РСК Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Штрбац: До сада процесуирано око 4.000 особа у Хрватској за ратне злочине

1. октобар 2025.

Директор „Веритаса“ Саво Штрбац изјавио је да је до сада процесуирано око 4.000 особа у Хрватској за ратне злочине међу којима је три одсто припадника хрватских оружаних снага, док су остало припадници ЈНА и некадашње Српске војске Крајине, као и неколико функционера. Штрбац је навео да Хрвати, не смањујући број процесуираних потврђују свој државни наратив да су ЈНА и домаћи Срби извршили агресију заједно са Србијом на Хрватску преко тих пресуда. – Они на тај начин доказују. Није важно, да ли је неко починио заиста то зашто га терете, већ је њима најбитније да то квалификују као ратни злочин. Важно је да се што више људи терети за ратни злочин

Крста Жарковић: Та 1941. никада им није изашла из глава

7. април 2025.

Хрватска новим законом о гробљима, који предвиђа уклањање српских споменика који су постављени послије 30. маја 1990. године, а које буду оцијенили као увредљиве, спроводи посљедњи чин етничког чишћења Срба. У тој држави, једној од чланица ЕУ, остали су, нажалост, само старија српска популација и гробови свих годишта, а сада је дошао ред и на њих. Пише: Ведрана Кулага Симић На то је упозорио предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић који за „Глас Српске“ истиче да је иницијатива за тај закон потекла ни мање ни више него из тамошње владе и да надлежни и у Бањалуци и Београду морају добро да простудирају ову ситуацију и шта се

Ђурђица Драгаш: Дивосело – село којег нема

11. септембар 2023.

Још једна тужна годишњица. Пре тачно 30 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Дивосело – село којег нема Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно. Гореле су куће! Уништавано је оно што је преостало иза

ЗАШТО СЕ ОДРИЧЕМО БОРАЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ?

16. март 2022.

Изгласавањем Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који је на снази од 01. јануара 2021, након више од две деценије прекинут је однос државе као строге „маћехе“ ратним ветеранима, и начињен огроман помак према онима који су ту исту државу бранили својим животима. Пише: Душан Опачић Донет је један Закон који дефинише положај бораца, а у коме се јасно наглашава брига о њиховим породицама (живих и погинулих), њихова права и одређене субвенције које уживају. Да ли је Закон идеалан или не, то је већ друга тема и може се о томе дискутовати, али свакако да исти тај Закон представља крај тишине, окретања леђа

Попис пораза

25. јануар 2022.

Резултати пописа становништва нису само одраз постојећег стања. Они ће се још додатно одразити на услове у којима живе и у којима (не)ће живети преостали Срби у Хрватској. Пише: Оливера Радовић Први резултати пописа становништва у Хрватској који се односе на укупан број становника и домаћинстава нису донели никаква већа изненађења у односу на оно што су демографи већ најављивали. А није било ни неопходно слушати демографе да би се предвидели овакви резултати, довољно је било погледати напуштена села, празне школе, запарложене њиве. Једино што може још да изненади је ламентација над овом сликом оних који су је толико година и деценија уназад мирно посматрали не предузимајући ништа озбиљно. Кроз

Годишњица “крвавог Ускрса” на Плитвицама

1. април 2021.

Јуче се навршило 30 година од “крвавог Ускрса” на Плитвичким језерима, када су хрватске снаге напале крајишке Србе на том подрчју, па се тај догађај, према многим изворима, узима као почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека. Документационо-информациони центар “Веритас” у саопштењу подсјећа да су крајишки Срби 25. марта 1991. године организовали “митинг истине” на Плитвицама са захтјевом да Национални парк “Плитвичка језера” остане у саставу тадашње САО Крајине. Два дана касније на улазима у национални парк на јарболима су постављене српске и југословенске заставе, да би 29. марта “мартићевци” из Книна заузели управне зграде Национаног парка “Плитвичка језера”. “У раним јутарњим часовима 31. марта из Загреба је према

Ђурђица Драгаш: Колико пута један Вук (Драшковић) може да промени и длаку и ћуд!?

14. март 2021.

Март…. Верујем да бисте се, исто као и ја, сложили кад би га неко и званично прогласио за најбаксузнији српски месец. Свашта нас је сналазило у том марту који би, да се само природа пита, био месец пролећа, буђења и оптимизма. Еее, ал’ нажалост, питамо се и ми…људи! 12.марта 2003. убијен је српски премијер, а само дан раније, али 2006. у Хашком „казамату“ умро бивши председник. 17.марта 2004. брутално су нападнути преостали Срби на Kосмету, баш они чија је голгота почела 24. марта 1999. агресијом НАТО пакта на тадашњу СРЈ. 27. марта 1941., у ишчекивању зла које ће нас тек снаћи, у Београду се клицало-боље рат, него пакт- а 50

Ђурђица Драгаш: Од нас си тражио Ђорђе, да заборавимо посечену багремову шуму, преорану њиву и згажену шљиву

25. фебруар 2021.

Опраштају се ових дана многи од Ђорђа Балашевића. Слушају се песме, цитирају стихови и његове „досетке“, снимају специјалне емисије, организују масовни „испраћаји“ (као да короне нема и као да Ђоле баш од ње није преминуо). Тугује и регион, чак се и ћирилица „појавила“ у Загребу. Замислите само то чудо!!! Није баш да сам одрасла уз његову музику. Више би се то могло рећи за Нове фосиле, али волела сам те меланхоличне ноте и емотивне текстове којима је плео дивне и дирљиве животне приче. Жао ми је што је отишао, прерано и бесмислено и, као и у многим другим случајевима, не желим да учествујем у примитивним расправама над мртвим човеком по

Ђурђица Драгаш: Удар „Олује“ и усуд крајишких суза

22. јануар 2021.

Сви бију своје битке. Сви траже некога, жене се грозничаво распитују за мужеве, браћу, синове који су остали негде иза колоне, старци плачу за „благом“ (тако је наш народ називао овце, краве, коње…) које нису стигли ни да пусте из штала и торова, деца се више не играју већ преплашено вире из претрпаних тракторских приколица. Експлозија ме буди из сна, оног најслађег, пред свитање. Убрзо се чује још једна, друга, трећа, а онда затишје… Устајемо, у полумраку се облачимо. Струје нема одавно. Тако је сваког лета пошто једини извор, хидроелектрана Обровац, нема довољно воде. Мама укључује радио на батерије, покушава да пронађе неку станицу. Чини се да ради узалудан посао

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

2. октобар 2020.

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Саво Штрбац: Милановићево сунце туђег неба

9. септембар 2020.

Знају избегли Груборичани да „сунце туђег неба не греје као што ово греје”, али се сећају и позива Туђмана од 5. августа 1995… Они који су га послушали били су преварени и убијени. „Остајте овдје!… Сунце туђег неба,/ Неће вас гријат ко што ово грије;/ Грки су тамо залогаји хљеба/ Гдје свога нема и гдје брата није.” Ове Шантићеве стихове изговорио је хрватски председник Зоран Милановић 25. августа у Груборима, на комеморацији српским жртвама пред високим званицама, међу којима су били и потпредседници хрватске владе Хрват Томо Медвед и Србин Борис Милошевић, председник СДСС-а Милорад Пуповац и специјални изасланик председника Србије за питање несталих Веран Матић, те неколико рођака жртава,

Филип Шкиљaн: Пoпис ћe пoкaзaти дeмoгрaфску кaтaстрoфу

29. август 2020.

A oнa ћe сe тицaти нe сaмo српскe зajeдницe нeгo и вeћинскoг нaрoдa. Прeмa пoдaцимa o жупaниjaмa кoje je ХГK oбjaвиo 2019., сaмo у Сисaчкo-мoслaвaчкoj жупaниjи je брoj стaнoвникa oд 2011. дo 2017. смaњeн зa 20.000 или jeдaн вeћи грaд. Пише: Ненад Јовановић У издaњу Српскoг нaрoднoг виjeћa, жупaниjских мaњинских виjeћa, СKД-a Прoсвjeтa и Зajeдничкoг вeћa oпштинa унaзaд нeкoликo мjeсeци пojaвилe су сe књигe вeзaнe уз прoшлoст Србa Имoтскe крajинe, Koпривничкo-крижeвaчкe жупaниje и сeлa Oстрoвa кoд Вукoвaрa. O тoмe рaзгoвaрaмo с Филипoм Шкиљaнoм, знaнствeним сурaдникoм у Институту зa мигрaциje и нaрoднoсти тe aутoрoм низa књигa oствaрeних у сурaдњи сa СНВ-oм и жупaниjским виjeћимa. Koликo су зa српску зajeдницу знaчajнe књигe

Милош Ковић: Разум или „разграничење“

1. јун 2020.

Сетимо се Крајине. Ако дозволимо „разграничење“, од Србије неће остати камен на камену. „Струка“ каже да пандемија постепено слаби. Сада се одлично види да многи од почетка настоје да је искористе за своје циљеве. Власти у Црној Гори, под изговором јавног здравља, хапсе владике, свештенике и пребијају верни народ. На Косову и Метохији, усред пандемије, јуриша се на Србе, спаљује и пљачка њихова имовина. У престоницама великих сила, у Београду и Приштини, убрзавају се преговори о „разграничењу“ и коначној предаји Косова и Метохије у руке албанских шовиниста. Београд још не разуме ни НДХ, ни „Олују“, а већ мора да се суочи са злом у Црној Гори! Од разбијања Југославије, Косово

Princip_sprzene_zemlje_Medacki_dzep_poslije_napada_hrvatske_vojske.jpg

Kрмпотић ослобођен за убиства ратних заробљеника током операције “Медачки џеп”

13. мај 2020.

Врховни суд Хрватске потврдио је пресуду којом је ратни заповедник извиђачке чете 9. гардијске бригаде “Вукови” Јосип Kрмпотић осуђен на три године затвора због паљења и уништавања кућа у српским селима током операције “Медачки џеп” 1993. године, а ослобођен је за убиства ратних заробљеника. Врховни суд је, не откривајући идентитет окривљеног, објавио да је одбио жалбе и потврдио првостепену пресуду Kрмпотићу коју је загребачки Жупанијски суд донео у октобру 2016. године, преноси Хина. Kрмпотић ослобођен за убиства ратних заробљеника током операције “Медачки џеп” Kрмпотић је тада, због ратног злочина над цивилима у акцији “Медачки џеп”, осуђен на казну блажу од најмање законом прописане због низа олакшавајућих околности. Истовремено је ослобођен

Ранко Раделић: Случајност или случај?

6. април 2020.

Подозривост се појавила још 2011. када је новоосновано Завичајно удружење „Билогора“ организовало обиљежавање 20 година од егзодуса из завичаја и парастос за страдале. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У наивној нади да ће то за тадашње медије представљати вијест која ће се у бар двије реченице појавити и у ударном термину, а потомке Крајишника охрабрити да његују оно што се данас популарно