ЛОГОР СМРТИ ЈАСЕНОВАЦ

Село Јасеновац

 

            На тромеђи где су се некад у средњем веку додиривала три царства: Турско из Босне, Аустријско из Славоније и француско из Баније, налази се село Јасеновац. Јасеновац лежи на левој (северној) обали реке Саве на оном месту, где на десној (односно јужној) обали у Саву утиче река Уна. Уна дели Босну од Баније. На десној обали Саве око Јасеновца и у близини Јасеновца теку и у Саву се уливају притокe, речице Струг и Лоња. Зато је терен око Јасеновца делтаст, испресецан и на једној и на другој обали притокама Саве, а осим тога и низак, подводан и мочваран. И вероватно, баш због тога, због ових природних водених препрека, које као реке и речице пресецају терен и због самог ниског мочварног подручја, усташе су после логора у Госпићу решиле да логор смрти пренесу и образују у Јасеновцу и околини. Усташе су и у самом месту Јасеновцу имале велики број својих политичких присталица и темељан ослонац, па су баш ту и приступили најкрвавијем своме делу.

            До рата Јасеновац је био велико место, са развијеним малим индустријама и добро развијеном земљорадњом, а нарочито сточарством и свињогојством.

            Становништво је било претежно српско, а у мањем делу хрватско – но односи једних са другима и у верском и у политичком погледу били су коректни, а економски и друштвени живот развијао се неподвојено и складно.

            Са северне стране места преко такозваног Лоњског Поља дижу се у подводном терену насипи којима иде железничка пруга Београд – Загреб и зидан пут Новска – Јасеновац – Дубица, и даље. На месту где пруга и пут прелазе Струг саграђена је била бетонска ћуприја на путу, а железна на железничкој прузи. Обе ћуприје су у рату миниране и уништене, па су уништени и други пропусти и објекти на железничкој прузи Новска – Јасеновац - Сисак. Железнички саобраћај се обавља само северним делом тзв. Лоњском пругом од Новске према Загребу.

            На северној страни места налази се железничка станица, а на јужној страни места на реци Сави опажа се паробродска станица. Источно од места у непосредној близини подигнута је индустрија Прометне задруге з. с. о. ј. у Јасеновцу. Та индустрија се састојала од великих циглана, пилане, млина, кречане и металне индустрије као: творнице ланаца, клешта и сл. Задругари те задруге су породице из Бечића. Народ индустрију у овом крају назива «Бечићевом». Од станице Јасеновац до циглане изграђен је индустријски колосек нормалне ширине, а од циглане до уз саму Саву изграђен је индустријски ускотрачни колосек, који се завршава на дрвеним стубовима у самом кориту реке Саве, тако да је утовар и истовар из Саве у свако доба године могућ. То место за истовар и утовар у Саву названо је «Граник».

            Преко Саве насупрот Јасеновцу налази се село Градина, и одмах до њега село Ораово. Иза Ораова протеже се шума «Просара», а даље се види нижи горски ланац зван Козарац и иза Козарца виши горски ланац зван Козара. На славонској страни, од Јасеновца према истоку води камена цеста у село Кошутарицу, Млаку, Јабланац, итд, а западно за село Крапје, Плесно итд. У месту Крапју одваја се нов пут за Црквени Бок, удаљен од Јасеновца 20 км. Са северне стране Јасеновца готово паралелно са железничком пругом иде пут Новска – Јасеновац – Хрватска Дубица, а све су те цесте због ниског подводног терена грађене на насипима са многим ћупријама на пропустима, потоцима и речицама.

            Као и у свим осталим местима и у Јасеновцу је одмах у почетку окупације образован усташки табор, који се одмах од почетка показао врло активан, и подржавао је претварање Јасеновца у велики логор смрти.

 

Систематско припремање уништења неких народа по растистичкој теорији о чистоћи расе

 

            Хитлеровска нацистичка неман образовала је давно пре избијања другог светског рата савез «Осовине». Данас се по жалосно-катастрофалним последицама «Савеза» види да је у садржају савеза «Осовина» било, између осталог и поробљавање, распарчавање и подела Краљевине Југославије. Осим тога, било је у програму и потпуно уништење и истребљење неких народа на основу расистичке теорије о чистоти расе. Требало је да опусте читави крајеви наше отаџбине и да се створи толико обећавани «животни простор».

            Немцима је требало очистити и осигурати плодне житнице Подунавља и Поморавља, а Италијанима обале и залеђе Јадрана.

            Требало је зато истребити све Цигане, Јевреје и Србе и употребљен је (већ у Пољској) испробани систем «логора». По истом систему како су Немци у Пољској чистили и истребљавали извесне покрајине од Пољака, тако су и после окупације Краљевине Југославије приступили цепању територија, пресељавању становништва из једних покрајина у друге. Код тога пресељавања становништво је пролазило кроз сабирне логоре, где су претресани, пљачкани у транспортима, пребацивани без игде-ичега: без одела, рубља и ствари – без алата и радила, без готовине и хране. Све им је опљачкано или још код поласка, или у логорима, тако да су у нове крајеве пресељени само голи, изнемогли животи.

            Немци су окупирану Краљевину Југославију поцепали у више подручја. Једно су задржали за себе, помоћу других подкусуривали су рачуне са својим сателитима и њима дали под окупацију, а трећину Краљевине Југославије назвали су Независном Државом Хрватском и на тој територији су формирали најужаснију страховладу, каква нигде у окупираној Европи није постојала.

            Нацисти су овде истурили пред себе усташки покрет, и преко њега починили толике покоље и стрховита убијања, каква у историји до сада нико, никада није ни покушао да учини.

            Једна трећина целокупног становништва тога дела Краљевине Југославије убијена је на најстрашнији начин, а примери масовних и појединачних злочина по својим перфидним, садистичким и криминалним садржинама превазилазе многе догађаје и немају примера у историји свих народа и свих векова.

            Исти систем уништавања какав су хитлеровци већ испробали у Пољској, пренели су и овамо. Но, по обиму, по броју жртава, по начину мучења и убијања, по обиму штете и пљачке и по пространству уништених територија, масовни злочини и логор Јасеновац превазилазе далеко и све оно што су хитлеровци у Пољској учинили.

            Док се у једном делу те канибалистичке «Независне Државе Хрватске» почело са масовним убијањем, у другим деловима, истовремено, почела су хапшења (у масама) талаца. Појединачна хапшења, секвестрације свих предузећа и имовине, мучења, присилни радови, одвођења у логоре беху свакодневна.

            Док су у почетку сва та хапшења,одвођења, мучења и убијања уприличена као последица подметнутих, измишљених и провокаторских пријава, у даљим недељама и месецима све је то попримило масовни начин уништавања Срба, Јевреја и Цигана.

            У међувремену је формирана швапско-усташка зликовачка машина како би страдања, мучења и убијања у масама дошла на дневни ред.