SVEDOČENjE SA TRGA: Moj Narod, policija, mediji i onih kojih nije bilo

Krenula sam 15. novembra 2014. godine na Trg da pozdravim Sužnja. Na početku Knez Mihajlove neki reporter je u gomili prolaznika iskusnim okom nepogrešivo uvrebao neuku krezubu staricu i poturio joj mikrofon da kaže šta misli o predstojećem skupu.

Verovatno će se u večernjim vestima na „javnom servisu“ i ostalim „slobodnim i nezavisnim medijima“ pojaviti slični kadrovi, iz prisutnih će neizostavno izvući svakog krezavka, musavka, čupavka ili matorka koji se uklapa u unapred zadatu predstavu. Čudi me da se posle tolikih „edukacija“ u organizaciji svakojakih inostranih fondova i neprestanih „reformi“ još uvek uporno koriste već odavno provaljeni jeftini trikovi.

Ista stvar je i sa procenom broja prisutnih: vele da ih je bilo nekoliko hiljada, a nigde snimka izdaleka, da se vidi čitavo mnoštvo. Zato je kolona, zauzimajući čitavu širinu buduće Ulice ruskog cara Nikolaja II, u povratku iz šetnje pored mene brzim hodom prolazila više od četvrt sata. Potom sam na ruskim vestima čula sasvim drugačiju procenu: nekoliko desetina hiljada. Isto je bilo i u slučaju nedavne vojne parade (ruske vesti: 100.000 ljudi). Helikopteri su nadletali, ali (slučajno?) ni u jednom od njih nije bilo kamere.

A što se tiče prikazivanja publike, kao da je snimateljima strogo naređeno da u kadru sme biti najviše desetak ljudi. Dalje, javna glasila tvrde da je to bio skup Srpske radikalne stranke. Jeste, organizovala ga je Srpska radikalna stranka i na njemu je nastupio predsednik stranke, dr Vojislav Šešelj. Ali nipošto nisu svi okupljeni bili članovi stranke: samo ja sam u onolikom mnoštvu spazila najmanje desetak svojih poznanika koji to nisu. Možda će neko reći kako su sve to sitnice, ali ima ih mnogo i stalno se ponavljaju, što ukazuje na svesnu nameru. Na svu sreću, tehnologije manipulacije društvenom svešću potanko su razotkrivene u knjizi „Manipulacija svešću“ Sergeja Kara-Murze.

Dakle, održan je još jedan skup na „Zapadnom Balkanu“. Tvrdim da za mog života nije bilo nikakvog tektonskog poremećaja na Hlmu (videti odrednicu Hum u „Srpsko-srpskom rečniku“ Radovana Damjanovića), a prekonoć nas izmestiše iz središta na zapad poluostrva (videti bilo koju zemljopisnu kartu).

Istinu o tome ko je bio na skupu i kako je protekao prisutni znaju, dok će je ostalima skrojiti „naša“ glasila. Oni uporniji mogu da u „svetskoj paučini“ pronađu snimak govora dr Vojislava Šešelja, a ja želim da iznesem svoje utiske i osećanja (u novogovoru „emocije“) posle bliskog susreta sa mojim Narodom (u novogovoru „ovim narodom“). Posle mnogobrojnih sudbonosnih zbivanja sabijenih u svega četvrt veka, posle primene najsavremenijih tehnologija, pomno razvijanih u naučnim institutima bogatog Zapada i uhodavanih „in vivo“ na nama, posle sankcija i „humanitarnih bombardovanja“, posle svih iživljavanja nad ljudima i zdravim razumom, moj gospodstveni Narod došao je da Sužnju poruči: „Srećne ti rane, Junače!“

Na Trgu nije bilo bogato odevenih, umišljeno punih sebe, po privatnim klinikama špricanih silikonima ili zdravstveno doteranih, solarijumski pocrnelih, prispelih sa odmora na „elitnim destinacijama“, korisnika raznoraznih „grantova“, predstavnika „nevladinih“ organizacija (one koji su došli po zadatku ne računam), zato sam bila u prilici da posmatram prave predstavnike mog Naroda, koji nisu podlegli nikakvom „zovu sirena“, stameno se držeći zaveta svojih svetih predaka. Bilo je tu ljudi svih uzrasta: i žustre omladine, i onih u godinama, i sasvim vremešnih. Videla sam i invalide sa štakama, kojima se još uvek nismo dostojno odužili za prinesenu žrtvu u odbrani nejači…

Bilo je šešira, šubara, šajkača, ali nisam videla one zapadnjačke kačkete što se nose sa štitnikom pozadi. Bilo je mnogo zastava i parola ispisanih ćirilicom. Bilo je velikih slika Draže Mihajlovića, Živojina Mišića, kao i ruskog cara Nikolaja II, Vladimira Putina, Igora Strelkova… Iznad svega, Trgom je samo vrcala jedinstvena, vrlo snažna ali staložena pozitivna energija koju je moj Narod isijavao. Žudno sam je upijala, srećna što smo pretrajali, što smo ostali dosledni. Zaluđivani, pljuvani, proterivani, mučeni, ubijani, pljačkani, siromašeni – nismo poklekli, nismo izgubili nadu. Nasuprot svim onim grčevitim pokušajima omalovažavanja, nipodaštavanja, satiranja, ismevanja, čemu smo već godinama izloženi, nasuprot veštačkoj realnosti u „medijima“, u stvarnosti je stajao moj gospodstveni Narod koga sva ta sitna šibicarenja ne dotiču.

Mogu oni drugi i dalje za honorar talambasati, jedni drugima dodeljivati nagrade, trsiti se pred gazdama ili im se dodvoravati – sve to je samo jalovo bacanje prašine u oči. Bila sam učesnik uzvišenog vanvremenog trenutka: moj Narod je došao da svojim prisustvom posvedoči zahvalnost Sužnju za požrtvovanost i osokoli ga za nastavak borbe. Kao što će doći i ostalima koji se iz haške Ćele-kule ipak vrate.

Zatočenici nepravde a zatočnici Pravde, dobro došli kući!

O AUTORU

Sava Rosić je na Moskovskom državnom univerzitetu „M.V. Lomonosov“ diplomirala s odličnim uspehom 1976. godine. Prevela knjige V.N. Trubina, A.A. Zinovjeva, A.N. Tolstoja, A.G. Dugina, S.G. Kara-Murze, G.G. Dljasina, J.N. Voznesenske, Marije Semjonove. Sem toga, objavljivani prevodi A.I. Solženjicina, cara Ivana Groznog, ruskih narodnih bajki i poezije Puškina, Bloka, Majakovskog, Čukovskog, Maršaka. Dugogodišnji član Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije.

Izvor: SRBIN INFO

Vezane vijesti:

SLUČAJ VOJISLAV ŠEŠELj – Licemerje Zapada i izdaja Srbije

Paketi za Vučića – Jadovno 1941.

RADIKALI POSTAVILI SPOMEN PLOČU NA GRADSKI TRG …