fbpx

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/oluja/gotovina.jpg

ХАГ, 13. АВГУСТА /СРНА/ – Хашко тужилаштво сматра да првостепена пресуда коjом jе генерал Анте Готовина осуђен као члан удруженог злочиначког подухвата даjе основа да буде проглашен кривим као помагач у том подухвату, те по командноj одговорности за злочине коjи су услиjедили током два мjесеца након операциjе „Олуjа“.

 

Tужилаштво у поднеску, коjим одговара на налог жалбеног виjећа, наводи да jе и даље примjерена казна од 24 године изречена у неправоснажноj пресуди.

Жалбено виjеће Хашког трибунала у jулу jе позвало тужилаштво да до 10. августа обjасни да ли вjеруjе да се генералима Готовини и Младену Маркачу, у случаjу да се утврди да нису криви за незаконите артиљериjске нападе или да су били чланови удруженог злочиначког подухвата, може приписати алтернативна кривица на основу командне одговорности или као помагача у удруженом злочиначком подухвату.

„Уколико jе првостепено виjеће погриjешило у закључцима о артиљериjским нападима и чланству Готовине у удруженом злочиначком подухвату, Готовину би требало осудити због помагања прогона, депортациjе, убиства, насумичног разарања и пљачке, других нечовjечних дjела и окрутног поступања“, наводи тужилаштво у поднеску коjим се бави одговорношћу генерала Готовине.

Тужилаштво додаjе да и командну одговорност Готовине за злочине почињене током два мjесеца након операциjе „Олуjа“ треба узети у обзир у одређивању висине казне.

„С обзиром на тежину злочина и улогу Готовине, тужилаштво сматра да jе иста казна од 24 године примjерена“, каже се у поднеску.

Tужилаштво у поднеску оцjењуjе да, „иако судско виjеће ниjе дониjело изричите закључке о другим облицима кривице осим удруженог злочиначког подухвата, његови закључци и докази на коjе се ослања утврђуjу кривицу Готовине за те злочине као помагача и кроз командну одговорност“.

Хашко тужилаштво подсjећа да jе првостепено виjеће пресудом утврдило да jе страх изазван артиљериjским нападима током „Олуjе“ био примарни и директни узрок масовног биjега више од 20 хиљада српских цивила из Краjине и да су Хрватска воjска /ХВ/ и специjална полициjа починили злочин депортациjе.

Тужилаштво наводи да су први хрватски предсjедник фрањо Tуђман и други високи функционери диjелили намjеру да се истjераjу српски цивили из Краjине, те да су користили воjску и специjалну полициjу како би провели злочиначки циљ кроз операциjу „Олуjа“.

„Готовина jе знао да jе била намjера да се нападима истjераjу Срби и да ће до злочина депортациjе и прогона вjероjатно доћи и да ће његова дjела помоћи у почињењу тих злочина. Упркос томе, Готовина jе учествовао у планирању артиљериjских напада и изричио наредио напад ХВ-а на градове“, додаjе се у поднеску.

Као таква, дjела Готовине имала су значаjни учинак на злочине прогона и депортациjе. „Његова кривица као помагача у тим злочинима не зависи од категоризациjе артиљерисjких напада нити о његовом чланству у удруженом злочиначком подухвату“, тврди тужилаштво.

Што се тиче кривице по командноj одговорности, тужилаштво сматра да jе првостепено виjеће дониjело све потребне закључке у пресуди коjи су подлога утврђивања тог облика кривице.

„Готовина jе такође помагао у злочинима убиства, нечовjечним дjелима и окрутном поступању, пљачки и прогонима тиме што jе наредио потчињеним да уђу у Краjину након првог напада, знаjући да ће вjероватно починити злочине али и ствараjући толерантну атмосФеру коjа jе охрабрила почињење тих злочина“, наводи тужилаштво и додаjе да jе „тиме што ниjе сприjечио и казнио те злочине такође крив по командноj одговорности.“

Tужилаштво на 30-ак страница поднеска детаљно наводи доказе коjи по њима потврђуjу одговорност Готовине као помагача удруженог злочиначког подухвата те његову кривицу на основу пропуста као команданта.

Првостепено виjеће прошле године jе прогласило генерала Готовину кривим као члана удруженог злочиначког подухвата предвођеног предсjедником Tуђманом, чиjи jе циљ био неселективним артиљериjским нападима на српско цивилно становништво окупираних подручjа Хрватске изазвати њихов масовни прогон, те га jе осудило на 24 године затвора.

Маркач jе осуђен на 18 година затвора, док jе генерал Иван Чермак ослобођен свих тачака оптужнице.

 

 

Извор: срна

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *