Предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић изјавио је Срни да је над српским становништвом са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и Озрена од 1992. године почињено планирано и систематско етничко чишћење са индицијама геноцида.
Поводом обиљежавања 22 године од прогона 1.920 српских породица са овог подручја јутрос је неколико стотина учесника марша „Стазама егзодуса 2017“ кренуло из Тумара на Озрену према насељу Стог код Возуће, општина Завидовићи, стазом дугом 22 километра.
Маршу су се организовано одазвали учесници из Бијељине, Српца, Прњавора, Вукосавља, Модриче, Дервенте, Теслића, Петрова и Добоја.
Благојевић је навео да је ријеч о „камионском путу“ који иде правцем Бријесница-Малчићи-Кврга-Прокоп-Боровци-Лозна-Стог, којим су Срби из Возуће и долине Криваје повлачили од припадника такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља који су протјерали комплетно српско становништво са ових простора.
Благојевић је напоменуо да су 1995. године Срби из Возуће протјерани са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називом „Ураган“ и „Фарз“, по директној наредби Алије Изетбеговића који је, заједно са тадашњим политичким и војним врхом, као приоритетни циљ одредио спајање тузланског и зеничког басена.
У офанзиви је учествовало 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса, укључујући одред од око 600 припадника јединице „Ел муџахeдедин“, потомогнути НАТО снагама за брзе интервенције.
Благојевић, који је био начелник Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, напоменуо је да је спас у Возући од 1992. године тражило више десетина хиљада Срба протјераних са подручја Зенице, Жепча, Бановића и Завидовића.
Он је подсјетио да су муслиманске снаге свакодневно нападале успостављене линије, те спроводиле опсежне и сурове офанзиве како би преко Возуће спојиле тузлански и зенички басен.
„Офанзивни напади десили су се у августу 1992. године, јулу 1993. године, 1.јуна 1994, те 10. септембра 1995. године“, рекао је Благојевић.
Благојевић је навео да је бивши командант Главног штаба такозване Армије БиХ Расим Делић проглашен кривим, да се води поступак против команданта Трећег корпуса Сакиба Махмуљина, али да је то мали помак у процесуирању стравичних злочина почињених над српским живљем на том подручју.
Он је упитао шта је са осталим учесницима такозване Армије БиХ који су починили стравичне злочине, те указао на суровост припадника одреда „Ел муџахедин“, који је већим дијелом био попуњен страним борцима.
„У Каменици је било заробљено 64 припадника Војске Републике Српске и цивила и то од припадника Петог батаљона Трећег корпуса такозване Армије БиХ која је под директном командом Сакиба Махмуљина. Они су их предали одреду `Ел муџахедин`, који су их на најмонструознији начин мучили и на крају побили“, истакао је Благојевић.
Он је подсјетио на ритуал муџахедина „љуби брата свога“, када су заробљени Срби морали да љубе одсјечене главе својих саобораца.
Благојевић је истакао да су почињени злочини документовани и достављени Међународном кривичном суду у Хагу и домаћим правосудним органима, на које су „сви глуви“, те је на примјеру страдања у Сребреници указао на двоструке аршине у вођењу поступка према почионицима злочина над Србима у Возући.
Извор: СРНА
Везане вијести: