fbpx

На Фрушкој Гори, код манастира Крушедол, данас је одржан 13. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор „Крушедолска звона“ посвећен српским жртвама из ратова деведесетих година прошлог вијека.

Свесрпски сабор у Крушедолу Фото: РТС
Свесрпски сабор у Крушедолу Фото: РТС

Његово преосвештенство епископ сремски Василије захвалио је Србији што је несебично примила прогнанике и пружила им нови дом, те нагласио да никад не треба да се заборави оно што се десило и шта се дешава српском народу.

– Хвала земљи Србији која нас је несебично примила у своје окриље. Не смијемо зато никад заборавити да се окупљамо овдје на овом светом мјесту, манастиру Крушедол. Манастир Крушедол је зборно мјесто свих Срба, ма одакле дошли и пришли, овде су своји на свом на свом. Посебно ове године кад обиљежавамо 800 година самосталности Српске православне цркве – рекао је владика Василије.

Он је испричао и о доктору Драгици Лукић из Сремске Митровице, која је написала књигу сјећања на велики егзодус Срба из српске Далмације, Баније, Славоније, Лике и Кордуна и дијела Босне, те гледала муку свог народа, пружала му помоћ и утјеху.

Предсједник Завичајног удружења „Славонија“ из Инђије Вељко Вукелић подсјетио је на отварању скупа на тешка времена из српске историје, те изразио наду да ће српски народ успјети да превазиђе искушења данашњег времена.

– Осим борбе на економском плану, Срби морају побиједити у још двије важне духовне битке – против заборава наших страдања и за јединство српског рода – истакао је Вукелић.

Он је оцијенио да је српски народ крајем 20. вијека изгубио многе битке, али да непријатељима није пружио највећу радост да Србин удари на Србина.

„Никад не смијемо дозволити да Срби ударе на Србе. Овај сабор код манастира Крушедол и јесте зато да се саберемо и окупимо. Да будемо Срби и добри људи, прије свега“, рекао је Вукелић.

Помоћник покрајинског секретара за културно насљеђе Милан Мицић рекао је да се у прошлом рату на подручјима у Хрватској, које су настањивали Срби, десило етничко чишшћење.

– Не треба и то никад не смемо називати пуким именима ратних акција „Бљесак“ и „Олуја“ Права је истина да је то било етничко чишћење и прогон. Прогон Срба из западних српских крајина. Сви ми који смо дошли на ове просторе, недавно, али и у посљедњих сто година, припадамо и старом и новом завичају – истакао је Мицић.

Он је напоменуо је да је српски народ у 20. вијеку прошао кроз три велике историјске драме – југословенство, комунизам и наглу модернизацију.

– У вријеме тих великих забуна у 20. веку мењало се духовно, културно и цивилизацијско биће српског народа. Српски народ у том веку био је изложен расељењима, колонизацијама, сеобама и ратовима – подсјетио је Мицић.

Он је истакао да је један дио српског народа у Другом свјетском рату био изложен геноциду, те да је у 20. вијеку имао и неочекиване узлете када се враћао себи.

– Српски народ се у 20. вијеку суочавао и са великим силама, а суочавао се и са екстремним национализмима сусједних народа, који га нису вољели и сматрали су га страним, непожељним тијелом. У том вијеку, српски народ имао је и сопствена потонућа и сопствене заблуде, али и периоде сопственог самозатирања – напоменуо је Мицић.

Манифестацији „Крушедолска звона“ присуствовао је потпредсједник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић, директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић, те представници институција Србије и Војводине.

Осим избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и БиХ и њихових пријатеља из Србије, на Сабору је било сународника из земаља региона, као и из дијаспоре.

Владика Василије служио је данас Свету архијерејску литургију и парастос за све Србе који су погинули и нестали током 20. вијека.

На сабору су наступиле бројне изворне групе, као и естрадни умјетници.

Сабор је одржан у организацији Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, Завичајног клуба „Славонија“ из Инђије и Епархије сремске.

Финансијски, технички и организационо и ове године Крајишки сабор је подржало Представништво Републике Српске у Београду.

Извор: СРНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *