МАНАСТИР УБОЖАЦ КАО УЗОР ЗА ОПСТАНАК
За нас знају само попови који о слави дођу да освештају славски колач и трпезу. За оне који се декларишу као држава - ми постојимо само на бирачким списковима, наводе Драгана и Драган Тасић из села Мочаре
Урушени манастир Убожац из 14. вијека у косовском селу Мочваре
Пише: Неђељко ЗЕЈАК
Урушени манастир Убожац из 14. вијека у косовском селу Мочаре једно је од окупљалишта преосталих Срба и оних који су једном већ избјегли пред терором ОВК послије уласка НАТО трупа 1999. године.
Манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице градио је Исаије Старији, савјетник Душана Силног, а касније и кнеза Лазара.
О томе свједоче два рукописа сачињена у првој половини 15. вијека, који се чувају у библиотеци Пећке патријаршије.
Записано је да је манастир био напуштен током Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године, али је убрзо оживио, јер је поново дошло до насељавања рајом - чуварима српско-турске границе.
Остаци манастира Убожац
Једном годишње, на Марковдан 8. маја, Убожац оживи. Окупи се и старо и младо.
Пристигну тада из свих крајева Космета, како каже мјештанин Богосав Николић, они који су трбухом за крухом раније одлазили пут западне Европе, али и они који су послије 1999. године у потрази за слободним небом напустили Мочваре и источну Каменицу.
Темељи манастира и цркве имају основу уписаног крста са куполом изнад централног дијела наоса, који данас не постоји. Апсиде су троугласте, направљене од клесаног камена, мада дијелови камених украса нису сачувани.
Записано је да је Црква манастира Убожац веома слична храмовима на Светој Гори.
Манастир се састојао од цркве, трпезарија, подрума, пекаре, кухиње, штале. Био је окружен зидовима са двије угаоне куле.
У организацији Завода за заштиту споменика културе у периоду 1963-1966. вршена су обимна археолошка ископавања ширег појаса манастирског имања. Откривено је јединство стила манастира и помоћних објеката, што указује да су све грађевине истовремено конструисане.
Стил градње видљив је на сваком кораку - ту су старе стогодишње куће са подрумима и приземним просторијама зиданим од камена.
Из тих кућа у засеоцима са источне стране села Стрелице, Гризиме и новокомпоноване косовске општине Ранилуг све рјеђе избија дим и тако упозорава да је у источном дијелу Косовске Каменице све мање Срба.
Наде и вјере у могући опоравак и повећање броја Срба, ипак, има. Мјештани кажу за Срну да су хиљаде хектара обрадивих површина са кладанцима (природна изворишта воде) протеклих вијекова храниле Србе.
Стопама предака иду и Драгана и Драган Тасић, упркос, како истичу, потпуној скрајнутости села. Они истрајавају у намјери да направе дом и опстану у селу Мочаре.
Дјевојчице Анђела (5), Бојана (4) и Тамара (2),кћерке Драгане и Драгана Тасића из села Мочваре.
Њихове дјевојчице Анђела (5), Бојана (4) и Тамара (2) "бео дан нису гледале", изузев у родном селу, у које одавно осим шумокрадица и накупаца други нико не свраћа.
Тасићи кажу да им не пада тешко свакодневно стражарење и скривање дјевојчица иза прозора прекривених тамним завјесама и дворишне жичане ограде, коју чува десетак вучјака и шарпланинаца.
"За нас знају само попови који о слави дођу да освештају славски колач и трпезу. За оне који се декларишу као држава - ми постојимо само на бирачким списковима", наводе Тасићи.
У селу, у двадесет домаћинстава, живи педесетак Срба, од којих је већина млађа од 30 година.
Они покушавају да опстану као и манастир Убожац, на који свакодневно гледају.
Извор: 
Везане вијести:
МИЛЕТИЋ: УНИШТИО САМ ДЈЕТИЊСТВО СВОЈОЈ ДЈЕЦИ
СВЕТИ НИКОЛА ИЗ ГОРИОЧА ЧУВА СРБЕ