Матија Бећковић Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Матија Бећковић

У рату је непријатељ на правди Бога побио стотине хиљада Срба. Ми смо их мртве у миру убили још једном.

25. јун 2024.

Беседа Матије Бећковића у Београду на премијери филма “Крст над јамом”. У рату је непријатељ на правди Бога побио стотине хиљада Срба. Ми смо их мртве у миру убили још једном. Не зна се чији је злочин већи – оних који су их побили живе или наш који смо их побили мртве. И до дан данас оставили у забетонираним јамама. Мртви умеју да се захвале као нико, али знају и да се љуте. Због греха према својим невиним жртвама, неизбројеним, неименованим и не-пописаним, доживели смо да нас, жртве геноцида и фашизма, зову фашистима и геноцидним народом. Не би погрешили ако би нас тако звали и жигосали због нашег односа према

Безгробна Војска – једна непозната прича

10. март 2023.

Сведочење академика Матије Бећковића, песника, осведоченог борца за очување српског националног бића и вере Православне о једној “безгробној војсци” издатој од стране савезника и растргнутој у комунистичком терору. О знаним и незнаним јунацима који својим животима платише љубав према Богу и Роду, Краљу и Отаџбини. Извор: ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ

НОВА КЊИГА СРЕТЕНА ЈАКОВЉЕВИЋА – „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941- 1945)

9. април 2022.

Сретен Јаковљевић, новинар, писац и члан Удружења новинара Србије (УНС) објавио је књигу „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941 – 1945) „Овом књигом покушавамо многе скривене приче да отргнемо од заборава“ написао је Јаковљевић у предговору и додао да се у рату заборављају судбине и страдања „малих“ људи, а њихове приче чине најверодостојнији мозаик истине о ратним ужасима. Књига је резултат вишедеценијских истраживања у архивама, библиотекама, као и непосредних разговора са учесницима Другог светског рата. Аутор у делу пише да су комунисти величали своју победу, скривали грешке и злочине које су учинили, а југословенску војску приказали као негативце. „У то име многе злочинце и кривце за српска

Матија Бећковић: Ако предамо Косово, можемо дати шта год хоће — тада више ништа није наше /видео/

29. новембар 2021.

Ако Косово није наше, наше није ништа. Ако предамо Косово, нема разлога да правимо питање од било чега другог, можемо дати шта год хоће. Али, онамо намо за брда она и још даље, на оној страни, онострани се дижу Дечани, опомиње један од највећих српских песника Матија Бећковић. Уочи његовог 82. рођендана, као два посебна дара за поштоваоце Бећковићеве мисли и стиха стиже нова збирка „Онамо намо“, трећа из започете поетске исповести у којој, кроз портрете савременика и пријатеља, песник на најдубљи начин слика себе. Међу славнима једнако важни и они непознати… Сви који су Бећковићев живот, како сам каже, учинили богатијим, мудријим, лепшим… Зато је та књига отворена, незавршена,

Иде Хандке лајковачком пругом /видео/

10. мај 2021.

Нобеловац Петер Хандке запевао је у друштву редитеља Емира Кустурице, на чистом српском језику, познату народну песму „Иде Миле Лајковачком пругом“. „Чујем тугу у вашим песмама иако су веселе“, истакао је Хандке који је са својим домаћином Емиром Кустурицом и књижевником Матијом Бећковићем и осталим гостима у суботу запловио Дрином, од Вишеграда до меморијалног комплекса у Старом броду који је подигнут у знак сећања на жртве из Другог светског рата. Уз старе српске песме које су изводили тамбураши, Кустурица, Хандке и остали гости пловили су бродом „Лотика“. Извор: СПУТНИК Србија

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Владика Атанасије је најоригиналнији епископ СПЦ у њеној историји

14. март 2021.

Никад умировљени владика Атанасије је уствари умро оног истог дана кад и његов брат, Амфилохије. Сачекао је само да га испрати и да га опреми за тај далеки пут. Никад нећу заборавити како му је у сандук стављао јабуку и књигу „Писма оца Јустина”, која је писао обојици, да има шта да понесе на Небо. Време ће рећи да су се они у исти дан и родили и у исти дан упокојили, и да нису могли живети један без другог” – започиње своју причу о блаженопочившима митрополиту Амфилохију и владици Атанасију академик Матија Бећковић, на таласима радија ”Светигора”. Владика Атанасије је најоригиналнији епископ Српске цркве у њеној историји. Најбоље га

ЈЕДНО ПИСМО МАТИЈИНОГ ОЦА

25. јул 2020.

У писму капетана Вука Н. Бећковића, командира Ровачког батаљона ЈВуО и оца златоустог Матије, које је 14. новембра 1941. упућено Штабу комуниста Комског одреда у Манастиру Морача стоји: „Огријешили сте се о дужности Србина и Словена зашто бацате љагу на наше племе… Самозвана комунистичка команда која убија најбоље синове нашева племена, а остале назива издајицама и пријети да нас оружаном снагом за свој циљ уређује, ми јој поручујемо: Наше стрпљење је достигло врхунац да ваши и такви поступци изазивају братско крвопролиће за које једино ви сносите одговорност пред српским народом и историјом. Прекините са таквим даљим поступком јер нема данас ни племена ни организације која може и смије да Ровачком

Матија о избацивању Десанке из гимназије: Већу пропаст не могу замислити

6. јун 2020.

„Путовао сам са Десанком деведесетих година на један од Вукових сабора, у време оне опште еуфорије. Тад су свуда биле српске заставе, њу су поздрављали са три прста и са песмама које се дотад нису певале, а она је отпоздрављала грађанима који су нас мимоилазили“. „И у сред те велике еуфорије, како смо били у истим колима, она се у једном тренутку сагнула према мени и шапатом питала: `Да ли ћемо пропасти?` Кад сам чуо да је избачена из школског програма у Србији, сетио сам се тог њеног питања. Још је симболичније да је из школског програма избачена њена књига `Тражим помиловање`. Ја већу пропаст не могу замислити…“ Овако академик

Moравац, космополита, трагалац за новим и модерним: Сељак са наочарима

3. јун 2020.

Добрица Ћосић у потрази за истином о КиМ (2): Његове књиге доспеле су у сваку кућу. Мора да је њима нешто озбиљно погодио, кад је толике читаоце усрећио, а режим унесрећио и нагнао да на најјаче укључи све аларме. Аутор: Матија Бећковић ; Извор: НОВОСТИ Ваљало би и овим поводом рећи шта је све овај самоуки дуговеки „сељак с наочарима“, како га је назвао Михиз, научио и од себе начинио док је постао дргоценост српског језика и „најзначајнији Србијанац после Другог светског рата“, како га је оценио Милован Ђилас. Од великих писаца који су се бавили високом политиком Ћосић спада у оне којима је политика највише скрајнула и затамнила књижевно