fbpx

Историчар Милан Гулић изјавио је да Срби који су се након злочиначке акције „Олуја“ вратили у Хрватску живе потпуно обесправљено и у руралним срединама, осуђени да се баве пољопривредом и сточарством, те да их нема запослених државној управи, просвјети и култури и стога не могу да носе и чувају идентитет српског народа у тој држави.

У операцији „Олуја” протерани су крајишки Срби (Фото Александар Келић)
У операцији „Олуја” протерани су крајишки Срби (Фото Александар Келић)

Гулић, који је поријеклом из Далмације, истакао је да у његовом родном Бенковцу данас живи једва 300 Срба, као и да је драстично промијењена етничка структура.

„Прије `Олује` била је слична стурктура Срба и Хрвата, а већинско становништво било је српско. Када одете у тај град данас, готово да ништа не подсјећа да су тамо некада претежно живјели Срби, а слично је и у другим крајевима“, рекао је Гулић за РТС.

Он је подсјетио да је главно тежиште акције „Олуја“ било у сјеверној Далмацији која је посматрана као сједиште побуне, а Книн као пријестоница.

„Када одете у Лику другачије је. Ипак је сјеверна Далмација то најжешће искусила“, рекао је Гулић.

У хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“, према подацима српског Комесаријата за избјеглице, протјерано је 250.000 крајишких Срба, 1.856 је убијено, а 836 воде се као нестали.

Tа акција почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, односно на Републику Српску Крајину.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.

Акција „Олуја“ је највеће и једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије током деведесетих година прошлог вијека.

Извор: СРНА

Везане вијести:

„ОЛУЈА“ БИЛА ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА

„Олуја“ као средство којим је решено српско питање у Хрватској

Вучић: Нема шта да буде похваљено у акцији ‘Олуја’

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *