fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

СУТРА 24 ГОДИНЕ ОД ЕТНИЧKОГ ЧИШЋЕЊА СРБА ИЗ ПОЖЕШKЕ KОТЛИНЕ

Свиjеће
Свиjеће

Сутра се навршаваjу 24 године од етничког чишћења и убиjања Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватскоj, а за то jош нико ниjе процесуиран ни пред међународним, нити пред домаћим судовима – саопштено jе из Документационо-информативног центра „Веритас“.

Етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од коjих су 23 потпуно уништена, спроведено jе по писаноj наредби државног органа Хрватске, првоj и jединоj у Европи послиjе Другог свjетског рата.

Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници цивилне заштите и полициjе почели су спроводити Наредбу о евакуациjи свих мjештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смjештених у Пожешкоj котлини, подно Папука и Псуња, коjу jе дан раниjе донио Kризни штаб општине Славонска Пожега.

Према писаноj наредби, коjу jе потписао Анте Багарић у своjству предсjедника кризног штаба, коjа jе дан раниjе извjешена на jавним мjестима, евакуациjа се спроводи „у циљу заштите њихових живота“ и омогућавања успjешниjе одбране одбрамбених положаjа хрватских снага на том подручjу од „четничких терористичких снага и jединица, коjе све више угрожаваjу цивилно становништво у западном диjелу општине Славонска Пожега“.

Евакуациjу jе требало спровести у року од 48 часова, а у селима коjа jе требало евакуисати живjело jе, по попису становништва из 1991. године, 2.120 лица.

Већина становника прозваних села одазвала се наредби и напустила своjе куће, од коjих неки уточиште налазе код рођака у оближњим селима, а мањи броj у хрватским селима означеним као реjони прикупљања.

Иако jе становништву приликом евакуациjе обећано да ће, када се врате, наћи све како су и оставили, догодило се сасвим супротно и убрзо послиjе евакуациjе започиње организована пљачка свега што jе имало вриjедност и што се могло пониjети, а одмах потом и систематско паљење и минирање српских кућа, с очитим циљем да се прикриjу трагови пљачке и да се становници напуштених села у њих више никада не врате.

Дио стариjих људи, коjи ниjе хтио или могао, због старости и болести, да напусти своjа села, страдао jе приликом систематског паљења и минирања њихових кућа.

Да би се хрватскоj и међународноj jавности „обjаснило“ зашто су опљачкана и запаљена српска села, у jавност jе пуштена теза да су то урадили сами Срби приликом повлачења како не би пала у хрватске руке.

„Видjевши шта се десило са њиховим имањима, у страху за сопствене животе, већина Срба из евакуисаних села креће за БиХ, коjа у то вриjеме jош ниjе била обухваћена ратом, одакле настављаjу пут за Србиjу или Источну Славониjу, коjу су контролисали тамошњи Срби“, наводи се у саопштењу.

Мањи броj уточиште налазе у српским селима Горњи Врховци, Вучjак Чечавски и Шњегавић, коjа су одбила Наредбу о евакуациjи, али у зору 10. децембра 1991. године, та села су напале хрватске снаге и осваjаjу их без отпора, док становништво бjежи у БиХ.

У чишћењу ових „непокорних“ села, укључуjући и неколико сусjедних, према Веритасовим, jош увиjек непотпуним подацима, убиjено jе 71 лице српске националности, од коjих су 42 стариjи од 60 година, међу коjима jе 33 жена.

Само у jедном дану, 10. децембра 1991. године, у Шњегавићу и Вучjаку Чечавском убиjено их jе 36 просjечне старости око 60 година, међу коjима и 20 жена.

У тим селима су, након што jе народ исељен, припадници хрватске воjске опљачкали, минирали и попалили 616 стамбених и 590 привредних обjеката, док су без кућа остала 1.492 лица.

Из jедне масовне гробнице на рубу села Шњегавић у децембру 2000. године ексхумирано jе 13 посмртних остатака, коjи су пребачени у Завод за судску медицину у Загребу, од коjих jе до сада девет идентификовано као житељи Шњегавића и Вучиjака Чечавског.

Од свих жртава породице су до сада пронашле, идентификовале и сахраниле тек 21 посмртни остатак, док се jош увиjек на списку несталих води 50 лица.

Риjетки повратници у ова села jош увиjек по згариштима и запарложеним воћњацима и њивама наилазе на разбацане људске остатке, али своjа открића, из страха и небриге, више и не приjављуjу надлежним органима.

„Веритас“ jе, краjем 2008. године, сву прикупљену документациjу о злочинима у селима Пожешке котлине доставио Тужилаштву за ратне злочине Србиjе, коjе jе те доказе доставило Жупаниjском тужилаштву у Славонскоj Пожеги, а оно у августу 2011. године предмет уступило Жупаниjском тужилаштву у Осиjеку, коjе jош ниjе дониjело коначну одлуку.

Извор: srna
Везане виjести:

ГОДИШЊИЦА ПРОГОНА ИЗ ПОЖЕШКЕ КОТЛИНЕ

КОМЕМОРАЦИЈА СРБИМА КОД ПОЖЕГЕ

Билогора

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. Ne počinjite tekst sa „danas“ , „sutra“ i sl. već stavite datum. Ja sam objavu video 31-og i kada je podelim, faktički šaljem pogrešnu informaciju. Malo ko gleda datum vaše objave, već se ravna po trenutku kada je čita.

Оставите одговор на Milan Milenković Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: