Због убиства Мирка Покрајца његова ћерка добиће 132 хиљаде куна одштете
Злочин у Вариводама, масакр српских цивила који су након Олује, 28. септембра 1995. године, починили припадници хрватске војске и полиције, добио је још један судски епилог. Додуше, не онај који се годинама очекује, будући да још увек нису откривени ни кажњени починитељи тог злочина, већ хрватска држава сада породици једне од жртава мора одлуком Општинског суда у Шибенику платити одштету.
Душанка Мандић, ћерка Мирка Покрајца који је имао 84 године када је, као једна од девет жртава, убијен у том малом месту поред Кистања, добит ће 132 хиљаде куна одштете од државе те јој Република Хрватска мора надокнадити и 25 хиљада куна судских трошкова.
ПРОЦЕС СЕ НА СУДОВИМА ОТЕЗАО ГОДИНАМА
Овај поступак траје још од 2005. године када је породица покојног господина Покрајца поднела тужбу против Хрватске. Учинили су то тачно десет година након масакра у којем су животе изгубили Душан Дукић (59), Шпиро Берић (55), Јово Берић(75), Јован Берић (56), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Милка Берић (67) и Марко Берић (82), те 84-годишњи Покрајац. Било је вече, готово два месеца након Олује, када је неколико припадника хрватских војних и полицијских снага дошло у Вариводе. Све редом старије цивиле побили су у њиховим двориштима и кућама. Све жртве били су Срби.
Душанка Мандић све до сада је чекала одлуку суда јер је њена тужба пребацивана између загребачког и шибенског суда, а 2014. године њезин тужбени захтев био је првобитно одбијен. Ту одбијеницу је добила годину дана након што је првом пресудом већ досуђена одштета деци супружника Радивоја и Марије Берић. Њих троје добило је укупно 540 хиљада куна.
КАКО СЕ СВЕ ДРЖАВА ПОКУШАЛА ИЗВУЋИ
Након што се госпођа Мандић жалила, поступак је поновљен. У тужби је истакла како одштету тражи на основу Закона о одговорности Републике Хрватске за штету коју су узроковали припадници хрватских оружаних и редарствених снага у току Домовинског рата. Иако се покушала нагодити с државом у мирном поступку ван суда, то јој није успело.
Општинска државна адвокатура у Шибенику које је заступало Републику Хрватску, тврдило је током процеса да је њено потраживање пало у застару, односно да јој се одштета више не може исплатити. Оспоравана је и одговорност државе. Наиме, представници државе тврдили су да је у питању ратна штета, будући да се убиство Мирка Покрајца догодило у простору и времену одвијања војно борбених акција. А за ратну штету Република Хрватска законски није одговорна.
Међутим, према Закону о одговорности за штету насталу услед терористичких аката и јавних демонстрација држава ипак сноси одговорност и то независно је ли утврђено ко је штету скривио. Тај закон прописује да Република Хрватска на начелима друштвене солидарности, равномерног сношења јавног терета те правичног и брзог обештећења сноси одговорност за штету. Дакле, нужно је утврдити околности под којима је одређена штета узрокована не би ли се утврдило ради ли се о ратној штети или не. Тако је и било у овом процесу.
ПОСТУПАК ЈЕ ВОЂЕН ПРОТИВ ПРИПАДНИКА ХВ-А
Суд је анализирао све до сада доступне податке о злочину у Вариводама. Није било никакве сумње да је Мирко Покрајац убијен 28. септембра 1995. заједно са још осморо цивила српске националности. Једнако је тако сасвим јасно да су починитељи остали непознати.
Додуше, поступак је вођен против четворице оптужених припадника ХВ-а. На терет им је стављено убиство из користољубља, дакле пљачке на ослобођеним подручјима, али су сви у мају 1999. ослобођени. Ту је пресуду Врховни суд РХ укинуо, па је суђење поновљено. На крају је, у фебруару 2002. процес правомоћно обустављен. Нико није проглашен кривим.
Ипак, из изјаве испитаних сведока утврђено је да су починитељи злочина у Вариводама били припадници хрватске војске.
ШТА ПИШЕ У ПРЕСУДИ ШИБЕНСКОГ СУДА
“Убиство родитеља тужитељке у конкретној ситуацији изазвало је код грађана осећаје страха, ужаса и личне несигурности, због чега је недвосмислено да је ова штета узрокована терористичким актом. Како за штету која настане услед терористичког акта одговара држава, њена одговорност није упитна”, утврдио је Општински суд у Шибенику, одбацивши истовремено и тврдње о застари. Никакве дилеме за суд није било ни око душевних боли које је Душанка Мандић проживела због очева убиства, које је, како стоји у пресуди, било мотивисано политичким побудама.
Осим за злочин у Вариводама никад није доказано ни ко је убио српске цивиле у Груборима. Тамо је шест времешних мештана убијено 25. августа 1995. године, а двојица припадника АТЈ Лучко, којима се тај злочин стављао на терет, ослобођени су кривице.
Аутор: Ана Раић Кнежевић
Извор: Српски народни форум
Везане вијести: