Живи живот

Без нарицања, без мржње, без зависти. Без да изазиваш сажаљење, или посебно – самосажаљење.

Када се свака наша друштвена активност сведе на гунђање на Фејсбуку и свакодневну причу о “банана држави“, а притом смо и млади, то нешто говори и о нама. Нас је захватио бабски синдром кукања. Као што стара баба кука што је боли кук, што јој је ниска пензија, што се живот скотрљао, што је сама, што су лекови скупи, што јој смета промена времена, и нама су ниске стипендије, наши су таленти непрепознати, држава нас не цени, а исто тако често нам и самима смета промена времена. То је, ипак, за младог човека непримерено.

Кад си већ уписао факултет, заврши га са најбољим оценама. Без развлачења. Без кукања о томе како се “распадаш“ од учења. Не бави се бесмислицама. Не брини туђе бриге. У слободним моментима читај нове књиге, иди у позориште, иди на концерт, вози бицикл, напиши песму, ради трбушњаке – ради оно што те испуњава. Заљуби се – детиње искрено. Веруј. Пропутуј. Певај. Викендом отиђи до завичаја, да се подсетиш ко си уствари, да се напијеш воде са извора. Орежи воћку или окопај башту, да видиш како из твог рада може нешто да никне. А кад све то обавиш, нађи посао, најбољи који можеш. Искористи своје способности, али буди и искрен према себи – спознај шта знаш а шта не, шта можеш а шта не. Ако ти то испрва не успе, чекај своју шансу. Кад успеш, помози и другом који је несрећан. Твоје мало њему ће бити много, а теби ће то добро вишеструко да се врати. Ако све то не успе, нађи сличномишљенике, изиђи на изборе, или на улицу, и обори лошу владу. Ако и то не успе – отисни се негде где ће те огрејати сунце. Често је неуспех путоказ, почетак неког новог успеха. И вечито трагај за својим смислом живота, који неће нарушити туђ.

И то је све. Живи живот. Без нарицања, без мржње, без зависти. Без да изазиваш сажаљење, или посебно – самосажаљење. То ти као младом не приличи. Поготово ако си мушкарац.

Пише: Немања Девић

Везане виjести:

Место српског васкрса

Пребирући по успоменама

Прича о два дечака