“Ко је осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад Раковице, Слуњ), када су 21. јула 1942. године усташе поклале у збјеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дјевојчица и 10 дјечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, дјевојчице положили на леђа у круг, спојили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дјечаке” пита се болно и готово невјерујући др. Ђуро Затезало у својој књизи “Радио сам свој сељачки и ковачки посао” Свједочанства о овом догађају показују да је геноцид над Србима у НДХ био манифестација исконског зла, тешко разумљивог и никада до краја објашњивог.