.
Везано за недавне изјаве водства Србије, центар Хатиква у саопштењу најоштрије осуђује инструментализацију страдавања Anne Frank , као симбола Холокауста, и свих других жртава Холокауста, којој смо, како наводе, свједочили у недавном иступу државног врха Републике Србије.
– Овакав и сваки сличан начин злопотребе страхота Холокауста у циљу постизања политичких, манипулативнихих и других дневнополитичких пробитака, покушај је грубог мијењања историјске истине, што је облик негације Холокауста. Сва страдања цивила осуђујемо, поштујемо и жалимо жртве, али због битних разлика у историјско-политичким околностима које су изазвале Холокауст у односу на било које друго страдавање цивила у историји, одбијамо и осуђујемо икакво њихово изједначавање, а посебно у сврху доказивања ових или оних политичких ставова и теза. У оквиру тога жалимо и противимо се и повременим историјски и чињенично неутемељеним изјавама које могу доћи и из некога од јеврејских извора, што се затим такођер бескрупулозно користи у споменуте дневнополитичке сврхе, наводи се у саопштењу.
Даље се истиче како је Холокауст по својим карактеристикама историјски неуспоредив геноцид.
– Починили су га нацисти и њихови помагачи у оквиру намјере за организовано истребљење цијелог јеврејског народа, на темељу расне мржње, што је било омогућено расним законима у земљама у којима је у доба Другога свјетског рата на власти био нацизам, те његови сателитски и сураднички режими. Једини међународно-правно препознати геноцид у Еуропи осим Холокауста догодио се као посљедица агресије пред крај 20. вијека у овом дијелу Еуропе, а то је сребренички злочин над босанским муслиманима као беспомоћној цивилној групи. Чак ни овај недвојбени геноцид, чијим се жртвама клањамо с трајном тугом, не мислимо да се може успоређивати с Холокаустом, који је, премда је исход сличан, имао друкчији циљ, темеље и димензије, појашњавају у саопштењу.
– Тако нема и не може бити никакве повезаности жртава Холокауста са жртвама, ма како трагичне посљедице биле за појединце или групе, што су произашле из војно-редарствене акције коју је Република Хрватска провела 1995. године, с циљем реинтегрисања свога до тада страном војном агресијом и цивилном оружаном побуном окупираног територија. Дефиниција о овој окупацији територија независне земље и о оправданости акције ослобађања међународно је прихваћена и призната. Стога с дубоким негодовањем одбијамо било какво поређење између жртава Холокауста са стварним или проглашеним жртвама ове војне акције, ма како оне објективно могле бити трагичне, надаље се објашњава.
Како наводе у саопштењу, већ годинама јавно снажно осуђују млак однос и изостанак активног позитивног поступања политичке структуре у Хрватској према ревизионистичким испадима који се стога несметано јавно исказују, чиме се такођер негира Холокауст. Напомињу како је таква појавност углавном везана уз крајње маргине хрватског друштва и не јавља се ни приближном тежином с хрватских високих политичких платформа, као што се догодило у споменутом недавном иступу највишег водства Србије. Управо овакви иступи неизбјежно могу потицати и нове валове маргиналних ревизионистичких појава у Хрватској.
У саопштењу закључују како желе потакнути политичаре да се у својим говорима усмјере на међусобну толеранцију и уважавање ставова, али прије свега на историјски потврђене чињенице о даљој и ближој историјској стварности, те у складу с тиме и на међународно потврђене оцјене историјских догађаја.
Извор: Jutarnji list